Srpska gol-mašina hara Rusijom, a čovek koji godinama radi s njom otkriva šta se krije iza 28 golova

Nina Matejić nastavlja da pomera granice u ruskom fudbalu. Srpska reprezentativka je od dolaska u Zenit na 24 prvenstvene utakmice postigla čak 28 golova, od čega 17 na 13 mečeva ove sezone. Brojke izgledaju gotovo nestvarno, ali iza njih, osim ogromnog talenta, stoje godine dodatnog rada o kojem se malo zna. Za MaxBet Sport o tome govori Stevan Mojsilović, njen dugogodišnji mentor i čovek koji je iz neposredne blizine pratio put od Velike Plane do Sankt Peterburga.

Subota Nini Matejić donosi još jedan veliki izazov. Zenit u Sankt Peterburgu dočekuje CSKA u prvom meču polufinala Kupa Rusije, a srpska napadačica u duel ulazi posle sezone u kojoj je praktično pretvorila postizanje golova u rutinu.

Međutim, kad se pogleda samo statistika, vidi se završni proizvod. Mnogo manje se zna šta mu je prethodilo.

Mojsilović sa Matejićevom sarađuje od proleća 2023. godine. Zanimljivo, čovek koji danas za nju tvrdi da je najperspektivniji napadački talenat evropskog fudbala priznaje da do tog trenutka praktično nije ni znao ko je ona.

– Dok su u evropskom fudbalu znali za nju, ja nisam imao pojma ko je Nina Matejić. Trebalo mi je, međutim, nekoliko minuta snimka da vidim o kome se radi. To nije zahtevalo neku posebnu mudrost. Odmah se videlo da je posebna – priča Mojsilović za MaxBet Sport.

Sve je počelo u teškom trenutku

Njihova saradnja počela je u trenutku koji nije bio nimalo idealan. Matejićeva je imala problem s leđima, a Mojsilović joj je savetovao da najpre prekine treninge i to sanira, što je ona i poslušala.

Posle nekoliko meseci postepeno se vratila radu, a krajem 2023. počeo je ozbiljniji individualni program. Dok je trajala pauza i većina fudbalera odmarala, Matejićeva je radila.

Taj princip ostao je do danas.

Kad su zajedno u Srbiji, rad se često odvija daleko od reflektora. Mojsilović opisuje kako je prošlog leta ustajao oko pet ujutru i prelazio sedamdesetak kilometara od Deliblata do Velike Plane kako bi trening počeli pre nego što temperature postanu previsoke.

– Kretali smo pre sedam ujutru na stadionu Morave i radili do devet. Zimi smo znali da budemo dva sata u hali. Kad svi imaju pauzu, ona ume da počne da radi tri nedelje pre prvog treninga u klubu. Jako puno rada stoji iza nje.

A kad ih razdvajaju hiljade kilometara?

Rad se seli na ekran.

Hiljade klipova između Srbije i Rusije

Matejićeva je u Sankt Peterburgu, Mojsilović u Srbiji, ali saradnja nije prestala odlaskom u Zenit.

Posle utakmica slede video-analize. Nekada 20, nekada 30 ili 40 isečaka. Analiziraju njene poteze, odluke, situacije iz prethodne utakmice, ali i ono što bi moglo da je čeka u sledećoj.

– Hiljade klipova smo razmenili tokom ove tri godine. Ona pošalje, ja odgovorim, komentarišemo, analiziramo. Utakmice su najvažnije. Pokušavamo da ono što je već uradila dobro ponavljamo toliko da određeno rešenje u sličnoj situaciji dođe gotovo automatski.

Tu leži i jedan od zanimljivijih detalja njihove saradnje.

Mojsilović ne govori o pokušaju da se od Matejićeve napravi drugačija fudbalerka. Naprotiv. Njegova ideja je da se ono u čemu je već izuzetna razvija do krajnjih granica.

A kod Nine Matejić spisak takvih stvari nije kratak.

„Ne možete da pretpostavite šta će uraditi“

Mojsilović posebno izdvaja njenu sposobnost da gol postigne gotovo na svaki način.

