Panatinaikos Željka Obradovića: Ko je sve otišao, ko je stigao i kako izgleda novi tim

Četrnaest godina posle rastanka koji je označio kraj jedne od najvećih dinastija u istoriji evropske košarke, Željko Obradović ponovo je na klupi Panatinaikosa.

Vratio se u klub sa kojim je osvojio pet titula prvaka Evrope, postao ikona zelenog dela Atine i izgradio standarde prema kojima se i danas meri uspešnost svakog trenera Panatinaikosa. Dočekan je kao čovek koji se vraća kući, ali ne i kao neko kome će biti dovoljno da živi od uspomena.

Obradović dolazi na mesto Ergina Atamana, trenera koji je Panatinaikos posle dužeg vremena vratio na evropski tron. Turski stručnjak preuzeo je klub kad je bio daleko od vrha, a već u prvoj sezoni osvojio je Evroligu i prvenstvo Grčke. Zato Obradović ne preuzima ekipu koja tek treba da se podigne iz pepela, već klub čije su ambicije ponovo najveće moguće.

U Atini je njegov povratak izazvao euforiju, ali su emocije vrlo brzo ustupile mesto ozbiljnom poslu. Promenjen je trener, otišlo je sedam igrača, stigla su četiri zvučna pojačanja, a roster je dobio znatno više snage, visine i defanzivne svestranosti.

Kako izgleda novi Panatinaikos Željka Obradovića, ko je sve napustio Atinu, ko je stigao i na kojim igračima će počivati pokušaj napada na osmu evropsku titulu?

Povratak trenera koji je promenio istoriju Panatinaikosa

Željko Obradović nije samo još jedan bivši trener koji se posle mnogo godina vratio na staro radno mesto.

Od 1999. do 2012. godine osvojio je sa Panatinaikosom pet titula prvaka Evrope i pretvorio ga u simbol kontinuiteta, discipline i pobedničkog mentaliteta. Evropske krune iz 2000, 2002, 2007, 2009. i 2011. godine učinile su taj period najuspešnijim u istoriji kluba.

Njegov Panatinaikos nije bio prepoznatljiv samo po trofejima. Bio je to tim koji je gotovo svake godine znao šta želi, kako do toga da dođe i ko je odgovoran kad se zadaci ne ispune. Menjali su se igrači, ali su identitet i zahtevi ostajali isti.

Kada je 2012. godine napustio Atinu, Obradović je otišao kao najuspešniji trener u istoriji kluba. Panatinaikos se posle toga vraćao na vrh u domaćem prvenstvu, ali je na novu titulu Evrolige čekao do 2024. godine, kad ga je Ataman već u prvoj sezoni odveo do sedme evropske krune.

Sada se vraća u drugačiji Panatinaikos – finansijski moćniji, pun velikih individualaca i sa pritiskom da se svake sezone bori za sve trofeje.

Euforija među navijačima zato nije zasnovana samo na nostalgiji. Ona proizlazi iz uverenja da je ponovo stigao čovek koji najbolje zna kako se od skupog rostera pravi šampionski tim.

Obradović u Atini prepisao recept iz Partizana, Francuz je Panatinaikosov „Kevin Panter“!

Ko je sve napustio Panatinaikos?

Promena trenera nije donela potpuno rušenje prethodne ekipe, ali je nekoliko važnih igrača završilo boravak u Atini.

Panatinaikos su ovog leta napustili Čedi Osman, Marius Grigonis, Kenet Farid, Ti Džej Šorts, Aleksandros Samodurov i Vasilis Toliopulos, dok je odlaskom Ergina Atamana završena i trogodišnja trenerska era.

Odlazili su igrači različitih profila i uloga: od jednog od najskupljih prošlogodišnjih pojačanja, preko važnih članova šampionske generacije, do veterana koji je stigao kao hitno rešenje i mladih Grka koji nisu imali dovoljno prostora.

