Bilo je dovoljno nekoliko fotografija i jedan kratki video da hiljade ljubitelja košarke ponovo odu u leto 1995. godine.
Instagram stranica „Košarkaška nostalgija“ podsetila je nedavno na dan kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila Evropsko prvenstvo u Atini, ali i na generaciju koja ni 31 godinu kasnije ne prestaje da izaziva emocije.
Nije to bilo samo zlato.
Bila je to reprezentacija koja se, posle tri godine odsustva sa međunarodne scene zbog sankcija, vratila i odmah osvojila Evropu. Tim koji je mnogima ostao simbol jedne epohe, ne samo zbog košarke koju je igrao, već i zbog trenutka u kojem je nastao.
Povratak posle tri godine tišine
Evropsko prvenstvo u Atini bilo je prvo veliko takmičenje na kojem je Jugoslavija ponovo mogla da nastupi nakon međunarodnih sankcija.
Povratak nije bio jednostavan.
Reprezentacija je neposredno pred šampionat morala da igra dodatne kvalifikacije u Bugarskoj kako bi uopšte izborila plasman na Evropsko prvenstvo. Bio je to prvi korak ka povratku na mesto koje je godinama pripadalo jugoslovenskoj košarci.
Na klupi je sedeo Dušan Ivković, uz kojeg je kao pomoćni trener radio mladi Željko Obradović, dok je na parketu bila ekipa kakva se retko okuplja.
Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Saša Obradović, Miroslav Berić, Zoran Sretenović i Dejan Koturović.
Danas je teško pronaći reprezentaciju koja je na jednom mestu okupila toliko igrača koji su kasnije ostavili dubok trag u evropskoj i svetskoj košarci.
View this post on Instagram
Finale kakvo Evropa dugo nije videla
Posle pobeda tokom čitavog turnira, Jugoslavija je u finalu dočekala Litvaniju predvođenu Arvidasom Sabonisom i Šarunasom Marčuljonisom.
Atmosfera u atinskoj OAKA areni bila je sve samo ne prijateljska.
Posle eliminacije domaće Grčke u polufinalu, gotovo cela dvorana navijala je za Litvance, pa je finale više ličilo na gostovanje nego na neutralan teren.
Ali upravo u takvom ambijentu odigrana je jedna od najvećih utakmica u istoriji evropskih prvenstava.
Na semaforu je na kraju pisalo 96:90.
Veče koje je zauvek pripalo Saši Đorđeviću
Ako postoji utakmica koja najbolje opisuje karijeru Aleksandra Đorđevića, onda je to finale u Atini.
Sale je te večeri postigao 41 poen i pogodio čak devet trojki iz 12 pokušaja, što se i danas smatra jednom od najvećih individualnih partija u istoriji evropskih prvenstava.
Litvanci su pokušavali da ga zaustave promenama čuvara, udvajanjima i agresivnom odbranom, ali rešenja nije bilo.
Svaki put kada bi se rival približio, Đorđević je imao odgovor.
Njegova partija ostala je jedan od najupečatljivijih nastupa koje je evropska košarka ikada videla.
Kako je Budućnost osvojila prvenstvo bez ijednog poraza: Priča o čuvenih 30-0
Danilovićev let preko Sabonisa
Ipak, kada se danas pomene to finale, mnogi će se pre setiti jednog drugog trenutka.
Predrag Danilović krenuo je ka košu, ispred njega se našao Arvidas Sabonis, jedan od najboljih centara sveta, ali ga to nije zaustavilo.
Usledilo je zakucavanje koje je ušlo u antologiju evropske košarke i postalo simbol samopouzdanja i karaktera te generacije.
Godinama kasnije Danilović je taj potez opisao potpuno jednostavno.
– Video sam malo prostora i krenuo. Mislio sam da ću bar izvući faul. Ispalo je dobro – rekao je uz osmeh.
Drama koja je umalo zasenila finale
Kako se utakmica bližila kraju, raslo je i nezadovoljstvo Litvanaca zbog sudijskih odluka.
Posle jednog dosuđenog faula u napadu na nešto više od dva minuta do kraja, litvanski igrači i stručni štab u znak protesta napustili su teren.
Pretila je situacija kakva se retko viđa u finalima velikih takmičenja.
Prema svedočenjima iz tog vremena, upravo je Aleksandar Đorđević razgovarao sa Šarunasom Marčuljonisom i pomogao da se litvanska reprezentacija vrati na parket kako bi utakmica bila završena.
Bio je to gest koji je pokazao da veliko rivalstvo ne mora da isključi veliko poštovanje.
Zlato koje je postalo simbol jednog vremena
Pobeda u Atini značila je mnogo više od osvajanja evropske titule.
Za zemlju koja se tek vraćala na međunarodnu sportsku scenu predstavljala je trenutak zajedničkog ponosa i osećaj da se, makar na jedan dan, ponovo govori samo o sportu.
Po povratku u Beograd šampione je ispred Skupštine grada dočekalo više od 100.000 ljudi.
Mnogi upravo taj doček smatraju početkom tradicije velikih proslava sportskih uspeha na čuvenom balkonu, mestu koje će narednih decenija postati simbol najvećih pobeda srpskog sporta.
Ceremoniju dodele medalja obeležio je i potez hrvatskih reprezentativaca, koji su napustili pobedničko postolje u trenutku kada su jugoslovenski košarkaši izlazili po zlatne medalje, što je ostalo jedan od najupečatljivijih detalja tog prvenstva.
Šta je Evroliga franšiza i šta bi mogla da donese Zvezdi i Partizanu?
Zašto se Atina i danas pamti?
Možda upravo zato što je u sebi imala sve.
Povratak posle višegodišnje pauze.
Reprezentaciju sastavljenu od budućih legendi.
Finale koje se i danas ubraja među najveće u istoriji Evrobasketa.
Đorđevićev 41 poen.
Danilovićevo zakucavanje preko Sabonisa.
Doček kakav Beograd do tada gotovo nije video.
Zbog svega toga, Atina 1995. nije ostala upamćena samo kao još jedna osvojena zlatna medalja.
Za mnoge ljubitelje košarke to je i danas trenutak kada se jedna velika reprezentacija vratila na scenu i u samo dve nedelje postala besmrtna.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.