Iskijerdo za MaxBet sport: Kad me Željko pozvao, rekao sam mu – Daj mi dva sata da se spremim i dolazim plivajući!

„Parni valjak“ nedavno je proslavio 30 godina od osvajanja titule šampiona Evrope. Crno-beli ove sezone imaju odličnu priliku da se domognu novog evropskog trofeja do koga ih dele samo četiri ispita.

ŠPANIJA: Kvota na pobedu Real Madrida u Sevilji u MaxBet kladionici je 2.55.

Pomoćni trener Željka Obradovića, Hose Marija Iskierdo, u emisiji “60 minuta s Vladom i Acom” na MaxBet radiju prisetio se čuvenog finala u Istanbulu, kada je sedeo na klupi španskog velikana.

Bili ste član stručnog štaba Huventuda u velikom finalu sa Partizanom. U kakvom sećanju Vam je ostala ta utakmica, kako gledate na istorijsku sezonu crno-belih?

– U Istanbul je kao prvi favorit došla ekipa Olimpije iz Milana. Naravno, Partizan je sve iznenadio pobedom protiv italijanskog tima, dok je Huventud dobio Estudijantes. Ekipa iz Badalone za kratko vreme prešla je put od „autsajdera“ do favorita u finalu protiv Partizana. Ta situacija nam nije pomogla. Znali smo da su crno-beli veoma dobri.

ĐORĐEVIĆ MAJSTOR ZA NEIZVESNE ZAVRŠNICE

Možete li nam reći nešto više o finalnoj utakmici?

– Finale je bilo dramatično. Znali smo da je snaga Partizana u rukama Saše Đorđevića i Saše Danilovića. Priznajem da u Huventudu nismo znali ništa o Rebrači, Lončaru i ostalima koji su dali veliki doprinos u toj utakmici. Kada je Sale pogodio čuvenu trojku, u klubu smo svi mislili da je to čista sreća, ali kasnije smo shvatili da to nije baš tako. Sale je takve šuteve pogodio još nekoliko puta u karijeri, pa mu se mora odati priznanje majstora za pogotke u poslednjih sekundama. 

Nedugo zatim, Željko dolazi na mesto trenera Huventuda. Kakva je bila Vaša reakcija kada ste saznali da Žoc dolazi u Badalonu?

– Za Huventud je tada opsesija bila da se osvoji titula prvaka Evrope, a šta je bolji recept nego potpisati trenera sa Balkana koji zna kako se to radi? Da smo mi trijumfovali u finalu 1992. sigurno da bi stručni štab ostao isti i da Željko samim tim ne bi došao u Huventud. Pala je odluka da se dovede Žoc, što je dovelo do promene situacije u klubu. On je primenio neke stvari koje se do tada u Španiji nisu radile. Osim žestokog rada, tu je bilo tehničko-taktičkih inovacija. Njegov pristup treninzima bio je mali šok za sve nas, ali brzo smo se navikli. Titula iz 1994. je pokazatelj da smo povukli pravi potez njegovim potpisom.

Kako je počelo prijateljstvo sa Željkom? Da li ste mogli da zasmite da ćete ponovo da sarađujete posle Huventuda?

– Kad je Željko došao u Badalonu, više sam ga viđao nego sopstvenu familiju. Sate i sate smo provodili zajedno, pa se iz tog poslovnog odnosa rodilo i jedno veliko, iskreno prijateljstvo koje traje. Željko mi je bio kao brat. Pričali smo, kada su nam se razdvojili putevi, da bi bilo lepo da nekad ponovo radimo zajedno. Kada me je 2013. godine pozvao u Fenerbahče, rekao sam mu – Daj mi dva sata da se spremim i dolazim plivajući. Bio sam spreman da plivam do Istanbula kako bih ponovo sarađivao sa njim.

Kada Vas je Željko pozvao u Partizan, da li ste ponovo ekspresno pristali na saradnju?

– Letos me pozvao, posle godinu dana bez angažmana za obojicu. Nisam razmišljao da li treba da prihvatim poziv ili ne. Partizan je istorijski klub, ozbiljne tradicije sa odličnim radom u mlađim kategorijama. Shvatio sam to kao šansu za mene i priliku da sa Željkom vratimo klub na mesto koje zaslužuje.

Da li ste se konsultovali sa familijom pre dolaska u Beograd?

– Svi su bili zadovoljni odlaskom u Beograd i mojim potpisom za tako veliki klub.

PARTIZAN IMA OBAVEZU DA OSVAJA TROFEJE

Kako vidite današnji Partizan? Šta su ciljevi u tekućoj sezoni?

– Naš cilj je da pobedimo svakoga i osvojimo sve što se osvojiti može. To je Željkova filozofija koju svi prihvatamo. Ka tim ciljevima idemo sa polazne tačke koja je – skromnost. Ne razmećemo se rečima, već radimo iz pozicije skromnog tima sa velikom željom. Obaveza je kluba kao što je Partizan da pokuša da osvoji sve.

Kako se osećate u Beogradu, kako Vam se generalno čini život u Srbiji?

– Osećam se sjajno. Beograd dočekuje ljude otvorenog srca. Manji je od Istanbula, ljudi su izvanredni, hrana je fantastična, svi su srdačni i otvoreni. Jedino mi se ne dopada hladnoća, ipak sam živeo većim delom života na moru. Tokom zime vam je veoma hladno ovde.

PROČITAJTE JOŠ:

OTKRIVAMO Poznato koji klubovi su „snimali“ 167. „večiti“ derbi!

ZAKLJUČAK SA DERBIJA Zvezda korak bliža cilju, ali je šampanjac za sada čudnog ukusa