Svetska prvenstva nisu samo pozornica za fudbalsko umeće, već i modna pista na kojoj su neki igrači svojim frizurama ušli u legendu. Predstavljamo pet najupečatljivijih stilova koji su obeležili Mundijale, od Ronalda Nazarija i Karlosa Valderame do čitavog tima Rumunije.
Ronaldo Nazario i trougao koji je obmanuo svet (2002)
Verovatno ne postoji poznatija, a istovremeno bizarnija mundijalska frizura od one koju je brazilski „Il Fenomeno“ nosio 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji. Kada je Ronaldo Nazario izašao na teren sa potpuno obrijanom glavom, izuzev malog, precizno isečenog trouglastog pramena na samom čelu, ceo fudbalski svet je zastao u čudu. Izgledalo je kao šala ili izgubljena opklada, ali iza svega se krila genijalna taktika.
View this post on Instagram
Sam Ronaldo je godinama kasnije priznao da je namerno napravio ovu „monstruoznost“ od frizure. Cilj je bio da se skrene pažnja medija sa njegove ozbiljne povrede mišića noge koja ga je mučila uoči polufinalne utakmice protiv Turske. Umesto naslova o njegovoj fizičkoj spremi, novine su bile preplavljene slikama i analizama njegove kose. Plan je savršeno uspeo. Svi su pričali o frizuri, a on je na terenu igrao rasterećeno, postigavši osam golova na turniru, uključujući i dva u finalu protiv Nemačke. Brazil je osvojio petu titulu svetskog prvaka, a Ronaldov trougao je postao globalni fenomen koji su kopirala deca širom sveta, na užas njihovih roditelja.
Karlos Valderama, hodajuća „mikrofonka“ (1990, 1994, 1998)
Pre nego što su fudbaleri poput Marsela, Davida Luiza ili Maruana Felainija ponovo popularizovali afro frizure, postojao je samo jedan, neprikosnoveni kralj – Karlos „El Pibe“ Valderama. Njegova ogromna, bujna, platinasto plava i naizgled savršeno naelektrisana kosa postala je njegov zaštitni znak i jedan od najprepoznatljivijih simbola fudbala devedesetih godina prošlog veka. Nije to bila samo frizura, bio je to stav.
View this post on Instagram
Kolumbijski maestro, poznat po neverovatnom pregledu igre i preciznim pasovima, sa svojom karakterističnom „mikrofonkom“ predvodio je reprezentaciju na čak tri uzastopna Svetska prvenstva. Njegova pojava na terenu bila je toliko upečatljiva da je frizura postala sinonim ne samo za njega, već i za čitavu talentovanu generaciju kolumbijskog fudbala. Valderamina kosa bila je toliko legendarna da je postala deo fudbalske pop kulture, simbol kreativnosti i slobode na terenu.
Taribo Vest i patriotske kikice (1998)
Nigerijski defanzivac Taribo Vest je oduvek bio poznat po ekscentričnom stilu i na terenu i van njega, ali je na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine prevazišao sva očekivanja. Dok su se drugi igrači zadovoljavali jednostavnim stilovima, Vest je svoju glavu pretvorio u umetničko delo. Pojavio se sa dve male, debele pletenice, popularne kikice, ofarbane u jarko zelenu boju, boju nigerijske zastave i dresa.
View this post on Instagram
Ovaj smeli i jedinstveni izgled učinio ga je momentalno prepoznatljivim na terenu. Bio je to potez koji je savršeno oslikavao njegovu ličnost – neustrašiv i drugačiji od svih. Dok su se napadači mučili da ga prođu, publika i kamere su ga bez problema pratile širom terena. Njegov potez osigurao mu je večno mesto na svim listama najnezaboravnijih frizura sa Mundijala, dokazavši da fudbalska pozornica služi i za iskazivanje ličnog i nacionalnog ponosa. Mnogi zaboravljaju da je bio sjajan defanzivac koji je igrao za Inter i Milan, upravo zbog toga što je njegova frizura uvek bila u prvom planu.
Roberto Bađo i njegov „božanski repić“ (1994)
Italijanska legenda Roberto Bađo bio je oličenje elegancije i fudbalske magije, a njegov prefinjeni stil pratila je i jednako karakteristična frizura. Tokom Mundijala u Sjedinjenim Američkim Državama 1994. godine, nosio je takozvani „božanski repić“ (Il Divin Codino), koji je na kraju postao njegov nadimak i zaštitni znak tokom čitave blistave karijere.
Frizura se sastojala od malog, tankog repa ispletenog na potiljku, dok je ostatak kose bio kratak i uredan. Bio je to detalj koji je odudarao od tadašnjih trendova i savršeno se uklapao u njegovu umetničku prirodu na terenu. Iako je Mundijal 1994. za njega i celu Italiju završen tragično, promašenim penalom u finalu protiv Brazila, „Il Divin Codino“ je ostao upamćen kao neizbrisiv simbol jedne ere italijanskog fudbala i Bađove jedinstvene, ali i tragične fudbalske sudbine.
Plavi anđeli: Kad se ceo tim ofarba (Rumunija, 1998)
Za razliku od individualnih ispada kreativnosti koji su obeležili istoriju Mundijala, reprezentacija Rumunije je na prvenstvu u Francuskoj 1998. godine otišla korak dalje. U jednom od najbizarnijih i najupečatljivijih timskih poteza ikada, čitava startna postava, predvođena Georgijem Hadžijem, ofarbala je svoju kosu u plavo.
Ovaj šokantan potez bio je rezultat ispunjenja opklade sa selektorom Angelom Jordaneskuom. On je obećao da će obrijati glavu ako se tim kvalifikuje u nokaut fazu pre poslednjeg meča u grupi, a igrači su obećali da će se ofarbati. Nakon pobeda protiv Kolumbije i Engleske, svi su morali da održe reč. Iako ih je u osmini finala zaustavila Hrvatska, njihov jedinstveni, kolektivni izgled ostao je upisan u anale kao jedan od top 50 izgleda u istoriji Svetskog kupa. Bio je to vrhunski prikaz timskog duha, ali i jedan od vizuelno najčudnijih momenata koje je svetski fudbal ikada video.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.