Da li je Mijatović za samo godinu i po dana potrošio sav kredit kod navijača Partizana?

Kada je pre više od godinu i po dana Predrag Mijatović zakoračio u Humsku ulicu, nije bilo „Grobara“ kome srce nije zadrhtalo. Sada teško da je ikom od tih pristalica crno-belih boja srce slomljeno zbog njegovog odlaska. Velika očekivanja, pokazalo se to mnogo puta, donose i velika razočaranja.

Stigli su tada sa Mijatovićem u klub kao članovi Radne grupe i Rasim Ljajić, Milka Forcan i Danko Lazović, ali je svakako najveći odjek u javnosti imalo ime bivšeg golgetera, za kojeg su svi verovali da će iskustvom, kontaktima i ko zna još na koji način uspeti da popravi haos koji je iza sebe ostavila prethodna uprava Partizana.

Predrag Mijatović podneo ostavku posle Skupštine FK Partizan

S druge strane, euforija kod navijača je bila razumljiva i opravdana, jer ko ne bi poverovao u moć nekadašnjeg asa Partizana, čoveka koji je još dublji trag ostavio kao fudbaler Real Madrida, a potom bio i funkcioner „Kraljevskog kluba“? Mijatović je tog oktobra 2024. godine, kada je na stadion stiglo oko 20.000 gledalaca da isprati meč sa Čukaričkim, uživao veliki ugled kod pristalica crno-belih, a u junu 2026 – dakle tek nešto više od godinu i po dana – malobrojni su oni koji žale zbog njegovog odlaska iz Partizana.

Od ovacija do zvižduka i uvreda sa tribina

Šta navijači misle o učinku Predraga Mijatovića, moglo je da se vidi na meču poslednjeg kola sezone za nama, kada je već sada bivši funkcioner „Parnog valjka“ zadužen za sportska pitanja uručio zahvalnicu Bibarsu Nathu. Umesto da se čuju ovacije i aplauzi – Izraelac ih je svakako kasnije dobio u nekoliko navrata od sve tri tribine – čuli su se horski zvižduci, negodovanje i uvrede na račun Mijatovića sa istočne i zapadne tribine.

Tada je bilo jasno da Mijat nije poželjan, barem ako pitate glas navijača koji redovno dolaze na stadion, a bogami nije se dobro proveo ni na Skupštini u ponedeljak 1. juna, gde je „preživeo“ smenu za samo jedan glas. Čak 20 delegata je glasalo protiv Peđe, pa je nakon meča Mijatović svestan okolnosti odlučio da se povuče sam. Jasno mu je bilo da bi opet svaka njegova odluka na Upravnom odboru bila preglasana i da klub tako ne bi mogao da funkcioniše.

– Možda sam odluku da napustim Upravni odbor trebalo da donesem pre četiri meseca kada sam preglasan u predlaganju stvari. To je ono što negde razmišljam. Kao potpredsednik za sportska pitanja nisam imao priliku da donesem odluku. O transferu Andreja Kostića sam saznao putem medija. To je nenormalno za jedan Upravni odbor. Čekao sam ovu Skupštinu i bio negde taj koji je želeo da vidi ko ima poverenje – rekao je Mijatović posle Skupštine.

Mijatović: Trebalo je da odem pre četiri meseca, kada su vratili Blagojevića

Iako Mijatović nije sam vodio klub i iako za katastrofalnu sezonu u rezultatskom smislu nije samo on odgovoran, utisak je da se najviše pitao sve do jesenas, kada je prvi put ozbiljnije zavarničilo između njega i ostatka Upravnog odbora (posebno sa Dankom Lazovićem) posle smene trenera Srđana Blagojevića, koju je inicirao upravo Mijatović.

Loš izbor trenera nakon smene Blagojevića

Tada je, takođe na njegovu inicijativu, u Blagojevićevog naslednika promovisan Nenad Stojaković, do tada trener Teleoptika u trećem rangu srpskog fudbala. Ispostavilo se da je taj Peđin potez bio čist promašaj.

Gnev kod navijača Partizana navukao je i zbog čestog zahvaljivanja državi na pomoći i grljenja sa čelnicima najvećeg rivala, Crvene zvezde. Zbog takvih stvari je znao da se verbalno obračunava iz lože sa pojedinim navijačima na zapadnoj tribini…

Vreme je prolazilo, a ugled Predraga Mijatovića se postepeno sve više srozavao kod „Grobara“. A i kod delegata. Tako se došlo do toga da ga juče podrži tek njih 11 od 41.

Peđa kao najveće ime u Upravi jeste imao i najveći ugled i najveću odgovornost. Od njega se jeste najviše očekivalo, ali se možda i bespotrebno sada već bivši funkcioner crno-belih mešao u one sektore koji mu nisu u nadležnosti. Recimo, da se bakće plaćanjem računa za struju, vodu… Od početka drugog dela sezone izgubio je skoro ikakav uticaj u klubu, jer su se njegovim odlukama protivili i Rasim, i Milka, i Danko, i Vojislav – preostali deo Upravnog odbora.

Treba, ipak, priznati da je Partizan finansijski stabilniji nego što je bio kada je ova uprava preuzela klub i da je stanje bolje od onoga koje je zatečeno u oktobru 2024. godine. Međutim, navijače Partizana najviše zanima teren i rezultat, a upravo na tom polju nije napravljen iskorak kakav se očekivao. Naravno, neuspeh u poslednja četiri meseca ne može da se pripisuje Mijatoviću, ali i te kako može za ranije poteze koji se tiču sportskog sektora, za koji je i bio zadužen.

Pojačanja zimus stigla prekasno

Osim što je izabrao pogrešno trenersko rešenje nakon što je smenio Blagojevića, nije se proslavio ni kada je reč o pojačanjima. Ni letos, a bogami ni zimus. Jesu stigli Saša Zdjelar i Stefan Mitrović kao zvučna imena, ali i isuviše kasno, tek krajem januara.

Na kraju je Partizan od jesenjeg prvaka došao do toga da završi tek kao treći. Navijačka javnost se nadala da će Mijatović iskoristiti kontakte i poznanstva koja je stekao u Španiji, ali od toga ništa nije uspeo da eksploatiše. Spominjao je u jednom momentu da je plan da od leta za trenera dovede, kako je govorio, „Španca koji zna kako se osvajaju trofeji na Balkanu“. Kasnije je i ta priča utihnula.

Mijatović je izgubio uticaj u klubu i ugled u očima „Grobara“, pa je praktično na kraju bio primoran da samostalno napusti Humsku.

Najvažnija stvar posle Skupštine Partizana? Humska konačno više nema dve strane

Ostao bez podrške, ali ne i bez predsedničke ambicije

Ipak, Peđa je otvoreno poručio novinarima na oproštajnoj konferenciji posle Skupštine da ima ambiciju da se jednog dana vrati, kada okolnosti budu drugačije. Čak je priznao da mu je cilj da bude predsednik Partizana.

Međutim, veliko je pitanje kako bi to prihvatili partizanovci. Sudeći po zvižducima i uvredama, za koje je Mijatović sam priznao da su mu najveća neprijatnost u karijeri, utisak je da je možda i sav kredit kod pristalica crno-belih potrošio.

Došao je kao spasilac od kojeg se očekivalo da Partizan usmeri na pravi kurs, a otišao kao čovek koji je izgubio podršku i sa tribina i od većeg dela klupske strukture. Za samo godinu i po dana.