Ergin Ataman – odlazi trener koji je vratio Panatinaikos na evropski tron

Ataman je u Atinu stigao 2023. godine sa reputacijom dvostrukog uzastopnog osvajača Evrolige sa Anadolu Efesom, ali i sa zadatkom koji nije delovao nimalo jednostavno.

Panatinaikos je prethodnu evroligašku sezonu završio na 17. mestu, daleko od plej-ofa i još dalje od borbe za titulu. Samo godinu kasnije, potpuno renoviran tim pobedio je Real Madrid u finalu i osvojio sedmu evropsku krunu, a potom i prvenstvo Grčke.

Ataman je Panatinaikosu vratio samopouzdanje velikog kluba. Uspostavio je napadački sistem zasnovan na slobodi bekova, okružio Kostasa Slukasa i Kendrika Nana odgovarajućim igračima i već u prvoj sezoni napravio rezultat koji je malo ko očekivao tako brzo.

Zbog toga njegov odlazak ne može da bude predstavljen samo kao posledica jedne slabije sezone ili neosvojenog trofeja. Ataman odlazi kao trener koji je promenio tok moderne istorije Panatinaikosa i ponovo ga učinio jednim od najpoželjnijih odredišta u evropskoj košarci.

Obradović, međutim, donosi drugačiju viziju. Ataman je svojim najboljim igračima davao veliku napadačku slobodu, dok će njegov naslednik verovatno insistirati na preciznije utvrđenim ulogama, čvršćoj timskoj disciplini i većoj odgovornosti u odbrani.

Ti Džej Šorts – veliko pojačanje odlazi posle samo jedne sezone

Dolazak Ti Džej Šortsa prethodnog leta predstavljao je jedan od najzvučnijih poslova na evropskom tržištu.

Posle izvanrednih sezona u Telekom Bonu i Parizu, omaleni plejmejker stigao je u Atinu kao igrač sposoban da sam promeni ritam utakmice, probije prvu liniju odbrane i kreira za sebe i saigrače. Očekivalo se da uz Nana i Slukasa formira najopasniju spoljnu liniju u Evroligi.

Ipak, već posle jedne godine rastao se sa Panatinaikosom i karijeru nastavio u Valensiji.

Njegova individualna produkcija nije bila problem. Šorts je donosio poene i asistencije, ali je Panatinaikos u pojedinim delovima sezone teško pronalazio ravnotežu kada su na parketu bili niski bekovi koji traže mnogo lopte u rukama.

Njegov odlazak može se posmatrati i kao prvi nagoveštaj promene stila. Obradovićeve ekipe često su imale kreativne plejmejkere, ali su od njih zahtevale i potpunu kontrolu utakmice, disciplinu u izboru rešenja i sposobnost da funkcionišu unutar jasno postavljenog sistema.

Šorts u Valensiju odlazi po ulogu centralnog kreatora, dok Panatinaikos ostaje sa Slukasom, Grentom i Nanom kao glavnim nosiocima spoljne linije.

Čedi Osman – važan deo Atamanovog tima seli se u Solun

Čedi Osman napustio je Panatinaikos posle dve sezone i karijeru nastavio u PAOK-u.

Turski reprezentativac je u Atinu stigao posle dugogodišnje NBA karijere i donosio ono što se od njega očekivalo: energiju, prodornost, trčanje u tranziciji i sposobnost da u kratkom periodu promeni tok utakmice.

Nije u svakoj fazi sezone imao jednako veliku ulogu, ali je u važnim mečevima umeo da bude faktor. Posebno će ostati upamćene partije u kojima je svojim atletizmom, odbranom i napadima otvorenog terena podizao energiju čitave ekipe.

Njegovim odlaskom Panatinaikos ostaje bez klasičnog niskog krila koje može da napadne obruč iz driblinga, ali je taj prostor popunio drugačijim profilima. Bonga donosi veću defanzivnu svestranost, dok Jabusele i Hejs-Dejvis omogućavaju korišćenje izrazito snažnih i visokih petorki.

