SRBIJA KOŠARKA
NESTALI “VELIKANI” Cement i košarka… Priča o klubu iz Beočina koji je “zaludeo” celu Jugoslaviju!
Posle fudbalskih nestalih velikana, došlo je vreme da se pozabavimo i košarkaškim. Brojni reprezentativci naše zemlje su kroz istoriju prve košarkaške korake pravili van Beograda, koji samo zahvaljujući klupskim uspesima ima renome “centra” u ovoj oblasti. Nažalost, liga koja je nekada predstavljala “minsko polje” za velikane poput Crvene zvezde i Partizana, danas je spala na najniže grane. Igra pod obručima praktično je umrla u svim gradovima, izuzev u prestonici Srbije.
Istorijski uspeh tima iz Beočina, zahvaljujući kome je cela bivša Jugoslavija čula za “cementni” grad, zauvek će da ima posebno mesto u srcima svih ljubitelja košarke. Priča o zlatnoj eri BFC-a potvrđuje izjavu selektora Pešića kako je košarka sport malih sredina, te bi mogla da posluži i kao motivacija nekim današnjim klubovima kako je uz dobru organizaciju i rad svaki cilj dostižan.
I MALIM KLUBOVIMA JE NEBO GRANICA
Kada bi vam neko rekao kako će naselje koje broji nešto manje od 8000 stanovnika da iznedri vicešampiona ABA lige, verovatno biste ga proglasili ludim. Izabranici Mute Nikolića pokazali su u sezoni 1995/96 da je i “malim” klubovima samo nebo granica ukoliko se kvalitetno radi i selektuje ekipa. Ovo je priča o BFC Beočinu, klubu koji će da vas podseti da su čuda moguća.
Buduća košarkaška senzacija YUBA lige, rađa se davne 1970. godine u okolini Novog Sada. Grupa provincijalaca došla je na ideju da osnuje klub koji će da ponese naziv po cementari, do današnjeg dana najuspešnijoj fabrici iz Beočina. Prekretnicu za do tada tim bez većih rezultata pravi lokalni biznismen, Borislav Kondić, poznatiji i kao “majstor Bora”. Kondić je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka važio za uglednog vlasnika firme koja se bavila proizvodnjom električnih kablova i žica za telefonske priključke. Odlukom da preuzme klub i investira u njega, došlo je i do promene imena 1989. godine u KK Elkond (naziv Borine firme).
Početni korak ka plasmanu u prvu ligu, uprava kluba videla je u dovođenju trenera. Ključevi tima otišli su u ruke do tada neiskusnom strategu, Miroslavu Muti Nikoliću, koji je na polusezoni (1993/94) došao iz Radničkog. Nekadašnji asistent Saše Đorđevića u reprezentaciji Srbije, nije se na početku trenerske karijere najbolje snalazio što govore i kratke epizode na klupama Maribora, IMT-a, Goše i na kraju Radničkog iz Kragujevca. Ipak, za razliku od prethodnih angažmana, Muta je na klupi Elkonda startovao gotovo idealno.
Beočinci su na krilima Kusmuka, Vučurovića i Markovića vrlo brzo izborili plasman u elitni rang. Uspeh kluba nije prošao nezapaženo od strane cementare, koja u potpunosti preuzima sve konce u upravi i menja ime novom prvoligašu u BFC Beočin. Za finansije i generalno poslovanje kluba bili su zaduženi Milan Šerban i Steva Gudurić.
Nova era u Beočinu počinje potpisima Kuzmanovića, Danilovića, Glišovića i Marinkovića koji su se pridružili “starosedeocima” Kusmuku, Vučuroviću, Markoviću i Stojačiću (ocu Strahinje i Stefana). Poslednje dve puzle u ovom mozaiku, Muta je pronašao u Milenku Topiću i Željku Topaloviću, koji je tim pojačao krajem priprema.
U sezonu 1994/95 ušlo se sa odlukom da se liga odigra u četiri grupe po osam timova, posle čega bi se praktikovao plej-of sistem. Klub iz Beočina u sezonu je ušao u skladu sa očekivanjima javnosti – pet pobeda i tri poraza bili su realan pokazatelj odnosa snaga u prvenstvu. Rotacijom Kuzmanović – Kusmuk na mestu organizatora igre, ekipa iz Beočina je “procvetala” što pokazuje i plasman u narednu rundu takmičenja. U prvom kolu plej-ofa, BFC je rutinski kao autsajder savladao Proleter iz Zrenjanina, da bi ih u nastavku zaustavio subotički Spartak koji se plasirao u polufinale (2:1 u seriji).
