POBEDNIK U KRVI Ko će, ako ne Željko? Ovo su tri razloga zbog kojih je Partizan postao šampionski tim

Bilo je potrebno mnogo vremena kako bi crno-beli osvojili neki značajniji trofej. Čak 10 godina. Možda i nezamislivo za jedan takav košarkaški kolektiv. Imali su oni u poslednjih nekoliko godina konkurentne timove, ali nisu uspevali da dođu do vrednijeg uspeha, kako zbog određene doze malera, tako i zbog kvaliteta protivnika, pre svega Crvene zvezde.

PALAKANESTRO: Kvota kladionice MaxBet na igru X2 za utakmicu između Armanija i Virtusa je 2.05. Početak meča je zakazan za 20.30.

Partizan je došao do sedme titule u ABA ligi, čime je ponovo postao rekorder po broju pehara u tom takmičenju. U finalnoj seriji je sa 3:2 nadigrao Crvenu zvezdu i tako konačno obradovao svoje pristalice, koje su jednu deceniju čekale na iole značajniji uspeh.

U svakom smislu je sezona crno-belih bila magična. Istina, bilo je gorčine posle poraza od Real Madrida u Top 16 fazi Evrolige, ali za klub koji je dugo bio skoro van košarkaške mape, ovakva takmičarska godina ne može da se smatra neuspešnom.

Pogotovo što je sve učinjeno sa živom legendom na klupi, Željkom Obradovićem, inače bivšim košarkašem tima iz Humske i trenerom koji mu je doneo naslov prvaka Evrope 1992. godine. Što bi se reklo, život piše romane.

Zapravo, pomalo je bizarno što je bilo potrebno da najtrofejniji stručnjak na “starom kontinentu”, čovek koga NBA treneri kopiraju i dive se njegovom znanju, dođe u Partizan kako bi se konačno domogao pehara u ABA ligi. Ruku na srce, ko će, ako ne on?

Naravno, čak je i popularni Žoc naišao na mnogo izazova tokom sezone i bio je potreban proces kako bi stvorio pobednički tim.

Partizanovo slavlje titule u ABA ligi (Foto: Starsport)

MOTIVACIJA

Bez ikakve dileme, najveći problem sa kojim se Obradović tokom sezone suočio je bila motivacija. Igrači su imali prave emotivne amplitude – od euforije, do potpunog očaja. Ova stvar se mnogo puta videla na utakmicama, pogotovo u onima kada crno-belima nešto slabije krene ili kada protivnik pronađe rešenje za njihov napad.

Tu bi na scenu dolazio Željko, koji je kako-tako pronalazio načina da ubedi svoje pulene da ne klonu. Zapravo, utisak je da je morao da im bude čak i psiholog, pošto su u nekoliko navrata u važnim utakmicama izgledali kao da će da dožive poraz od sebe samih, a ne od protivnika.

Iako je imao težak zadatak, iskusni “lisac” kakav je Čačanin je znao kako da ga reši. Igrači su, pogotovo u plej-ofu ABA lige tokom koga su izgledali kao da su ostali bez goriva, pronašli motiva da se suprotstave sjajnoj Zvezdi i da dođu do trofeja.

Željko Obradović je uradio veliki posao u razvoju Alena Smailagića (Foto: Starsport)

ADAPTACIJA

Ako Obradović zaslužuje nekakav nadimak, onda je to možda “košarkaški kameleon”. Koliko promena je napravio u svom timu tokom sezone, koliko je promenio uloga kod igrača… Možemo samo da zamislimo koliko je bilo teško protivničkim trenerima da se pripreme za mečeve Partizana.

Alen Smailagić na “petici”, Zek Ledej na “petici”, Jam Madar na “dvojci”, Jam Madar u paru sa Danteom Eksumom, Alen Smailagić na “četvorci” u paru sa Matijasom Lesorom, Joanis Papapetru na “petici”, Džejms Naneli na “četvorci”, Danilo Anđušić na “jedinici”… Pogotovo su se ove uloge menjale u defanzivi, što je dodatno otežavalo rivalima da predvide Željkove poteze.

Takođe, kada bi video da je protivnik pronašao rešenje, momentalno bi izmislio strategiju kako da “udari kontru” kolegi sa druge strane. Jednostavno, ono što je Obradović ove sezone uradio sa Partizanom može da se svrsta u remek-delo adaptacije tima na terenu.

DOPADLJIVOST

Ljubiteljima košarke Željko Obradović spolja verovatno izgleda kao izrazito strogi trener, bez fleksibilnosti, čiji autoritet nikako ne sme da bude poljuljan. Zapravo, istina je sasvim drugačija. Kao pravi izdanak jugoslovenske škole stručnjaka, on često igračima izlazi u susret, daje im slobodu na terenu, pa čak i da ponekad vode glavnu reč kada je odluka o strategiji u pitanju.

Takođe, mnogo pažnje posvećuje svakom svom izabraniku i tačno zna na koji način da mu priđe kako bi zadobio njegovo poverenje. Zato nije čudno što ga igrači toliko vole, a kada vam igrači veruju kao popularnom Žocu, onda nije teško da se drži svlačionica na okupu. Hemija je uvek bila jedan od važnijih faktora u uspešnoj ekipi, a Obradović je u tom segmentu verovatno i najbolji na svetu.