Marius Grigonis – povrede prekinule put od otpisanog do šampiona

Marius Grigonis bio je jedan od retkih igrača koji su u Panatinaikosu prošli gotovo čitav put od potpunog razočaranja do evropskog prvaka.

U prvoj sezoni nije uspeo da pronađe svoje mesto i u jednom trenutku delovalo je da će njegova epizoda u Atini brzo biti završena. Dolaskom Atamana dobio je jasniju ulogu i postao važan član ekipe koja je 2024. godine osvojila Evroligu.

Njegov šut, smirenost i mogućnost da igra bez mnogo kontakata sa loptom savršeno su odgovarali timu koji je već imao Nana i Slukasa kao glavne kreatore.

Međutim, ozbiljni problemi sa leđima udaljili su ga sa terena i onemogućili da nastavi u kontinuitetu. Posle četiri godine u Atini vratio se u Žalgiris, klub u kojem je ranije igrao najbolju košarku u karijeri.

Njegov odlazak ima i simboličnu težinu. Panatinaikos ostaje bez jednog od igrača koji su povezivali period pre Atamana sa ekipom koja se vratila na evropski vrh.

Kenet Farid – kratka, ali upečatljiva misija u Atini

Kenet Farid nije ni bio planiran kao dugoročni projekat Panatinaikosa.

Nekadašnji NBA centar stigao je tokom sezone, u trenutku kad je ekipa imala velike probleme sa povredama visokih igrača. Trebalo je da posluži kao privremeno rešenje, ali je energijom, skokom i agresivnošću vrlo brzo osvojio navijače.

Farid nikada nije bio centar oko kojeg se gradi složen napadački sistem. Njegova igra počivala je na trčanju, ofanzivnom skoku, završavanju iznad obruča i beskompromisnoj borbi za svaku loptu.

U pojedinim periodima upravo je takva energija bila ono što je nedostajalo Panatinaikosu. Ipak, sa povratkom Lesora i dolaskom Fala više nije bilo dovoljno prostora za veterana čiji je ugovor istekao na kraju sezone.

Njegova epizoda možda nije trajala dugo, ali je bila znatno sadržajnija nego što se očekivalo kada je stigao kao hitno rešenje.

Aleksandros Samodurov – talenat koji nije mogao da čeka svoju šansu

Aleksandros Samodurov godinama je predstavljan kao jedan od najvećih projekata grčke košarke.

Visok, pokretljiv i tehnički nadaren krilni centar poseduje fizičke predispozicije kakve se retko viđaju kod mladih evropskih igrača. Međutim, u Panatinaikosu prepunom skupih i dokazanih internacionalaca nije uspeo da dobije kontinuitet neophodan za razvoj.

Povremeno je pokazivao zbog čega je označen kao budućnost kluba, posebno energijom u odbrani, blokadama i sposobnošću da širi teren. Ipak, prostor za greške bio je mali, a borba za trofeje nije ostavljala mnogo minuta za razvoj mladog igrača.

Odlazak u NCAA predstavlja pokušaj da karijeru nastavi u sredini u kojoj će dobiti veću ulogu, više lopti i dovoljno vremena da razvije elemente igre koji još nisu na evroligaškom nivou.

Za Panatinaikos je to gubitak potencijala, ali i logična posledica načina na koji je sastavljen roster. Kad na istoj poziciji imate Ernangomeza, Mitoglua, Hejs-Dejvisa, Jabuselea i Bongu, prostor za mladog igrača gotovo da ne postoji.

Ni Savić ni Matović, Žoc presekao: Evo ko ulazi u stručni štab Panatinaikosa!

Vasilis Toliopulos – povratak u sredinu u kojoj će ponovo biti lider

Vasilis Toliopulos stigao je u Panatinaikos posle odličnih sezona u Arisu, ali se već unapred moglo naslutiti koliko će teško doći do ozbiljne uloge.

Ispred sebe je imao Slukasa, Nana, Grenta i Šortsa, pa se njegova minutaža uglavnom svodila na manje uloge i utakmice u kojima su neki od nosilaca bili odsutni.

