Fudbalska reprezentacija naše zemlje (zvala se ona Jugoslavija, Srbija i Crna Gora ili samo Srbija) od raspada SFRJ plasirala se sedam puta na velika takmičenja. Pet puta na Svetsko prvenstvo i dvaput na Evropsko prvenstvo.
Za većinu tih turnira simptomatična je jedna stvar. Naši fudbaleri nisu u stanju da pobede autsajdera grupe, ekipu koja je na papiru najslabija i trebalo bi da predstavlja najlakši plen. Pisali smo već da je poslednja pobeda u grupnoj fazi došla još u Rusiji pre šest godina. Post će da se nastavi najmanje do Mundijala u SAD, Meksiku i Kanadi, ako se uopšte plasiramo…
Izjavio je selektor Dragan Stojković Piksi da je najvažniji meč na turniru onaj sa Dancima i da bi birao da se nađe u situaciji da taj meč odlučuje, ali šansu za prolaz Srbija je prokockala kolo ranije. Slovenija je bila rival protiv koga su morala da budu upisana tri boda. Slovenija je bila rival protiv kog je morao da se traži prolaz dalje. Bez ikakve želje da se umanji kvalitet kojim raspolaže selektor Matjaž Kek. Umesto da osvojimo tri boda, Slovenci su nas pretrčali i pokazali nam kako i sa malo kvaliteta ekipa može da izgleda kompaktno. U krajnjoj liniji, oni su u nokaut fazi i još su neporaženi kao i Danci i Englezi. Lako im je kad su imali nas za rivala? Šala na stranu…
OD SLOVENIJE DO SLOVENIJE
Duel protiv Slovenije u Minhenu bio je samo nastavak negativne tradicije stradanja protiv autsajdera u grupi. Izuzetak su Mundijal u Francuskoj 1998, gde su poraženi Iran i SAD uz remi s Nemcima i Mundijal u Rusiji, na kom je na startu poražena Kostarika. Krenimo redom…
Na poslednjem EP na kom smo igrali pre ovog, takođe nam je čorbu zakuvala Slovenija. Bilo je epskih 3:3 posle 0:3 za rivala. Ali, opet nismo pobedili autsajdera i za to smo kažnjeni odlaskom na megdan Holandiji u četvrtfinalu. A to se završilo bolno – 1:6.
Posle tog EP u Holandiji i Belgiji čekali smo šest godina na plasman u Nemačku. A tamo brodolom. Svi porazi. Holandija 1:0, Argentina (6:0) i Obala Slonovače (3:2). Ponovo smo poraženi od autsajdera grupe, Afrikanaca.
Stigao je posle toga Radomir Antić na selektorsku klupu. S njim i dašak nade i plasman u velikom stilu na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. A tamo? Pobedili smo Nemce, poraženi smo od Gane (1:0) i Australije (2:1). „Kenguri“ su nas dobili iako su bili prežaljeni, a nama je i bod bio dovoljan za prolaz.
Rekosmo već da je u Rusiji 2018. bar taj cilj obavljen, pobeđena je nejaka Kostarika sa 1:0. Pre tri godine na čelo reprezentacije stigao je Dragan Stojković Piksi. I uspeo što niko pre njega nije, da poveže dva velika takmičenja. A kako smo igrali, bolje da nismo ni išli. U Kataru je šansa ispuštena protiv Kameruna. Nije pomoglo ni vođstvo od 3:1. Selektor je jurnuo da rivalu napuni mrežu, umesto toga završilo se 3:3.
Dođosmo tako i do Slovenije. I remija u Minhenu (1:1). Zaključak je prost. Kad ne pobediš autsajdera grupe, nemaš čemu da se nadaš. A to je za naše fudbalere uglavnom misaona imenica.
Nabrajaš sve solidne ekipe i imenuješih autsajderi. Po kakvim kriterijima? Jeli Srbija tim ili kakvim drugim imenom ikada bila ili je sada neka veličina u fuzbalu? Nije nikad! Otkud onda ta bahatost prema drugima? Jesi li svjestan, da si člankom upravo kazao očito: da je sve te godine u fuzbalskim takmičenjima zapravo Srbija autsajder!