VUKANOVIĆ ZA MBS Naljutili ga zbog poništenog pogotka, pa postigao evrogol: „Daću ga opet, makar i rukom!“

Mnoge stvari u životu, pa samim tim i u sportu, zavise od karaktera. Dok jedni beže od problema, plaše da se suoče sa njima i guraju ih pod tepih, drugi su spremni da se sa nevoljama uhvate ukoštac i iz njih izađu još jači. U ovoj drugoj grupi je svakako napadač Vojvodine Aleksa Vukanović (33), koji je prošle godine u evropskom okršaju sa Ajaksom u Bačkoj Topoli doživeo tešku povredu, zbog koje je propustio gotovo celu sezonu.

---

SUPERKUP EVROPE PSŽ u sredu od 21 čas u Udinama igra protiv Totenhema. Kvota na igru 1-1 u kladionici MaxBet je 2.10.

---

Momak iz Gajdobre je na toj utakmici pokidao prednje ukrštene ligamente, usledila je operacija, pa onda još nekoliko meseci postepenog oporavka. Na teren se vratio u finišu prošle sezone, ali tada su mu minuti dozirani, da bi na početku ove počinjao redovno kao starter. Eksplodirao je Aleksa Vukanovića, a eksplodirala je i Vojvodina (kompanija MaxBet zlatni sponzor).

Novosađani su na tri odigrana meča (jedno kolo odloženo na zahtev Zvezde) zabeležili isto toliko pobeda, a imaće „stara dama“ zicer da dođe i do četvrte recke jer joj u narednom kolu stiže Javor, koji kao povratnik u elitni rang realno važi za velikog autsajdera na „Karađorđu“. Kako iskusni centarfor kaže u razgovoru za MaxBet Sport, ključno za njegov oporavak od povrede bilo je to što nije pao psihički, a vođen je krilaticom: „Hajde da to rešimo i da idemo dalje“.

Nije fraza, zaista je Vukanović izašao iz povrede jači, a o tome svedoči odličan start novosadskog superligaša, kao i njegov doprinos u vidu dva gola (protiv OFK Beograda je to bila golčina) i jedne asistencije, uz napomenu da je golova moglo da ih bude više. Jedan protiv „romantičara“ mu je i poništen, što ga je ozbiljno naljutilo, pa je „morao“ da postigne još lepši. No, najpre o odličnom startu Novosađana u prvenstvu, najboljem još od sezone 2019/2020.

BOLJE OD OVOGA NIJE MOGLO

– S obzirom na to da je prošla sezona bila loša, fokusirali smo se od samog početka na to da napravimo dobar niz. Nema šta mnogo da se kaže, vrhunski smo otvorili sezonu i bolji start od ovoga ne može – počeo je Aleksa Vukanović razgovor za naš portal.

Šta je glavni razlog neuspeha u prošloj sezoni u kojoj su ambicije bile izuzetno velike?

– Videli ste i sami kako je to izgledalo prošle godine. Kako smo izgubili od Ajaksa, tako smo krenuli da tonemo i nikako nismo uspevali da se iz toga iščupamo. Potreban je širok roster igrača kako biste igrali na dva fronta, a mi to u tom trenutku to verovatno nismo imali. Takođe, i povrede su nas sputale. Povredili smo se ozbiljno najpre ja, pa Ranđelović, onda i Veličko (Marko Veličković). Bili smo u nekom u nokdaunu, onda smo se vratili, imali na kraju šansu da uđemo u top četiri, ali nismo uspeli, nažalost.

NISMO HTELI DA SE IZJAVAMA IZDVAJAMO U MEDIJIMA

Otkako je predsednik Dragoljub Zbiljić došao na čelo Vojvodine, a to je bilo pre tri godine, početak sezone su redovno pratile velike ambicije i bombastične izjave. Ovog puta toga nije bilo, barem ne ni u pribiližnoj meri kao ranije. Da li vam je značilo upravo to što sada nije bilo euforije, pa je bio i manji pritisak kod igrača?