U takvim okolnostima nije uspeo da prenese u Atinu igru koju je pokazivao kao lider Arisa. Povratak u Solun zato predstavlja očekivan potez – umesto epizodne uloge u evroligaškom supertimu, ponovo će dobiti odgovornost i slobodu sa kojima je pružao najbolje partije.

Njegov odlazak neće značajno promeniti hijerarhiju Panatinaikosove spoljne linije, ali dodatno pokazuje koliko je teško pronaći minute pored trojice bekova kakvi su Slukas, Nan i Grent.

Ko je stigao u Panatinaikos?

Lista pojačanja nije duga, ali je izuzetno moćna.

Panatinaikos je doveo Branka Badija, Ajzaka Bongu, Geršona Jabuselea i Mustafu Fala. Četvorica igrača donose različite kvalitete, ali imaju nekoliko zajedničkih osobina: fizičku snagu, mogućnost igranja u više postava i ozbiljan doprinos u odbrani.

Najvažnije pojačanje, ipak, nalazi se pored terena.

Željko Obradović – najveće pojačanje novog Panatinaikosa

Dolazak Obradovića menja način na koji se posmatra svaki drugi potez Panatinaikosa.

Bonga više nije samo svestrano krilo, već igrač kojeg trener odlično poznaje. Fal nije samo zamena za centre koji su otišli, već oslonac sistema zasnovanog na kontroli reketa. Badio nije samo još jedan bek, već potencijalni specijalista za najopasnije protivničke igrače.

Obradovićeva najveća snaga tokom karijere nije bila u insistiranju na jednom jedinom sistemu, već u sposobnosti da prepozna kvalitete rostera i pronađe model koji njegovim najvažnijim igračima omogućava da odlučuju utakmice.

To će biti posebno važno u radu sa Kendrikom Nanom. Najbolji napadač ekipe moraće da zadrži slobodu koja ga čini posebnim, ali i da se uklopi u sistem u kojem svaki posed ima jasnu svrhu.

Sličan izazov postoji i sa Slukasom, igračem sa kojim je Obradović već sarađivao u Fenerbahčeu. Njih dvojica dobro poznaju zahteve i način razmišljanja onog drugog, ali se sada sreću u drugačijim fazama karijere – Slukas kao veteran i kapiten, Obradović kao trener koji mora da rasporedi njegovu energiju kroz dugu sezonu.

Mustafa Fal – transfer preko najveće granice u grčkoj košarci

Prelazak Mustafe Fala iz Olimpijakosa u Panatinaikos automatski je postao jedan od najzvučnijih poslova leta.

U rivalstvu dva atinska velikana gotovo svaki direktan transfer ima dodatnu težinu, a ona je još veća kada se radi o igraču koji je godinama bio važan deo sistema Olimpijakosa.

Sa 218 centimetara, Fal potpuno menja geometriju terena. U odbrani zatvara reket samim prisustvom, omogućava agresivniji pritisak spoljnih igrača i tera protivnike da završavaju napade preko njegovih ruku. U napadu je mnogo više od visokog igrača koji postavlja blokove – dobro dodaje iz reketa, kažnjava niže čuvare i izuzetno efikasno završava oko obruča.

Njegov dolazak Obradoviću omogućava da tokom čitave utakmice koristi elitne centre potpuno različitih karakteristika.

Lesor donosi eksplozivnost, vertikalnu pretnju i agresivno rolanje posle blokova. Fal donosi masu, kontrolu prostora i igru leđima. Protivnik više neće moći da jednom vrstom odbrane odgovori na obe varijante.

Najveće pitanje predstavlja Falovo fizičko stanje posle problema sa povredom. Ukoliko bude potpuno spreman, Panatinaikos će imati verovatno najkompletniji centarski tandem u Evroligi.

Geršon Jabusele – bomba koja menja odnos snaga u Evropi

Povratak Geršona Jabuselea iz NBA lige predstavlja jedan od najvećih transfera ovog leta u evropskoj košarci.

