Era Željka Obradovića u Partizanu: Kako je klub ponovo naučio da sanja veliko

Iako je to do pre desetak dana izgledalo nemoguće, rastali su se crno-beli i Željko Obradović. Najtrofejniji evropski trener odlučio je da podnese neopozivu ostavku posle niza loših rezultata u Evroligi, čiji je premijum partner kompanija MaxBet. Kako dalje? S kim na klupi? Da li je kraj svemu onome što je Žoc stvorio? To su pitanja koja danas muče navijače crno-belih. Iza njih su četiri godine u kojima se klub podigao, vratio u Evroligu i osvajao trofeje. Iza njih su sezone u kojima je bila prepuna Arena i tražila se karta više. Ovako je izgledao period povratka košarke u Humsku.

Leto, 2021. godina. Teška situacija je u najtrofejnijem srpskom košarkaškom klubu. U tim treucima crno-beli su bez trenera, a posle neuspešne sezone ne vidi se rešenje kako dalje. Evroliga su daleki snovi, ništa manje ni trofeje u domaćim takmičenjima ili Jadranu. Klub je fininsijski uništen, marketing srozan, niko od velikih igrača ni ne pomišlja da obuče dres tog kluba, a nijednom treneru ne treba toliki stres i preuzimanje tima od kojih svi očekuju mnogo, a on je osuđen na propast.

VRATIO SE U TEŠKOM TRENUTKU I „UPALIO MAŠINU“

Tada je po čaršiji stidljivo i sa nevericom počelo da se priča da je ON spreman da dođe i pomogne kao niko do sada. Iz Partizana su krenuli da najavljuju nešto veliko, a kako je kasnije predsednik kluba rekao, sve do promocije mu je njegovo imenovanje za trenera izgledalo kao san. I onda, 25. juna te godine, kao „bomba“ odjeknula je vest da se Željko Obradović posle tri decenije vratio kući. Upravo tamo gde je osvojio svoju prvu od čak devet titula Evrolige. To je bio znak da se u Humskoj pali mašina!

Bila je to prva, naravno i najveća „detonacija“, a onda samo dan posle njega, Kevin Panter i Zek Ledej obukli su dresove Partizana. Slučajno? Naravno da nije. Za njima su krenula i ostala pojačanja, a Željkov uticaj na njihove dolaske bio je daleko veći od svake finansijske ponude.

Prvi veliki uspeh Željka Obradovića bio je povratak navijača u velikom broju. Za početak napunio se „Pionir“, a atmosfera na utakmici protiv Huventuda koju je rešio Panter bila je „kao nekada“. Broj onih koji su počeli da idu na Partizanove utakmice porastao je toliko da se crno-beli u Evrokupu iz „Pionira“ sele u Arenu. Mogla je to da bude više nego uspešna sezona, ali je tada u osmini finala Bursa predvođena sadašnjim selektorom Alimpijević napravila čudesan preokret i izbacila prvog favorita za trofej.

Ono što je godinu dana ranije izgledalo nemoguće sada se dogodilo – u leto 2022. godine Partizan se vraća u Evroligu. Ruski klubovi su izbačeni (i još nisu vraćeni), a crno-beli dobijaju specijalnu pozivnicu. Naravno, glavni razlog toga bilo je to što na njihovoj klupi sedi najveći trener u istoriji tog takmičenja. Željkov povratak nije samo podigao Partizan na viši stepenik nego i srpsku klupsku košarku.

DOVEO CRNO-BELE NA KORAK DO FAJNAL-FORA

Ta prva sezone bila je i najbolja u celom ovom periodu. Na blagajni Arene tražila se karta više, a prava privilegija bila je gledati Partizan uživo sa tribina. Na poziv Željka Obradović u klub dolazi Džejms Naneli, pa zatim i jedan od najboljih stranaca ikada Dante Eksum. Nešto pre toga Obradović je „iskopao“ Matijasa Lesora, a onda ga u ovoj sezoni učinio najboljim centrom Evrope. Ostaje žal za tim četvrtfinalom sa Realom kada je Partizan dobio obe utakmice na strani, ali onda izgubio naredne tri i ostao bez plasmana na fajnal-for. Mnogo stvari koje nisu sportske prirode tada su tako odlučile. Nikada nećemo saznati da li bi crno-beli te sezone osvojili Evroligi, ali se svi slažu da su igrali najlepšu i najbolju košarku.

Za kraj te sezone, Željko Obradović sa Partizanom osvaja ABA ligu. Bila je to prva titula crno-belih na Jadranu posle pune decenije. Posle Duška Vujoševića čekalo se da je neki drugi veliki trener osvoji i Željko je uspeo u tome.