– Mislim da pritisak ne sme da predstavlja problem. Nismo hteli da se izdvajamo nekim bombastičnim izjavama u medijima. Rekli smo da želimo da radimo svoj posao, da se maksimalno posvetimo treninzima i da promenimo nabolje neke stvari. Izgleda da je to bio dobar plan i da nam je dobro krenulo.

Početak je sezone, već ste zabeležili dva gola i asistenciju, a znamo da ste izašli iz teške povrede. Kako ste zadovoljni ličnim učinkom u prva tri meča?

– Moglo je da bude i više golova, ali se ne žalim. Dobar je i ovaj učinak za sada. Jeste da nije nimalo lako da se vratiš posle takve povrede (pokidani prednji ukršteni ligamenti), jer i posle operacije imaš neke probleme, ali mislim da je sve to u glavi. Kada sam se povredio, rekao sam sebi: „Daj da ovo rešavamo i da idem dalje“. Naravno, pomogli su mi svi, stručni štab, kondicioni treneri, doktori, kao i porodica koja je bila uz mene. Nisam pao psihološki ni u jednom trenutku i vratio sam se uspešno, golovima i asistencijom.

U prošlom kolu ste postigli pobedonosni gol protiv OFK Beograda i to na mestralan način. Taj pogodak je stigao početkom drugog poluvremena, a jedan vam je u finišu prvog dela poništen zbog igranja rukom. Delovalo je kao da Vas je ta odluka sudije naljutila, pa ste postigli još lepši gol?

– Jeste, razljutilo me zaista to što su mi tako „uzeli“ taj gol. Onda sam rekao: „Moram da ga dam kako znam i umem, pa makar opet rukom“. Bio nam je potreban gol za pobedu, a na najlepši način sam ga postigao početkom drugog poluvremena. Onaj od gore vidi sve!

 Dugo je glavni arbitar gledao snimak posle poziva iz VAR sobe, ali na kraju, ipak, odlučio da poništi gol. Kakvo je Vaše mišljenje o toj situaciji?

– Nema tu mnogo šta da se priča. Sudije to rešavaju… Ja lično to ne bih svirao kao igranje rukom, ali arbitri su ti koji donose odluke. Kada oni preseku, to je tako.

IGRAČI NISU MOGLI DA ISPRATE TOLIKE PROMENE 

Prošle sezone u Vojvodini su bile velike turbulencije, a promenila su vam se čak četiri trenera. Koliko je to uticalo na loše rezultate i koliko je važno što je sada ostao Miroslav Tanjga na klupi?

– Svaki trener ima neku svoju filozofiju i zahteve, tako da nije lako kada se često menjaju. Neki igrači nisu mogli da isprate sve te promene i turbulencije. Sada je ostao Tanjga i imamo neki kontinuitet, dobru konekciju sa njim. Ušli smo u sistem koji on i stručni štab žele da vide od nas. Za sada ide dobro, ali naravno treba tu još mnogo da se radi i da se napreduje, kako tehnički, tako i taktički kako bismo bili na nivou koji želimo.

U kojim segmentima posebno treba da se napreduje?

– Napredak je moguć bukvalno u svakom segmentu. Ekipa još nije skockana u potpunosti i treba još mnogo da radimo kako bismo dostigli ono čemu težimo. Eto, na primer u tih poslednjih 15 minuta meča protiv OFK Beograda smo pali, a imali smo igrača više. Mogli smo tada da rešimo sve, a mi smo se nekako uplašili i krenuli da padamo u igri. To je prva stvar koja mora da se popravi. Kada imaš igrača više, ne smeš tako da igraš.

KONKURENCIJA U TIMU  JE JAKA I ZDRAVA 

Odavno u Vojvodini nije bila ovakva konkurencija u timu i širok roster igrača, posebno u napadu. Koliko to znači ekipi, a u kojoj je meri otežavajuća okolnost jer igrači znaju da budu i sujetni kada sede na klupi?