Francuski reprezentativac već je dokazao da može da bude jedan od najboljih krilnih centara u Evroligi. Sa Real Madridom je osvojio evropsku titulu, igrao najvažnije utakmice i pokazao da njegova igra nije zasnovana samo na fizičkoj superiornosti.

Jabusele je dovoljno snažan da kažnjava niže igrače leđima, dovoljno brz da napada sporije centre i dovoljno dobar šuter da odbranu izvuče daleko od koša. Upravo ta kombinacija predstavlja jednu od najtraženijih osobina u modernoj košarci.

U Obradovićevom sistemu mogao bi da igra nekoliko različitih uloga.

Može da bude klasična četvorka pored Lesora ili Fala, ali i lažna petica u niskim, agresivnim postavama. Sa njim na centru Panatinaikos bi mogao da preuzima gotovo sve blokove, ubrza igru i otvori reket za prodore Nana i Slukasa.

Njegov dolazak stvara i ogromnu konkurenciju. Na poziciji krilnog centra već se nalaze Ernangomez, Mitoglu i Hejs-Dejvis, dok Bonga takođe može da igra u visokim petorkama. Obradović će imati luksuz da bira igrače prema protivniku, ali i težak zadatak da svima pronađe dovoljno prostora.

Ajzak Bonga – Obradović tačno zna šta dobija

Od svih novih igrača, Ajzak Bonga verovatno će imati najkraći period prilagođavanja na zahteve novog trenera.

Nemački reprezentativac prethodnu sezonu proveo je u Partizanu, gde je pod Obradovićem izrastao u jednog od najvažnijih defanzivnih igrača ekipe. Njegov učinak nije se uvek mogao videti kroz broj poena, ali se jasno primećivao u načinu na koji je menjao odbranu.

Sa visinom od 203 centimetra, dugim rukama i pokretljivošću beka, Bonga može da čuva gotovo sve pozicije. Može da preuzme protivničkog plejmejkera, brani krilo koje igra leđima ili pomogne na visokom igraču nakon preuzimanja.

Takvi igrači za Obradovića imaju ogromnu vrednost jer mu omogućavaju da menja odbranu bez izmene petorke.

Bonga može da počne utakmicu kao nisko krilo, nekoliko minuta provede kao četvorka, a zatim preuzme čuvanje najboljeg protivničkog beka. Ne traži veliki broj šuteva i ne mora dugo da drži loptu da bi bio koristan, što je posebno važno u timu sa Nanom, Slukasom i brojnim ofanzivno talentovanim visokim igračima.

Njegov najveći zadatak biće da šutem kazni odbrane koje će pokušavati da ga ostave samog. Ukoliko nastavi da pogađa otvorene trojke, mogao bi da postane jedan od Obradovićevih najvažnijih igrača i u Atini.

Branko Badio – Panatinaikos je doveo igrača koji mu je pokazao koliko može

Branko Badio nije najpoznatije ime među pojačanjima Panatinaikosa, ali bi mogao da postane jedan od najvažnijih igrača rotacije.

Senegalski reprezentativac može da pokriva obe bekovske pozicije. Donosi brzinu, snažan prvi korak, agresivnost u tranziciji i mogućnost sekundarne kreacije iz pik-en-rola.

Posebnu vrednost ima njegova odbrana na lopti. Panatinaikos je prethodnih sezona već imao Džerijana Grenta kao specijalistu za najopasnije protivničke bekove, a dolaskom Badija dobija još jednog igrača koji može da vrši pritisak preko celog terena i troši glavne organizatore rivala.

Badio je prethodne sezone upravo protiv Panatinaikosa odigrao jednu od najboljih utakmica u evroligaškoj karijeri. Takvi nastupi verovatno nisu bili jedini razlog za transfer, ali su ljudima u Atini iz neposredne blizine pokazali koliko može da bude neugodan.

