Fudbalski klub Rad proživljava najteže dane u svojoj istoriji. Pre samo četiri godine bio je deo elitnog ranga srpskog fudbala, a od tada je krenuo nezadrživi sunovrat.
LIGA ŠAMPIONA: Kvota naše kladionice na pobedu Pari sen Žermena protiv Liverpula (21:00) je 2.50.
„Građevinari“ su po ispadanju iz Superlige dve vezane sezone igrali u Prvoj ligi Srbije, a prošle su iz Srpske lige ispali u Beogradsku zonu, četvrti rang takmičenja. Ako je neko i pomislio da će tu da se zaustavi dalje propadanje, prevario se. Rad je trenutno na začelju tabele i samo čudo može da ga spase od ispadanja u okružni rang, peti po kvalitetu!
Posle 14 kola klub sa Banjice je, zajedno sa Šušnjarom, zakucan za dno tabele. Već na startu sezone ekipa iz Lazarevca je isključena iz takmičenja, pa je Rad faktički ubeljivo poslednji sa maksimalnim brojem poraza. Doduše, zvanično se vodi da ima jednu pobedu i to upravo protiv Šušnjara, ali je ona ostvarena na „zelenim stolom“.
RAD KAO „DŽAK ZA UDARANJE“
Posebna priča je više nego poražavajuća gol razlika. Naime, Rad je ove sezone, verovali ili ne, postigao samo jedan (!!!) gol i to u porazu na gostovanju u Umki – 9:1. Sve ostale mečeve izgubio je vrlo ubedljivim rezultatima, pa je tako u Vrčinu primio 10, a u Dobanovcima čak 13 golova! Od svih poraza najmanje bolan, ako tako može da se kaže, bio je od Bežanije kada je kapitulirao samo tri puta. Drugim rečima, Rad je na 13 odigranih utakmica primio čak 95 golova!
Za razliku od prethodne sezone, kada su u Srpskoj ligi boje seniorske ekipe branili igrači iz mlađih selekcija, ove sezone tu je i nekolicina „iskusnijih“, ali se očigledno radi o igračima bez elementarnog fudbalskog znanja i koji su samo sticajem nesrećnih okolnosti tu gde jesu. Sve to samo opisuje u kakvom ponoru se nalazi nekada stabilan superligaš.
Dres „građevinara“ nosili su mnogi proslavljeni fudbaleri. Pomenimo Čedomira Đoinčevića, Ljubinka Drulovića, Miroslava Đukića, Vladimira Jugovića, Zorana Mirkovića, kao i one nešto mlađe Andriju Kaluđerovića, Jagoša Vukovića, Uroša Đurđevića… A kakvi su treneri sedeli na klupi dovoljno je prisetiti se Ivice Brzića, Ljupka Petrovića ili Marka Nikolića.
NAVIJAČI I DALJE UZ KLUB
Sadašnjost je sumorna da sumornija ne može da bude. Klub osnovan pre 67 godina, koji je igrao na evropskoj sceni još za vreme stare Jugoslavije, više nije taj klub. Kakav će epilog da bude, da li se čeka „neko“ ko će objaviti da je zvanično kraj, pitanje je koje lebdi u vazduhu.
Neko će reći da i ovakvo stanje predstavlja pobedu, jer klub i dalje postoji. Međutim, od nagoveštaja iz prošlog leta da će se oformiti solidan igrački kadar, te da će se ostali problemi rešavati u „hodu“, ništa se u Crnotravskoj ulici pozitivno nije dogodilo. Dobijeno vreme za rehabilitaciju i reorganizaciju je potrošeno.
Pored entuzijasta i onih koji iskreno vole Rad, uz klub sa Banjice i dalje su oni najvatreniji navijači, koji su i prošlog vikenda bili uz igrače na gostovanju ekipi Zuce. Posle očekivanog poraza (8:0) pokazali su lojalnost i najavili dolazak na naredni meč. Neobjašniva, a ujedno i zadivljujuća vernost. A naredni rival „građevinara“ je Kongrap. Meč se igra u subotu.
View this post on Instagram
bas mi nije zao
Tek će da ti bude žao.
Igraju sa kadetima te je naglasak na gol razliku besmislen.Ceka se neko ko hoce i sme da ulozi novac ili ce na mestu stadiona nici neki trzni centar ili stambeni kompleks.