Čitam u novinama veliki naslov: Vidosavljević na „Čika Dači“. Iz teksta saznajem da je reč o 21-godišnjem napadaču Čukaričkog koji ide na pozajmicu u Kragujevac. Ali, znam ko je bio „Čika Dača“. Za one koji ne znaju zašto se stadion u gradu na Lepenici zove „Čika Dača“ evo priče o jednom od pionira našeg fudbala.
Nije bio reprezentativac, nije bio veliki igrač, ali ima velike zasluge za razvoj srpskog fudbala. Bio je jedan od pionira, sa svim ulogama: golman, predsednik, funkcioner, osnivač više klubova, finansijer. I iznad svega-vizionar. Verovao je u budućnost mladog sporta i u talenat naših fudbalera
Bio je i prvi predsednik Loptačkog saveza Beograda, potpredsednik JNS, predsednik beogradskog hazena-saveza, počasni predsednik kragujevačke Šumadije i beogradskog Dušanovca i doživotni počasni predsednik FK Crvena zvezda.
FUDBAL ZAVOLEO U NEMAČKOJ
Danilo Stojanović je rođen 1878. u Lapovu. Posle studija u Nemačkoj vratio se u Srbiju kao inženjer, već trajno „inficiran“ fudbalom koji je video dok je studirao. Kažu da je doneo jednu loptu kad se vratio 1903. Smatra se da je prvi srpski klub Bačka iz Subotice, ali s obzirom da je u vreme osnivanja 1903. Subotica bila deo Austrougarske, ne bi se moglo reći da je Bačka prvi srpski klub. Ta počast pripada Šumadiji iz Kragujevca koju je 27. septembra 1903. osnovao Danilo Stojanović.
U klubu bio sve: osnivač, predsednik, igrač i – golman. Naime, niko nije hteo na gol, svi su želeli da trče za loptom, pa je Danilo Stojanović sebe postavio među stative. Sa 24 godine bio je najstariji u timu.
Nekako u isto vreme u Beogradu je osnovan i klub Soko, ali klubovi nisu znali jedan za drugi. Kad su saznali, napravili su kontakt i dogovorili prvu međugradsku utakmicu. Šumadija je došla u Beograd i u Košutnjaku izgubila sa 9:0! Šumadija je ušla u istoriju našeg fudbala i kao klub koji je odigrao prvu međunarodnu utakmicu.
Kragujevčani su bili pozvani u Suboticu, na meč sa Bačkom, i izgubili sa 5:1, ali postoji i objašnjenje za ubedljiv poraz. Austrougarske vlasti nisu dale vizu svim igračima Šumadije koja je meč počela sa osam igrača. Videvši da je duel neravnopravan, domaćini su za drugo poluvreme pozajmili trojicu igrača gostima…
UČESTVOVAO U OSNIVANJU BSK-a
Danilo Stojanović je učestvovao i u osnivanju BSK-a 1911. godine jer je 1906. bio premešten u Beograd gde je bio direktor električne centrale. Postao je potpredsednik.
Posle nekog sukoba unutar kluba Čika Dača 1913. okuplja igrače iz Šumadije i nekoliko iz tek rođenih beogradskih klubova i osniva Veliku Srbiju. Osnivačka Skupština održana je 16. avgusta 1913. u kafani „Kasina“.
Kada je posle Prvog svetskog rata, iz razumljivih razloga, klub promenio ime u SK Jugoslavija Čika Dača je bio trener 1923, 1924, i 1926. Bio je među učesnicima osnivačke Skupštine Nogometnog saveza Jugoslavije 1919. u Zagrebu.
Posle plasmana reprezentacije Jugoslavije, sastavljene samo od srpskih igrača, u polufinale prvog Svetskog prvenstva 1930. u Montevideu, u intervjuu „Pravdi“ Danilo Stojanović je proročanski rekao:
– Mi smo talentovan narod za fudbal, a ovaj sport će posle uspeha u Montevideu doživeti procvat.
Čika Dača je umro 1967. Sa loptom se družio skoro 90 godina. Ostavio je neizbrisiv trag, a Kragujevac mu se odužio krstivši gradski stadion po njemu – Čika Dača. Njegov praunuk Nemanja nasledio je pradedin sportski gen, iako loptu, koju je pradeda doneo iz Nemačke, šutira rukom…
Od 1951, odlukom Narodne skupštine, Danilo Stojanović – Čika Dača primao je, kao zaslužni fudbalski radnik, državnu mesečnu pomoć. Umro je 23. aprila 1967.
Igrao u Francuskoj
Danilo Stojanović je tokom Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prešao Albaniju i kao izbeglica završio u Francuskoj. Ubrzo je počeo da trenira u Olimpiku iz Marselja, zatim u pariskom ASF i „Etoalu“ iz predgrađa Pariza
Čika Dačine uspomene
Kao što se vidi, čika Danilo Dača Stojanović je, uz Šumadiju, učestvovao i u osnivanju dva najveća srpska kluba u periodu do Drugog svetskog rata. Godine 1951. izdao je memoare pod nazivom „Čika Dačine uspomene“, dragoceno svedočanstvo o počecima fudbala u Srbiji.
Praunuk vaterpolista
Svojevremeno je objavljen intervju sa Ognjenom Stojanovićem, vaterpolistom Srbije. Ognjen je praunuk Danila Stojanovića, čuvenog Čika Dače koji sigurno nije ni znao za vaterpolo kada je početkom 20. veka propagirao fudbal po Srbiji. Nije se mnogo znalo ni za fudbal, a kamo li za vaterpolo.
PROČITAJTE JOŠ:
Đoković ispisao istoriju i poručio: Više nisam klinac, ali osećam isti plamen
Informacije su vam netacne,Cika Daca je prvu loptu doneo u Lapovo 1903. godine u mestu u kojem je i rodjen a tek kasnije u Kragujevac.Ima i svoj spomenik u Lapovu u obliku fudbakske lopte na postamentu sa svojim imenom.