Od starta takmičarski. Crvena zvezda je delovala agresivnije sa željom da se pred svojim navijačima „iskupe“ za nekoliko loših predstava. Ova je bila po skici trenera Vladana Milojevića.
Ovog puta je pogodio sa taktikom, da nema jurnjave, slobodnog prostora pozadi i da vezni red mora da bude pojačan. Nije ga zanimo posed, već tranzicija, posle kojih i prekida nije bilo prijatno Lilu. Pokazano je strpljenje, mnogi detalji su podsetili na eliminaciju Salcburga, Jang Bojsa i Krasnodara. Zadaci su ispunjeni na pravougaoniku do tančina.
Menjao je tandeme štopera, tražio dobitnu formulu i izgleda da posle ovog meča slika mnogo jasnija. Ovog puta Učena je bio smireniji, nije grešio, a Miloš Veljković oprezniji, kao i dva beka čiji zadaci su bili posvećeni da pozadi budu ukočeni Francuzi.
Onda je svoje role imao Mateus. Brazilac na golu je stub ekipe, a ne kažu džabe treneri da je dobar golman pola ekipe. Skinuo je dva zicera, a pogotovo u zaustavnom vremenu, kada je sprečio izjednačenje. Posle ekstra intervencije, samo se slatko nasmejao, a uvek je pozitivan i fokusiran da motiviše igrače. Njegova sigurnost je donela mirnije snove poslednjoj liniji i samo treba težiti još jačoj odbrani.
Ključan je bio i doprinos Marka Arnautovića. Toliko je želeo da se dođe do pobede da je bar dvadesetak minuta pored bolne grimase na licu, posle jednog starta, nije želeo da izađe sa terena. Borio se lavovski sa defanzivcima, znao je da asistira i za upornost je nagrađen. Kao najiskusniji i „zvezda“ ekipe pogodio se penala, radovao se kao kada je ranije s Interom došao do finala Lige šampiona. Zvezda je nešto više za golgetera, a sreći nije bilo kraj kada je završena predstava. Imao je svoj pečat za ova tri boda, uz najavu da će davati doprinos u narednim ispitima.
Aj da se ne lažemo, imali smo sreće više nego pameti, a i oni su ušli lagano u meč baš nas podcenivši.