Njegov dolazak takođe rasterećuje Nana i Slukasa. Umesto da u svakom posedu troše energiju na odbranu najboljih protivničkih bekova, deo tog posla moći će da preuzmu Grent, Badio, Bonga i Kalaicakis.

Obradović „aminovao“ odlaske: Dvojica već napustila Panatinaikos

Ko je ostao da predvodi novi Panatinaikos?

Velike promene ne znače da je Panatinaikos počeo od nule.

Okosnica ekipe koja je prethodnih sezona osvajala trofeje ostala je u Atini. Kendrik Nan, Kostas Slukas, Džerijan Grent, Matijas Lesor, Huančo Ernangomez i Dinos Mitoglu i dalje su tu, dok su Nikos Rogavopulos, Najdžel Hejs-Dejvis i Panajotis Kalaicakis važni delovi duboke rotacije.

Obradović zato ne mora da gradi sve iz početka. Njegov zadatak biće da postojećim liderima pronađe najbolje uloge i oko njih uklopi pojačanja.

Kendrik Nan ostaje prva napadačka opcija

Bez obzira na promenu trenera i dolazak skupih pojačanja, Kendrik Nan ostaje igrač od kojeg će najviše zavisiti napad Panatinaikosa.

Njegova sposobnost da postigne poene iz gotovo svake situacije nema mnogo pandana u evropskoj košarci. Može da pogodi posle driblinga, napadne obruč, iznudi preuzimanje i sam rešava posede kada se organizovani napad zaustavi.

Pitanje nije da li će Nan biti lider, već kako će Obradović organizovati ekipu oko njega.

Najtrofejniji evropski trener tokom karijere je umeo da najvećim individualcima pruži slobodu, ali je od njih istovremeno tražio da razumeju kada treba da napadnu, a kada da uključe ostatak ekipe.

Ukoliko pronađu tu ravnotežu, spoj Nanovog talenta i Obradovićevog sistema mogao bi da bude centralna priča nove sezone.

Kostas Slukas ponovo radi sa trenerom kojeg dobro poznaje

Obradović i Slukas sarađivali su godinama u Fenerbahčeu i zajedno osvojili Evroligu.

Sada se ponovo sreću u Atini, ali u potpuno drugačijim ulogama. Slukas više nije mladi bek koji tek gradi svoje mesto među najboljima, već kapiten, višestruki prvak Evrope i jedan od najiskusnijih organizatora igre u takmičenju.

Njegova minutaža verovatno će morati pažljivo da se dozira, ali će važnost rasti kako sezona bude odmicala. U utakmicama u kojima se odlučuje jedan posed, malo je igrača kojima Obradović može više da veruje.

Slukas će istovremeno imati važnu ulogu u prenošenju trenerovih zahteva ostatku ekipe. Poznaje njegovu košarku, način pripreme i nivo koncentracije koji očekuje na svakom treningu.

Džerijan Grent dobija još više defanzivne pomoći

Grent je tokom prethodnih sezona bio jedan od igrača bez kojih je bilo teško zamisliti Panatinaikosove najbolje petorke.

Ne mora mnogo da šutira niti da bude glavni organizator kako bi uticao na utakmicu. Preuzima najteži bekovski zadatak, igra racionalno, retko pravi greške i može da pogodi kada ga protivnik ostavi samog.

Dolaskom Badija i Bonge više neće morati sam da nosi najveći deo tereta na perimetru.

Obradović sada može da spoji dvojicu ili čak trojicu elitnih defanzivaca u istoj petorci, što Panatinaikosu otvara mogućnost da potpuno uguši protivničku spoljnu liniju.

Matijas Lesor ostaje motor ekipe

Povratak Matijasa Lesora u punu formu biće jednako važan kao bilo koje novo pojačanje.

Francuski centar već je pokazao koliko se energija čitavog Panatinaikosa menja kad je na parketu. Njegova igra iz pik-en-rola, ofanzivni skok, trčanje i emocija prenosili su se na saigrače i tribine.

