STARIJI OD KOŠARKE U SRBIJI Aleksandar Kerković je – broj 1

Prošlo je tačno 100 godina otkako je Vilijam Vajland, predstavnik Lige Crvenog krsta iz Sjedinjenih Američkih Država, održao niz predavanja i demonstracija američkih sportova u našoj zemlji i doneo košarkašku loptu u nju. Prva košarkaška utakmica odigrana je u Beogradu 8. oktobra 1923. godine u dvorištu Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“. To je bio početak, a 100 godina kasnije košarka je jedan od najpopularnijih i najtrofejnijih sportova u Srbiji.

PREMIJER LIGA: Sve kvote naše kladionice za meč Arsenal – Mančester siti (17:30) pogledajte OVDE.

Košarku je u našoj zemlji proslavilo na stotine velikih igrača, trenera i košarkaških radnika. Kao pionire koji su postavili temelj današnjim uspesima uvek izdvajamo imena Bore Stankovića, Nebojše Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića. „Velika četvorka“ koja je po završetku Drugog svetskog rata viziju pretvorila u realnost, snove u stvarnost, od košarke je napravila najbolji proizvod iz naše države. Prelepu igru više nismo samo konzumirali, već smo uticali na njen razvoj i stekli smo veliki ugled u svetu zahvaljujući njoj.

U MAJU JE PROSLAVIO 101. ROĐENDAN

Pored Stankovića, Popovića, Šapera i Nikolića u to vreme je bilo još mnogo sportskih entuzijasta čije se ime sve manje pominje, a imali su svoj deo zasluga u razvoju košarke.

Jedan od njih je živ i vitalan, a od srpske košarke je stariji godinu dana. Profesor Aleksandar Kerković je u maju proslavio 101. rođendan, a za istoriju je veoma značajan. Profesor Kerković je rođen 2. maja 1922. u Kraljevu, sa košarkom se prvi put sreo 1942. godine, za vreme Drugog svetskog rata u radnom logoru u selu Skela kod Obrenovca.

– U naš logor je došao Miodrag Mija Stefanović, čiji je zadatak u to vreme bio da okuplja mlade i pokazuje im taj novi sport. Prvi put sam tada video košarkaški obruč i tablu. Mene je izabrao jer sam bio visok i lako sam mogao da ubacim loptu u koš kada mi je dodaju – prisetio se svog prvog susreta sa košarkom Aleksandar Kerković.

UČIO I BORU STANKOVIĆA?

Miodrag Stefanović je kasnije postao šurak Bore Stankovića, a tokom Drugog svetskog rata je bio najangažovaniji u promociji košarke. Profesor Kerković je istakao da je ponosan na svoju ulogu u popularizaciji igre pod obručima, a izdvaja jedan detalj za koji kaže da javnost ne zna.

– Ja sam taj koji je Bori Stankoviću potpisao prvu diplomu iz košarke, kasnije na DIF-u u Beogradu. Svi znamo šta je on postao tokom godina, ali prvi zvanični dokument koji ima sam mu ja potpisao. Podsetio sam ga na taj događaj prilikom jednog od Kupova „Radivoj Korać“ u Nišu kada smo zajedno bili gosti, međutim, on to nije potvrdio, rekao je da se ne seća – izdvojio je Kerković zanimljivost iz prošlosti.

DEO PRVE EKIPE BORCA IZ ČAČKA

Promovisao je košarku u svim gradovima u kojima je živeo, Smederevskoj Palanci, Šapcu, Čačku i Nišu. Posebno je ponosan na period u Čačku, gradu sa bogatom košarkaškom istorijom. Bio je član ekipe Borca koja je 1945. godine odigrala prvu zvaničnu utakmicu u istoriji kluba. Od 1955. živi u Nišu, u tom gradu je stekao penziju kao univerzitetski profesor, u njemu živi i danas. Iako je u 102. godini života, aktivan je i piše knjige.

– Od samog početka sam prisutan u košarci iako sam se vremenom i odvojio od nje, jer je mene više interesovala teorija, stanje duha i tela. O tome sam najviše pisao i to sam istraživao. Bio sam na prvim predavanjima koje nam je držao Robert Bisnel, jedan od najznačajnijih ljudi za razvoj košarke u Evropi. Kasnije sam upoznao i radio sa brojnim velikanima iz sveta košarke – seća se profesor Kerković, a zatim i izdvaja neke od ljudi sa kojima je bio u odličnim odnosima.

U KOŠARCI JE STEKAO BROJNA PRIJATELJSTVA

– Impresionirao me Radivoj Korać, poznavali smo se i dopisivali često, mnogo me je pogodila njegova tragična smrt. Kasnije sam bio opčinjen Ducijem Simonovićem, pisao sam o brojnim košarkašima. Profesor Aleksandar Nikolić je dolazio u Niš kod mene u potrazi za dobrim igračima. Kako je vreme prolazilo kontakti su postali i ređi, ali imam ih. Bata Đorđević je jedan od onih koji me ceni i pozove kada dolazi u Niš, sete me se i iz Košarkaškog saveza Srbije, za moj stoti rođendan su mi dali poklon.

Oni koji danas mnogo zarađuju od košarke nisu ni svesni da generacijama iz prošlosti duguju dosta, bar poštovanje i trunku zahvalnosti, za ulogu u popularizaciji košarke do nivoa kakav danas ima. Profesor Aleksandar Kerković je jedan od njih, mnogi više nisu sa nama, a obaveza svih koji žive od košarke u ovoj zemlji je da takve ljude čuvaju od zaborava i da podsećaju na njihov doprinos razvoju sporta koji nam je doneo mnogo radosti.