– Konkurencija je u timu zdrava, i to je najvažnije. Kada imate zdravu konkurenciju, onda možete da napredujete, u suprotnom nešto nije u redu. Na svakom treningu svako od nas se bori za svoje mesto u startnoj postavi i niko ga nije unapred osigurao. Iako je ovaj tim pobedio tri utakmice, uvek može da se tokom nedelje promene stvari i da se nametni neko novi. Jednostavno, niko nema sigurno mesto među startnih 11.

Ambicije „stare dame“ su uvek najveće, a primarno je da se osigura Evropa. Da li smatrate da konačno možete i do trofeja Kupa, jer ste u prethodne dve godine stizali do finala.

– Kada sam dolazio u klub, predsednik (Dragoljub Zbiljić) mi je rekao da ima velike ambicije i predstavio mi ozbiljan projekat. Nama su uvek iste ambicije, a to je da budemo u prva četiri tima na tabeli, kao i da dođemo opet do finala Kupa i da konačno ga osvojimo. To nam nije pošlo za rukom u prethodne dve sezone, neće da bude lako ni ove sezone, jer svi žele taj trofej, ali bitno je da imamo veliku volju i želju.

Da li za ovaj tim Vojvodine možete da kažete da je najbolji otkako ste tu, odnosno u poslednje dve godine?

– Iskreno da kažem, ne znam… Svake sezone smo otkako sam tu Vojvodina je imala dobar tim. Ove sezone možda imamo i još veći individualni kvalitet. Mislim svakako da sada imamo ozbiljan tim i da možemo da napravimo velike stvari.

CILJ MI JE BAR 10 GOLOVA I PET ASISTENCIJA

Koje su Vam ambicije na ličnom planu? Da li imate zacrtan neki cilj po broj golova i asistencija?

– Uvek imam isti cilj. To je da postignem više od 10 golova i da zabeležim barem pet asistencija. To mi je bio cilj i u drugim klubovima. Ipak, najvažnije mi je da tim pobeđuje i da je dobra hemija u ekipi, a manje je bitno ko će da postiže golove.

Posle tri pobede iz četiri kola (jedno je odloženo na zahtev Zvezde), u narednom dočekujete Javor. Vidite li u tome lepu šansu da dođete i do četvrte pobede, s obzirom na to da su Ivanjičani povratnici u elitni rang i da važite na papiru za ogromnog favorita?

–  Mislim da je Javor je veoma dobra ekipa, ali da imamo veliku šansu da pobedimo jer igramo kod kuće. Verujem da će da bude mnogo naših navijača. I ovom prilikom ih pozivam da dođu u što većem broju i da nam daju podršku, jer kada je popunjen stadion, ne plašimo se nikoga. Mislim da će da bude dobra utakmica i da ćemo da zabeležimo pobedu.

VIŠE VOLIM DA IGRAM ŠPICA

U karijeri ste igrali i špica i krilnog napadača. Trenutno ste u ovom sistemu kod Tanjge u srcu napada. Koja Vam pozicija više leži?

– Više volim da igram špica. Lakše se postavljam i odgovara mi da igram kao napadač, ali naravno mogu da igram i kao krilo, ukoliko to bude bilo potrebno. Svakako mi to nije strano.

Na pomolu je novi veliki transfer Novosađana. Vojvodina svakog časa treba da kao svog igrača predstavi Milutina Vidosavljevića, vezistu Radničkog 1923 iz Kragujevca. Koliko će da vam znači igrač sa takvim karakteristikama?

– Ako je to tačno, on će da bude sigurno vrlo dobro pojačanje. Znamo o kakvom se igraču radi, ima odličnu sezonu iza sebe, samo što i on izlazi iz povrede. Biće mi veoma drago ako dođe – zaključio je Aleksa Vukanović razgovor za MaxBet Sport.