Desnom nogom. Levom. Glavom. Posle utrčavanja. Iz kontre. Nakon driblinga. Kad primi loptu leđima okrenuta golu i sama napravi prostor za završnicu.

Zbog toga mu je, kaže, teško čak i da odabere njen najlepši pogodak.

– Jedan trener u Zenitu otvorio je laptop i pitao me koji bih njen gol izabrao kao najbolji. Rekao sam mu da ne mogu. Nina zaista daje golove svaki put na drugačiji način.

Ipak, iznad svih tehničkih kvaliteta izdvaja jedan.

Situacionu inteligenciju.

– Ne možete ni da pretpostavite šta će ona da uradi u određenom trenutku. To je ono što je čini posebnom. Može da primi leđima, da se okrene, izbaci igrača, može da pobegne, dribla, završi levom ili desnom nogom, glavom… Ali njena najveća vrednost je način na koji vidi i rešava situaciju.

Mojsilović deo objašnjenja pronalazi i mnogo dalje u prošlosti. Matejićeva je kao devojčica godinama trenirala i igrala sa dečacima u Velikoj Plani, prošla ogroman broj utakmica i turnira i do 15. godine sticala iskustvo u drugačijem, zahtevnijem okruženju.

Prvo je rekla „ne“ Zenitu

A moglo je lako da se dogodi da njeni današnji golovi u Rusiji nikada ne budu postignuti.

Zenit je krajem 2024. želeo Matejićevu. Ona – nije želela Zenit.

Pregovori su trajali nedeljama, a srpska reprezentativka je pred Novu godinu odlučila da odbije selidbu u Rusiju. Mojsilović naglašava da je poslednja odluka uvek bila njena, dok su on i porodica imali savetodavnu ulogu.

Na proleće je priča ponovo otvorena. Matejićeva je otišla u Sankt Peterburg da vidi klub i uslove, a upravo je taj odlazak promenio stvari.

Konkurencije nije nedostajalo.

Mojsilović kaže da su tokom prethodnih godina ozbiljno interesovanje pokazivali Atletiko Madrid, Juventus, Vašington Spirit, CSKA, Bajern, ali i brojni drugi evropski klubovi. Sa nekima od njih vođeni su višemesečni razgovori.

Ipak, procena je bila da je Zenit u tom trenutku najbolji korak.

– Bio sam siguran da treba da ode. Bila je daleko iznad nivoa našeg prvenstva i trebalo joj je jače takmičenje, ali i sredina u kojoj će imati pravi tretman i prostor da se dalje razvija.

Rezultat te odluke danas staje u dve brojke:

24 utakmice – 28 golova.

„Ako je sada spustite među najbolje, uklopiće se“

Mojsilović ide i znatno dalje.

Uveren je da Zenit nije krajnja stanica.

– Danas da je spustite među igračice najvećih evropskih klubova, ona bi se bez problema uklopila. Ali treba da dođe trenutak da ode u jednu od najjačih liga, da svakog dana trenira sa najboljima i igra protiv najboljih. Tek tada će se videti dokle zaista može.

Njegova prognoza je još smelija: smatra da će Matejićeva sa 24 ili 25 godina biti najbolji napadač Evrope.

A možda je najzanimljiviji razlog zbog kojeg veruje da njen plafon još nije blizu nešto sasvim drugo.

Ne govori o šutu, brzini ili driblingu.

Govori o spremnosti na rad.

– Kad pogledate takav talenat, lako je pomisliti: šta njoj još treba da trenira? A ona je upravo jedna od onih koje najviše rade. Najveći kvalitet joj je što je ostala na zemlji i što zna koliko još može da napreduje.

U subotu će ponovo izaći na teren.

Ovoga puta protiv CSKA, u prvom činu borbe za finale Kupa Rusije.

A iza svakog sledećeg gola koji se pojavi u statistici možda će ponovo ostati nevidljivo ono što mu je prethodilo – rano jutro u Velikoj Plani, prazna hala usred zime ili još nekoliko desetina video-klipova koji su između Sankt Peterburga i Srbije pregledani pre nego što je lopta završila u mreži.