„Nismo učili iz knjige“: Kako je Obradović savladao španski i osvojio Evropu

Kad je Željko Obradović 1993. stigao u Badalonu, nije znao ni reč španskog. Ipak, samo godinu dana kasnije vodio je Huventud do titule prvaka Evrope.

Dolazak u Španiju za mladog srpskog trenera bio je ogroman izazov – ne samo košarkaški, već i komunikacijski. Obradović je znao tek osnove engleskog, dok većina igrača Huventuda nije govorila ni to, piše Sportklub.

Kako onda voditi tim do vrha Evrope?

Odgovor se krio u – improvizaciji i brzom učenju.

Prevodilac koji je razumeo svlačionicu

Ključnu ulogu u toj priči imao je Zoran Miočinović, koji je sasvim slučajno postao Obradovićev prevodilac.

– Mislim da je najveća prednost bila to što sam ja tada već godinu dana živeo tamo i što sam jako dobro znao košarkašku terminologiju. To nije isto kao znati jezik iz knjige. Ako ne znaš kako se priča u svlačionici, na treningu, na tajm-autu, onda zapravo ne znaš ono što je najvažnije.

Učenje bez udžbenika

Vrlo brzo je bilo jasno da klasičan pristup ne funkcioniše – jezik je morao da se uči u hodu.

– Već od prve nedelje sam sa Željkom započeo nešto što je u suštini bio ubrzani kurs španskog, ali potpuno prilagođen košarci. Nismo učili jezik iz udžbenika. Učili smo ga iz situacija, treninga, odnosa sa igračima, svakodnevnih potreba.

Fokus je bio na praktičnim stvarima – kako zaustaviti trening, kako ispraviti igrača, kako komunicirati pod pritiskom.

– Imali smo časove nekih 15 do 20 dana svakodnevno, otprilike po sat vremena. Uskoro za časovima nije bilo potrebe jer je sve prešlo u praksu. Posle tri meseca, Obradović je već mogao sasvim pristojno da funkcioniše.

Srbi preko noći: Kako su „večiti“ još jednom obesmislili pravila KLS?

Prevođenje nije samo prevođenje

Miočinović je imao i dodatnu, vrlo delikatnu ulogu – da „prevede“ i emociju.

– Nekad bih, dok prevodim, znao malo da ublažim ton. Ne sadržaj – nikada nisam prevodio pogrešno, niti sam menjao smisao onoga što govori – ali sam znao da prilagodim ‘temperaturu’.

Brzo prilagođavanje – šampionski rezultat

Kako je Obradović sve bolje savladavao jezik, tako je i njegova komunikacija sa timom postajala direktnija i jasnija.

U jednom trenutku, prevodilac više nije bio ni potreban.

– Gledaj, ovo je sad gotovo. Ja ovde više praktično nemam šta da radim.

Ali Obradović je imao drugačiji pogled: „Brate, ovde si do kraja sezone. Nemoj ništa da brineš.“

Kako je izgledao ostatak njihove priče i gde je danas Zoran Miočinović čitajte u tekstu Nikole Novakovića za Sportklub.