ISTORIJSKA SEZONA
Istorijsku sezonu 1995/6 BFC Beočin započinje u manje-više istom sastavu. Klub je tokom prelaznog roka pojačao Aleksandar Smiljanić, dok je transfer Zorana Jovanovića propao. Nisu se Beočinci proslavili u Kupu Radivoja Koraća, gde ih je posle pobede nad Arkadijom izbacio litvanski Šjaulai. Sa druge strane, ligaški deo YUBA lige uspešno je završen sa skorom 25-11, čime je osigurano treće mesto.
Pala je u Spensu prvo Crvena zvezda sa 2:0 u seriji (95:72, 75:66), da bi na putu do finala tim iz Vojvodine čekala uvek neugodna Budućnost. Podgoričani su pred polufinalnu seriju bili izuzetno motivisani, uzevši u obzir da su iste godine došli do trofeja Kupa SRJ pobedivši Partizan sa 126:115. Pre crno-belih, u meču koji je određivao finalistu pali su upravo izabranici Mute Nikolića. Sjajnim izdanjem, kako u Novom Sadu, tako i u Podgorici, Milenko Topić odveo je BFC do velikog finala lige u kojem ih je čekao tada izuzetno moćan Partizan.
Za “parni valjak” su te sezone nastupali Berić, Brkić, Lukovski, Vidačić, Čubrilo, Koturović, Stevanović i Drobnjak, dok ih je sa klupe vodio iskusni Ranko Žeravica. Specijali trenera BFC-a iznenadili su sve u taboru crno-belih, što je rezultovalo pobedom (89:93) i vođstvom – 1:0 u seriji u korist Beočina. Muta je zonu zamenio odbranom na “čoveku” u drugom meču, dok je Kuzmanović sa 28 poena po drugi put u svega par dana doveo klub iz Humske na prag debakla! Beočinci su na iznenađenje čitave košarkaške javnosti širom bivše Jugoslavije dva puta uzastopno savladali Partizan i došli do meč lopte za titulu u Spensu!
Iskustvo igranja velikih utakmica bilo je na strani crno-belih koji su uspeli da trijumfuju oba puta u Novom Sadu i tako vrate seriju u Beograd (2:2). Partizan je prvi meč dobio manje-više rutinski, dok je u drugom slavio zahvaljujući promašaju Smiljanića – 69:70. Važno je napomenuti da Nikolić od druge utakmice nije mogao da računa na Kuzmanovića, koji je posle duela sa Koturovićem polomio metatarzalnu kost desnog stopala čime je završio sezonu.
Kao što je i moglo da se očekuje, “parni valjak” je savladao BFC u petom meču pred krcatim tribinama dvorane Pionir. Demoralisani i desetkovani Beočin nije uspeo da dođe do iznenađenja u Beogradu i senzacionalne titule, koju su drugi put uzastopno proslavili crno-beli.
Partizan – BFC Beočin 89:93
Partizan – BFC Beočin 85:89
BFC Beočin – Partizan 63:79
BFC Beočin – Partizan 69:71
Partizan – BFC Beočin 65:56
ČASTAN OPROŠTAJ
U narednu sezonu, BFC Beočin ušao je bez Mute Nikolića koji je seo na klupu Partizana. Kormilo tima preuzeo je Goran Miljković “Finac”, dok igrački kadar nije pretrpeo veće promene. Ipak, tačku na ovu sjajnu priču stavlja upravo cementara koja donosi odluku da se polako povuče iz košarkaškog kluba. Šerbanova smrt dodatno je uzdrmala finansijski sistem u ekipi, koji se ubrzo potpuno urušio. Sukobi na sastancima firme najavili su katanac na vratima BFC-a.
Trener Miljković napustio je klub posle samo dva meseca (2-5), da bi na njegovo mesto seo Zoran Trivan (Mutin asistent). I pored svih problema, ekipa se uzdigla koliko je to bilo moguće. Pali su u Kupu Saporte prvo Saratov, a zatim i Manresa da bi MASH iz Verone stavio tačku na evropsku sezonu tima iz okoline Novog Sada. U YUBA ligi izboreno je učešće u plej-ofu sa šeste pozicije, čime je ozvaničen novi duel protiv Budućnosti. Beočin se časno oprostio od lige sa “tesnim” porazom od 2:1 u seriji, posle čega je klub ugašen.
Igrači za poslednju sezonu nisu isplaćeni, svako je krenuo svojim putem, a od kluba iz Beočina ostala je samo lepa uspomena.
PROČITAJTE JOŠ:
Zvezda i Partizan zajedno u Evroligi! Tri su puta do takvog epiloga…
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.