Dolazak Fala trebalo bi da mu pomogne.

Umesto da kroz dugu sezonu provodi previše vremena u fizičkim duelima sa najtežim evropskim centrima, Lesor će moći da igra kraće i intenzivnije deonice. Panatinaikos neće morati da menja kvalitet igre kada ode na klupu, već samo način na koji napada i brani reket.

Huančo Ernangomez postaje jedan od temelja dugoročnog projekta

Produžetak ugovora Huanča Ernangomeza do 2030. godine jasno pokazuje da ga Panatinaikos ne posmatra samo kao jednog od članova rotacije.

Španski reprezentativac tokom boravka u Atini prošao je put od velikog pojačanja koje je tražilo svoje mesto do jednog od najpouzdanijih igrača ekipe.

Njegova vrednost nije samo u šutu. Ernangomez skače, trči, brani više pozicija i razume kako da bude koristan bez lopte. Upravo takvi elementi mogli bi da mu obezbede važnu ulogu i kod Obradovića.

Konkurencija na njegovoj poziciji biće ogromna, ali duga sezona i veliki broj različitih protivnika trebalo bi da donesu dovoljno prostora.

Najdžel Hejs-Dejvis sada dobija još ozbiljniju konkurenciju

Najdžel Hejs-Dejvis ostaje jedan od najdokazanijih igrača u rosteru.

Njegovo iskustvo iz šampionskih ekipa, fizička snaga i sposobnost da pogađa teške šuteve čine ga potencijalno važnim u završnicama utakmica. Ipak, dolazak Jabuselea i Bonge znači da će borba za minute na krilnim pozicijama biti nemilosrdna.

Za Obradovića to predstavlja luksuz. Moći će da bira između šuta Ernangomeza, snage Jabuselea, odbrane Bonge, igre jedan na jedan Hejs-Dejvisa i karakteristika Mitoglua.

Za igrače će značiti da gotovo niko neće imati unapred garantovanu ulogu.

Kako izgleda novi Panatinaikos?

Na papiru, Panatinaikos ima jednu od najdubljih ekipa u Evroligi.

Plejmejkeri i bekovi: Kostas Slukas, Džerijan Grent, Kendrik Nan.

Bekovi i krila: Panajotis Kalaicakis, Nikos Rogavopulos, Ajzak Bonga, Branko Badio.

Krilni centri: Huančo Ernangomez, Dinos Mitoglu, Najdžel Hejs-Dejvis, Geršon Jabusele, Janis Kuzeloglu.

Centri: Matijas Lesor, Mustafa Fal.

Pojedini igrači mogu da pokriju više pozicija, pa će stvarna rotacija biti mnogo fleksibilnija od formalne podele.

Bonga može da igra od dvojke do četvorke. Jabusele može da bude četvorka ili centar. Ernangomez i Hejs-Dejvis mogu da menjaju obe krilne pozicije, dok Grent i Badio mogu da funkcionišu i sa loptom i bez nje.

Upravo ta polivalentnost mogla bi da postane najveće oružje novog Panatinaikosa.

Kako bi mogla da izgleda početna petorka?

Obradović ima dovoljno opcija da početni sastav prilagođava protivnicima, ali jedna od mogućih petorki izgleda ovako:

Kostas Slukas – Kendrik Nan – Ajzak Bonga – Geršon Jabusele – Matijas Lesor.

U takvoj postavi Slukas bi organizovao napad, Nan bio prva poenterska opcija, Bonga preuzimao najtežeg spoljnog igrača, dok bi Jabusele i Lesor donosili ogromnu fizičku moć.

Međutim, ništa manje opasno ne deluje ni postava:

Džerijan Grent – Kendrik Nan – Najdžel Hejs-Dejvis – Huančo Ernangomez – Mustafa Fal.

Ona bi imala više šuta i kontrole u pozicionoj igri, uz Grenta kao glavnog defanzivca na lopti i Fala kao oslonca u reketu.

