SLAVNI UKRAJINAC: Tri meseca sam noću vrištao, bio sam talac… (VIDEO)

Jedno od najspektakularnijih finala Lige šampiona, ili najluđih, odigrano je u Istanbulu 2005. Za trofej su se borili Milan i Liverpul.

Na meču Keln – Bajern, naša kladionica nudi kvotu 1.88 za igru ug 1P2+.

Posle prvih 45 minuta sve je izgledalo bajkovito za “rosonere”. Pogotkom Maldinija i uz dva gola Krespa, na poluvremenu su vodili 3:0. Nestvaran povratak “redsa” počeo je golom Džerarda u 54. minutu. Samo dva minuta kasnije smanjio je Šmicer, a izjednačenje, i to pošto mu je odbranjen penal doneo Ćabi Alonso u 60. minutu. Računajući i produžetke, mreže su mirovale do kraja, a šampion je određen posle penal serije i bio je to Liverpul.

Apsolutni tragičar te majske večeri bio je Andrej Ševčenko. Legendarni Ukrajinac je u produžetku promašio zicer, tačnije čudesno je odbranio Dudek, a na kraju mu je Čeh odbranio poslednji penal. Ševčenko je u autobiografiji pod naslovom “Moj život, moj fudbal” opisao šta se dešavalo u Istanbulu i kroz šta je sve prolazio posle košmarne večeri.

Watch the moment JERZY DUDEK saves Shevchenko’s ball 😱

pic.twitter.com/JNvYnnbUDT

— 🆉🅸🆉🅾🆄 (@zi_46) March 23, 2022

SKAKAO NAM JE PO ŽIVCIMA

– Dudek se kretao levo-desno, skakao je okolo, skakao je po našim živcima. Krenuo sam laganim korakom s centra do bele tačke. Držao sam loptu u rukama i imao možda šut za drugu Zlatnu loptu u karijeri. On je skakao, mahao rukama, ali nešto manje nego pre toga.

Moj zalet je bio brz, ali sam onda usporio. Odlučio sam da pucam po sredini. On se bacio desno, ali mu je leva ruka ostala i lopta ga je pogodila u nju. Santimetri su delili liniju između svega za njih i ničega za nas. Kraj priče. Sve je bilo gotovo. To je više bio moj promašaj nego Dudekova obrana. Nisam otvorio stopalo kako treba i nisam pogodio ugao koji sam želeo – napisao je Ševčenko.

Priznaje da ga je ta utakmica mesecima proganjala.

KOŠMARNE NOĆI

– Verujte mi da sam kasnije pogledao celu utakmicu u snimku bar 100 puta, a tu Dudekovu obranu u produžecima hiljadu puta. Neki saigrači uspjeli su izbrisati taj horor iz glave, ali ja sam želeo do detalja da proučavam gde smo pogrešili. I što sam više gledao, manje sam razumeo.

Što sam više želeo da pronađem objašnjenje, sve više sam ludeo. To je bila kiselina koja me izjedala iznutra. Budio sam se usred noći obliven znojem. Vrištao sam u krevetu. Tri meseca je to trajalo, osećao sam se kao talac Istanbula. Kao da sam u zatvoru sa čuvarima u crvenim dresovima koji stoje oko mene i drže trofej.

Um mi je postao ludnica. Ili ćuda nastavim da se raspadam ili ću da potražim stručnu pomoć. Odlučio sam da više ne razmišljam o toj večeri. Andrej, odustani. Bilo je teško, ali uspeo sam. Spavanje mi se vratilo u normalu i prestao sam da vrištim u snu – zaključio je Ševčenko.