Sledeće sezone očekivalo se još više, što je možda i logično posle ove ovako uspešne. Nisu ispunjeni zacrtani ciljevi. Partizan ovoga puta ostaje bez plasmana u plej-of, kao i bez titula na Jadranu i KLS, kao i „Žućkove levice“ u Nišu. Međutim, ono što je brinulo navijače u tim trenucima daleko više od trofeja jeste status Željka Obradovića. Dobro se znalo da Žocu ističe ugovor na kraju sezone, a iz kluba nisu dolazile povratne informacije. Zbog toga se voljenom treneru skandiralo jače nego ikada, a i on je navijačami jasno stavljao do znanja šta želi.

DOBIO NOVI DVOGODIŠNJI UGOVOR 2024. GODINE

Kraj aprila te 2024. godine doneo je novi dvogodišnji ugovor Željku Obradoviću. Predsednik Mijailović je tada objasnio da je ugovor „samo“ na dve godine zbog njegovog mandata u klubu, ali da nema sumnje da će Željku tu biti do kad god bude on želeo. U tim trenucima niko nije mogao ni da zamisli da će kraj doći posle niza loših rezultata i njegove ostavke.

To leto odlučeno je u klubu da se promeni ceo tim, apsolutno ceo. Nisu bili zadovoljni sezonom bez trofeja, kao i zbog toga što su ostali bez plej-ofa Evrolige. Nosioci igre napustili su tim (Panter, Naneli, Ledej), a u Humsku su došla neka nova imena poput Karlika Džonsa, Tajrika Džonsa, Sterlinga Brauna, Dvejna Vašingtona…

Bilo je potrebno vreme da se nova ekipa uigra, ali crno-beli ponovo nisu uspeli da ponove sezonu 2022/23. Ostali su van najboljih 10, a dodatni bol predstavljalo im je što je njihov najveći rival uspeo u tome. Sezona je spašena titulom u ABA ligi, a onda i trofejem u KLS gde je mladu ekipu sa klupe predvodio Bogdan Karaičić.

NAJZASLUŽNIJI ZA TROGODIŠNJI LICENCU EVROLIGE

Došlo je do ovog leta, a onda i novih velikih stvari. Partizan je dobio ono o čemu je Željko pričao od povratka u klub, a to je trogodišnja licenca Evrolige. Naravno da je ime Željka Obradovića uticalo na zvaničnike tog takmičenja prilikom ove odluke. Zatim su došli veliki potpisi kada je u pitanju prelazni rok.

Izgledalo je kao nemoguće kada je Džabari Parker došao u Beograd, a onda za njim i Šejk Milton. Ono gde se zakazalo jeste centar na kojeg se čekalo od juna, pa sve do nedavno, a i onda nije došao igrač koji se želeo. Kada je tokom septembra organizovan spektakl na Tašmajdanu sve je izgledalo idealno, kao da će ovo da bude nova sezona u kojoj će biti „časovi ljubavi“ na tribinama.

To se nije dogodilo, krenulo je loše. Serija poraza usledila je crno-belima u Evroligi, veći problem od rezultata je atmosfera u ekipi i pristup igrača na terenu, o čemu je Obradović već pričao. Slika i prilika svega bila je u Atini kada Partizan nije uspevao da prekine seriju Panatinaikosa 25:0, dok Željko nije uspevao da dopre do igrača.

– Stanite, stop. Mogu li da kažem nešto? Mogu li da kažem nešto? OK?! Gledajte ovde! – rekao je Željko tokom tajm-auta.

Pre toga bio je slučaj i protiv Asvela, kada je Obradović grmeo posle utakmice jer igrači u svlačionici koriste previše mobilne telefone. Jednostavno, Žoc nije uspeo sa ovim igračima da izađe na kraj.

OSTAVIO TEMELJ ZA DALJE

Četiri godine Željka Obradovića u Partizanu bile su više od trenerskog mandata. To je bio spoj emocije, ambicije i realnosti modernog sporta. Vratio je klub na najveću scenu, doneo trofeje, probudio veru navijačima i podigao standarde koje Partizan godinama nije imao.

Ipak, ostaje i ona druga slika. Ona u kojoj san nije do kraja ispunjen. Evroliga je bila cilj koji je visio na dohvat ruke, ali ostao nedosanjan. Koliko god tim bio snažan i budžet rekordan, rezultati nisu dosegli očekivane visine. S tim teretom i svestan odgovornosti koju nosi njegovo ime, Obradović je otišao u trenutku kada je smatrao da je to najbolje i za klub i za njega.

Ono što je najvažnije, njegov klub ne briše ono što je urađeno, sasvim naprotiv – ostavlja temelje i postavlja pitanje: šta dalje? Partizan sada stoji na raskrsnici. U rukama ima nasleđe trenera koji je podsetio šta znači pripadati vrhu, ali i obavezu da tu visinu ponovo dostigne. Kako će se ta priča nastaviti, zavisi od onih koji dolaze, ali jedno ostaje nesporno – era Željka Obradovića u Partizanu ostaće upamćena kao vreme u kome se klub ponovo usudio da sanja veliko.