STOJKE SE SETIO JEZIVE NOĆI U ĐENOVI: Možda me ne bi ubili, ali bih sigurno imao neke posledice! Možda su bili pripiti ili nadrogirani, osetio sam šta se sprema… (VIDEO)

Bila je to jedna od najružnijih i najtužnijih noći u modernoj istoriji srpskog fudbala. Tog 12. oktobra 2010. godine Srbija je gostovala Italiji u Đenovi, a huligani Crvene zvezde su najpre napali autobus sa našim reprezentativcima tražeći „izdajnika“ Vladimira Stojkovića, koji je nekoliko meseci ranije prešao u redove večitog rivala Partizana.

NBA liga: Dalas u 02.30 dočekuje Milvoki, a u kladionici MaxBet kvota na pobedu domaćeg tima je 2.30.

Kasnije je utakmica prekinuta, Italijani su se lepo postarali da niko ne spreči incidente, pa je pobeda pripala Azurima za zelenim stolom. Vladimir Stojković prisetio se jezive i umalo kobne noći u podkastu Wish&Go. Kako je rekao, predosetio je da će nešto da se desi. A kad se desila Đenova, desila se i njegova čuvena majica na kojoj je pisalo: „Oprostite mi moju ružnu prošlost“.

– Znao sam da me sigurno čeka nešto, ali sam bio spreman, pripremao sam se, ideja je bila da budem godinu dana u Partizanu i da se prijateljski zahvalim i da sve bude u najboljem mogućem redu. Čak i Partizan na promociji nije tražio da okrećem šal „moja kuća“, već samo Partizan, nikakve provokacije nije bilo do te famozne Đenove. Ljudi prepričavaju iz svog ugla, niko ne gleda realno priču što sam ja odreagovao. Odjednom sam osetio da se cela Srbija okrenula da misli da ću ja da prestanem da se bavim fudbalom, da sam se toliko uplašio nakon Đenove i da sam psihički frustiran, da imam mentalne probleme, da ću stati sa fudbalom. I moj jedini motiv što sam ono sa majicom uradio, jeste da se odužim za nepoštovanje prema meni i da im pokažem da se nisam uplašio. Ko hoće da vidi poruku, može da je vidi na pet različitih načina – ispiričao je Stojković.

Čudno mu je izgledala atmosfera na dan utakmice.

– Ja sam osetio da se nešto dešava. Taj dan se meč igrao kasno. Imali smo doručak i slobodno da prošetamo po centru. Vidim da je došlo puno Srba i da se nešto čudno dešava, neka energija i pogledi. Bio sam cimer sa Markom Lomićem i on je stalno nešto uz mene i gledamo šta se dešava. Kad smo pretpostavili o čemu se radi, rekao sam mu da uspori, da ja idem pet metara ispred i da čuje šta pričaju kad prođu pored mene. Loma je načuo tri puta šta pričaju, da me vređaju i tako dalje. Ja onda odem u hotel i u jednom momentu kažemo sekretaru, on kaže „ma nije, veruj svom Boletu“, kažem „ja sam ubeđen da je tako“. U jednom momentu vidim hiljade navijača, ja na terasu, čuje se nešto „Stojkoviću, Stojkoviću…“ i čujem šta se peva i sve mi bilo jasno.

PRVO SU ZALJULJALI AUTOBUS

Opisao je nekadašnji golma Crvene zvezde, Sportinga i Partizana kako je izgledalo kad su navijači upali u autobus sa igračima da ga traže.

– Tadašnji selektor Pižon je saopštio tim, ja sam video da igram, mi u autobus, u jednom momentu se čeka Bambi Tošić jer je zaboravio pasoš, inače bismo već krenuli. I kako smo čekali, dolazi njih 400-500, oko autobusa, počne da se ljulja autobus, ja refleksno odem pozadi, da se incident reši što pre, ali to je otišlo mnogo daleko, oni su prvo ubacili baklje, pa su ušli sa fantomkama, pa su išli na prepoznavanje od jednog do drugog, ja sam bio na zadnjem sedištu, dva igrača su bila ispred mene, da me malo sakriju „nije tu, otišao je kolima“ i oni su se tako prepirali, uz sav onaj dim koji nije mogao da izađe. Ja sam 20 minuta bio u tom položaju, to je kao da radite izdržaj na rukama, sakriven iza zadnjeg sedišta u šaragama. Vi razmišljajte gde su možda pripiti i možda nadrogirani, šta je moglo da se desi. Verovatno me ne bi ubili, ali bih imao neke posledice i ožiljke po licu, od baklje ili bi se nešto desilo da se tada nisam sakrio.

Obezbeđenje nije bilo na nivou…

– Bio je jedan policajac, ali bolje da ne pričam šta mu se desilo. Da ne pričamo da se vozaču autobusa ukočila noga od straha, pa mu se tri puta gasio autobus.

Navijači su od tadašnjeg selektora Vladimira Petrovića Pižona zahtevali da Stojković ne brani, a zatim je to učinio i sam čuvar mreže.

– I mi odlazimo na utakmicu, oni prete Pižonu „nemoj slučajno da igra“, i onda pričamo, ja kažem „selektore, najbolje je da ne igram“. Nisam ni tad imao problem, ali sam imao problem da ne utičem na grupu, da se pomerim bolje. Ne postoji čovek koji se ne uplaši, samo onaj koji zna da se suoči sa strahom i ne zna. Da li možeš da se suočiš sa strahom. Ja nisam imao problem da branim, ali sam se osetio da ostalim momcima pravim problem i najpametnija odluka je da budem treći golman. Reko ako me budu jurili, juriće me i u svlačionici. Navodno italija nema policiju, nego redare. Ja sam bio svestan da će Italija namerno pustiti incidente da bi dobili meč za zelenim stolom – zaključio je Stojković.