Debitant Ilić: Ulog je veliki i učinićemo sve da pobedimo Albaniju

Sedam golova i pet asistencija na samo 22 utakmice u Bundesligi. Učinak vredan poziva selektora Dragana Stojkovića.

EVROKUP: Bešiktaš i London Lajons igraju od 19.00, a kvota kladionice MaxBet na više od 160,5 poena je 1.80.

Napadač ponikao u Partizanovoj školi išao je u Kruševac, Ivanjicu, Letoniju i Norvešku, a Andrej Ilić je kao igrač Union Berlina došao do najbolje selekcije Srbije.

– Prvi put sam u Sportskom centru u Pazovi kao član A reprezentacije i osećaj je fenomenalan. Neke momke znam iz mlade selekcije, dobar sam sa Zukićem, Čupom Erakovićem… Jedva čekam prvi trening da se upoznam i sa ostatkom ekipe. Očekuje nas jedna od najvažnijih utakmica u ovom ciklusu kvalifikacija i moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovu – kaže Ilić.

Poziv je stigao posle dobrih igara u Bundesligi.

– Reakcija je bila kao i uvek u tim situacijama, osetio sam ponosno. Svako bi bio ponosan da se nađe u mojoj koži. Čast je predstavljati svoju zemlju u bilo kom sportu, naročito u fudbalu.

DOĆI DO POBEDE

Utakmica sa Albanijom spade u red onih koje sa sobom nose oznaku “više od igre”.

– Ozbiljna prilika. Prva u Tirani bila je tvrda, a i ova sada može da bude takva. Na neki način lokalni derbi, to su utakmice pune naboja, gde moraš da uđeš čvrsto, ali sa samopouzdanjem i rešenošću da pobediš. Igramo kod kuće, pred našim navijačima i ulog je veliki. Meni je čast što sam deo reprezentacije, što imam priliku da učim od Mitrovića, Vlahovića, Jovića i svih ovih sjajnih momaka.

Posebno važan korak za fudbalski razvoj su dve godine provedene u Rigi.

– Izuzetno lep period u mom životu. Puno naših igrača je bilo tamo i zaista smo uživali. Dva kluba iz glavnog grada, prava balkanska kolonija u oba tabora, a nema rivaliteta kao u drugim zemljama. Družili smo se, sedeli na kafi, pričali o fudbalu. Riga je prelep grad, mirno mesto, bez nepotrebnih pritisaka. Proveo sam dve godine, stekao iskustvo, a napravili smo istorijski uspeh — prvi put je jedan letonski klub ušao u grupnu fazu evropskog takmičenja.

Put ga je dalje vodio na sever Evrope, a u dresu Valerenge je „naterao“ da ga kupi Lil.

– Kad te zove klub iz lige petice, to se ne odbija. U Lilu sam znao da ne idem kao prvi špic, ali sam želeo da se izborim za mesto u timu. Drugačiji sam tip napadača od Džonatana Dejvida i pretpostavljao sam da će me koristiti u situacijama kada im treba robusniji napadač. Nažalost, već u drugoj utakmici sam slomio nogu. Posle toga se promenio trener, otišao je Fonseka koji je insistirao na mom dolasku iz Valerenge.

PROMENA ZA NAPREDAK

U Berlinu u početku nije bio u prvom planu, ali se sve promenilo dolaskom trenera Štefena Baumgarta.

– On mi je dao šansu.Vrlo je poseban. Nema vrdanja, nema izgovora. Kod njega je rad, disciplina i iskrenost. Ako daješ sve od sebe, poštuje te. Ako zabušavaš, odmah te prozre. Kod Fonseke je ponekad moglo nešto da prođe, kod njega nema šanse. Radi na motivaciji, izvlači maksimum iz svakog igrača. Dobra komunikacija sa njim i ljudima u klubu mnogo mi znači. Berlin je predivan grad, osećam se kao u Beogradu — toplo, živo, prijatno. Nemački fudbal mi baš leži — čvrst, muški, bez puno taktičkih finesa, sve na borbu i snagu. Kao robusnom napadaču, to mi odgovara.

Nije dosadno ni van terena.

– Imamo učiteljicu nemačkog u klubu, moramo na časove, ali teško ide. Ruski sam brzo savladao u Rigi, francuski u Lilu, ali nemački… E, to je već muka! Srećom, imam dobre prijatelje — Juranovića, Ljubičića, provodimo dosta vremena zajedno – poručio je na kraju Ilić.