Najveća prednost Panatinaikosa možda neće biti najbolja petorka, već činjenica da druga postava neće izgledati mnogo slabije od prve.

Janakopulos dreši kesu: Panatinaikos spremio bogat ugovor za Obradovića (FOTO)

Koje su najveće snage novog tima?

Prva je fizička dominacija.

Bonga, Hejs-Dejvis, Ernangomez, Jabusele, Lesor i Fal omogućavaju Obradoviću da koristi petorke koje će biti veće i snažnije od većine protivnika.

Druga je odbrambena fleksibilnost.

Grent, Badio, Kalaicakis i Bonga mogu da vrše pritisak na spoljne igrače, dok iza njih čekaju Lesor i Fal. U pojedinim postavama Panatinaikos će moći da preuzima gotovo sve blokove, a u drugim da agresivno usmerava protivnika ka centru od 218 centimetara.

Treća je dubina.

Obradović neće morati da insistira na istim igračima protiv svakog rivala. Protiv brzih ekipa može koristiti Bongu i Jabuselea kao visoke igrače. Protiv fizički snažnih centara ima Fala. Kad je potreban šut, tu su Ernangomez, Hejs-Dejvis i Mitoglu.

Šta bi moglo da bude problem?

Najveći izazov neće biti nedostatak kvaliteta, već raspodela uloga.

Na pozicijama tri i četiri nalazi se toliko dokazanih igrača da će neko gotovo svake večeri morati da prihvati manju minutažu. Obradović je kroz karijeru umeo da upravlja zvezdama, ali ni najvećim trenerima nije jednostavno da održe zadovoljstvo u rosteru u kojem gotovo svaki igrač veruje da zaslužuje važnu ulogu.

Drugo pitanje je kreacija kad Slukas nije na terenu.

Nan može da organizuje napad, Grent je pouzdan, a Badio donosi sekundarnu kreaciju, ali Panatinaikos posle odlaska Šortsa nema još jednog klasičnog plejmejkera sposobnog da konstantno razbija odbranu driblingom.

Treće je zdravlje centarske linije.

Lesor i Fal predstavljaju možda najmoćniji tandem u Evroligi, ali samo pod uslovom da obojica budu fizički spremna. Posle njihovih problema sa povredama, način doziranja minuta biće jedan od ključnih zadataka stručnog štaba.

Može li Obradović ponovo da osvoji Evropu sa Panatinaikosom?

Panatinaikos ne ulazi u novu sezonu samo kao kandidat za Fajnal for.

Sa Nanom, Slukasom, Lesorom, Jabuseleom, Falom, Bongom, Ernangomezom, Grentom i Hejs-Dejvisom ima roster koji mora da razmišlja o tituli. Sve manje od ozbiljne borbe za evropski tron u Atini biće doživljeno kao razočaranje.

Ipak, velika imena sama po sebi ne garantuju uspeh.

Obradović će morati da promeni određene navike ekipe, raspodeli minute, pronađe ravnotežu između Nanove individualne klase i kolektivnog sistema, a potom sve to pripremi za utakmice koje se odlučuju u jednom posedu.

Pritisak će biti ogroman upravo zato što se vratio čovek čije ime navijači Panatinaikosa povezuju sa najuspešnijim periodom u istoriji kluba.

Od njega se neće očekivati samo pobede. Očekivaće se da Panatinaikos ponovo liči na njegove nekadašnje timove – da bude disciplinovan, čvrst, taktički pripremljen i najbolji onda kada je najvažnije.

Četrnaest godina posle odlaska, Obradović se nije vratio u istu Atinu niti u isti Panatinaikos.

Vratio se u klub koji je Ataman ponovo doveo na evropski vrh, u tim prepun skupih zvezda i u sredinu koja već zna kako izgleda šampionska sezona.

Zato se ovo leto neće meriti samo brojem dolazaka i odlazaka.

Prava ocena biće doneta tek kada se vidi da li je Željko Obradović od jednog od najskupljih rostera u Evropi ponovo napravio – svoj Panatinaikos.