Razmišljajmo malo o rukometu. I pišimo o tom sportu. Pravi je trenutak za to, u toku je Svetsko prvenstvo rukometaša u Poljskoj i švedskoj. Osmo mesto garantuje kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu 2024, čak i deveto bi moglo da bude dovoljno za to. Srbija se bori, na ivici je, malo joj nedostaje i za koji dan će se znati da li je uspela. Ali već sada može da se kaže da je sve ovo što nam naši rukometaši prikazuju bolje od svega što smo mogli da vidimo u prethodnoj deceniji.
Za početak evo malo statistike: rukometna reprezentacija Srbije je od Olimpijskih igara u Londonu 2012. odigrana na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i olimpijskim igrama, ukupno 39 utakmice, i pobedila – 5! Tu računam i poslednju pobedu protiv Argentine na Svetskom prvenstvu koje je upravo u toku.
ĐERONA SLOŽIO KOCKICE
Da nije sve baš crno pokazali su nam naši rukometaši u poslednje dve godine, i to otkad je na mesto selektora došao Španac Toni Đerona. Čovek je složio neke kockice, brzo je shvatio gde je i u čemu je problem, i sastavio prilično respektabilnu reprezentaciju.
Šta je to uradio Toni Đerona?
Najpre, precrtao je igrače koji nastupaju u domaćim klubovima jer mu je bilo jasno da tu nema materijala za reprezentaciju. Stariji pamte da se nekad rukomet u ovoj zemlji igrao pred desetak hiljada ljudi na stadionima poput beogradskog „Tašmajdana“, da smo bili svetska avangarda u ovom sportu i superiorno osvajali zlatne medalje na olimpijskim igrama. Bilo nekad…
Rukomet se u ovoj zemlji i dalje igra. Ako to nekog može interesovati, Prva liga Srbije zove se Arkus, što je skraćenica od Asocijacija rukometnih klubova Srbije. U toj elitnoj ligi ima 14 klubova, ove sezone je odigrano 13 kola, a na prvom mestu je Vojvodina (12-1). Slede Dinamo, Metaloplastika, Partizan, Crvena zvezda…
U poslednjem kolu Arkus lige pre nego što je prekinuta zbog Svetskog prvenstva prosečna poseta na jednoj utakmici bila je – 174 gledaoca!
Selektor Toni Đerona iz te naše najjače lige uzeo je u reprezentaciju – nula igrača! Uostalom, evo kompletnog spiska reprezentativaca Srbije, i timova u kojima igraju:
Milan Bomaštar (Skevde, Švedska), Vukašin Vorkapić (Ivri, Francuska), Uroš Borzaš (Elverum, Norveška), Ilija Aburović (Šartr, Francuska), Bogdan Radivojević (Seged, Mađarska), Nemanja Ilić (Tuluz, Francuska), Dragan Pešmalbek (Vesprem, Mađarska), Vanja Ilić (Šartr, Francuska), Predrag Vejin (Našice, Hrvatska), Lazar Kukić (Dinamo, Rumunija), Ivan Popović (Deportivo, Španija), Jovica Nikolić (Veclar, Nemačka), Mijajlo Marsenić (Berlin, Nemačka), Miloš Orbović (Lucern, Švajcarska), Marko Milosavljević (Leon, Španija), Petar Đorđić (Benfika, Portugalija), Vladimir Cupara (Vesprem, Mađarska) i Dejan Milosavljev (Berlin, Nemačka).
130 MILIONA ZA ZVEZDU I PARTIZAN
Kristalno je jasno da bi mnogi od ovih igrača i dalje bili u zemlji da tu mogu da zarade pristojan novac za život. I da bi prosek gledalaca na utakmicama elitne lige bio u hiljadama, a ne 174. Ali – koliko je to novca, o kojim se svotama radi?
Pre nekoliko godina postavio sam ovo isto pitanje Nataši Kovačević, toj hrabroj devojci koja je jedno vreme bila predsednica ženskog Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Ona mi je odgovorila – da podmirimo sve potrebe, i da normalno funkcionišemo, trebalo bi nam oko sto hiljada evra godišnje.
Pretpostavljam da je vrlo sličan iznos i kad je reč o našim najboljim rukometnim klubovima.
A nedavno, pre samo par nedelja, čuli smo od ministra finansija Siniše Malog da je država Srbija u poslednjih deset godina samo u fudbalske i košarkaške klubove Crvenu zvezdu i Partizan uložila – 130 miliona evra. Sa delom tih para sigurno bismo danas bili svetska rukometna velesila, i ne bismo strepeli da li ćemo uspeti da dođemo u situaciju da igramo kvalifikacije za naredne Olimpijske igre.
Nešto više od dve godine rada sa Tonijem Đeronom daje rezultate. Oni nisu još na nivou koji svi žele (prosečnog Srbina samo medalja zanima, samo je to uspeh), ali napravljen je temelj za naredni olimpijski ciklus do 2028. Na Rukometnom savezu Srbije na čelu sa Milenom Delić su sada dani odluke. Reprezentativci imaju neki kontiunitet rada sa istim selektorom. Atmosfera u ekipi je sjajna, to nije fraza, to se vidi, oseća. Španskom treneru ističe ugovor naredne godine. Već sad bi trebalo da se razmisli o narednom ciklusu do 2028. godine. Igrači žele nešto veliko, žele medalju. I to ne kriju…
PROČITAJTE JOŠ:
NEMA TAJNI Poznati budžeti francuskih evroligaša… Evo koliko zarađuje Saša Obradović
Ha ha ha vi novinari ste stvarno , 11. mesto posle 14. je preveliki uspeh. Sram vas bilo. Umesto da trazite domaceg trenera koji ima kvalitet vi propagirate Spanca koji je svugde dobio otkaz , ovde ni u 8 nije usao.
Znas li ti koliko Njemačka i Norveška ulažu u rukomet,i mi da budemo bolji od njih može ali u snovima
Eeee, Mirko,Mirko veze Vi nemate
Gospodine novinar.Taj selektor je pre odlaska na prvenstvo jasno rekao da su ciljevi plasman u 8 najboljih ekipa i primarno plasman na kvalifikacioni turnir za Olipijske igre.Nista nije ispunjeno,znaci totalni neuspeh…dzaba igraci iz inostranstva,ostavka je jedini moralni cin
A jesi mi ti stručnjak,treba mi još puno da radimo da bih mogli igrati sa rumometnim silama,rada i para ,najlakše je mjenjati trenera koji je jedini nešto napravio makar u kfalifikacijama
Eeee, Mirko,Mirko veze Vi nemate