Dejan Radonjić za MBS: Zvezda je uradila sjajan prelazni rok i očekujem dobre stvari! Bahčešekir je stabilan projekat koji raste, a sin Petar je budući rival

Podgorica je bilo mesto trenerskog stasavanja, a u Beogradu je postao legenda velikog kluba kakav je Crvena zvezda. Nemačka i Grčka su takođe bile iskustveno značajne stanice, ali Dejan Radonjić svoj trenerski put sada nadograđuje na Bosforu, gde je od početka godine na čelu ambiciznog projekta kakav je bez dileme istanbulski Bahčešehir.

---

BIH: U utorak od 21:00 sastaju se Zrinjski i Posušje. Kvota naše kladionice na igru GG je 2.55. 

---

No, bez ovih prostora i ljudi očigledno ne može, pa je za bazu i pripreme za novu sezonu izabrana Srbija, odnoso Divčibare, a bilo je tu i nekoliko pripremnih mečeva. Na početku razgovora za MaxBet Sport, crnogorskog stručnjaka pitali smo otkud u Bahčešehiru i šta ga je to privuklo ka klubu ipak skromnije istorije i to posle rada u tri evroligaša?

– Pregovori su bili krajem decembra u Beogradu, a prvi trening sam vodio 2. januara. Nakon tih razgovora odlučio sam da prihvatim taj poziv i odem da radim u Tursku. Upravo sve što se dešavalo tokom ovog leta, a posle tih prvih razgovora sa menadžmentom i predsednicom shvatio sam koliko je projekat ozbiljan, ambiciozan i shvatio sam da žele da naprave velike stvari. To se sada i vidi, ali taj prvi deo mog boravka je bio jako specifičan, imali smo puno problema sa povredama, izgubili neke utakmice na neverovatan način kao npr. Fener. U tom Fiba Evrokupu došli do finala, igrali produžetak i imali šut za pobedu. Kada je došlo ovo leto uspeli smo da reagujemo dobro na tržištu, rekonstrukcija tima je bila velika. Naravno, to sve posle odluke da ćemo biti učesnici Evrokupa ove sezone, što je olakšalo stvari u prelaznom roku u čijem smo finišu potpisali nekoliko bitnih igrača poput Smita i Ponitke, i stvorili tim kojim sam zadovoljan.

Upravo taj ti kojim ste zadovoljni mnogi vide kao jednog od favorita u Evrokupu. Šta je vaš cilj za nastupajuću sezonu?

– Grupa nam je jako teška i značajno jača od druge, i to treba reći, bez obzira što se tamo nalazi Valensija kao prvi favorit. Kod nas u grupi će biti 7-8 timova koji će se boriti za to mesto u plej-ofu, među kojima je i Hapoel koji se baš pojačao i imao odličan prelazni rok. Tu su još Gran Kanarija, Huventud, Budućnost… Nama je pre svega cilj da se izborimo za taj plej-of, pa ćemo videti za dalje.

Tursko prvenstvo? Šta tu želite, šta planirate?

– To je izuzetno teško prvenstvo i vrlo, vrlo zahtevno. Po mom mišljenju posle španske Endesa lige to je druga najjača liga u Evropi, posebno od ove sezone zbog činjenice da su se pravila promenila i da se igra sa sedam stranaca. Nema lakih utakmica, nema sigurnih pobeda, nema sigurnih pobeda kod kuće i mora se igrati kvalitetno apsolutno svake nedelje. Naravno, ispred svih ostalih su Efes i Fener, ali pored njih ima mnogo dobrih ekipa a mi želimo da ispravimo ono što je izostalo prošle sezone i uđem u doigravanje.

VISOKI STANDARDI U SVIM SEGMENTIMA

Da li je odlazak u Tursku i tu jaku, a opet drugačiju ligu promenio trenersku filozofiju Dejana Radonjića koja se ogleda u onoj već legendarnoj sintagmi “good defense and trasition offense“?

– Na početku je bilo neophodno da bude neka vrsta adaptacije i mene na ekipu i oni na mene. Trudili smo se da svakog dana izvlačimo ono najbolje. Sada je to nov tim, puno novih igrača. Sada smo u predsezoni, a to je period kada treba puno da se radi. Zato smo i došli na Divčibare i izabrali ovaj hotel “Crni vrh” kao bazu, da bi smo se bоlje upoznali, da bi se taj proces rekonstrukcije donekle i ubrzao. Nadam se iskreno da ćemo biti spremni za taj početak sezone, ali svakako je potrebno imati strpljenje s obzirom na veliki broj novajlija koje imamo na svim nivoima. Što se samo stila tiče, da se vratim na početak pitanja, trudim se da iskoristim kvalitete igrača koje imam i na osnovu njihovih karakteristika pravimo model igre.

Ima tu dobrog dela i ljudi sa ovih prostora – Nemanja Bjelica je sportski direktor, Saša Kosović je asistent, Luka Nastov je došao na mesto kondicionog trenera, tu je Slovenac Radovan Trifunović, stigao je i vaš zemljak na mestu centra Marko Simonović…

– Rukovodili smo se time da treba da napravimo najbolji ambijent u kojem svi možemo dobro da se osećamo i damo naš maksimum, i da sklapamo te kockice. Za mene, a i za klub, velika i važna stvar je što je došao Nemanja krajem prošle sezone i što smo mogli zajedno da radimo i pripremimo tim za sledeću sezonu, i mislim da smo posvećeno i vrlo fokusirano uradili dosta toga van terena, a sad to pokušavamo da prenesemo i na teren kako bi kvalitet igara bio adekvatan.

Sve se ovog leta radi još ozbiljnije, bolje. Novi je grb, marketing kluba je vrlo aktivan, dovedeni s ozbiljni i dokazani igrači, kao da je cilj da se igra i Evroliga u neko dogledno vreme. Jel ti taj utisak ispravan?

– Neophodno je da postoje takvi, visoki standardi u svim segmentima. Puno toga se već postiglo i napravilo, puno toga se i dalje radi. U novoj smo hali, nismo u više u areni Fenera već smo se preselili u „Sinan Erdem“, tu nam se prave i nove prostorije kluba  gde će uslovi biti fenomenalni. U svakom delu se prave iskoraci, i mislim da smo na dobrom putu da klub raste. Za sada, sve ide u dobrom pravcu.

Kako se Dejan Radonjić navikao na život u Istanbulu?

– Dobro je, već sam pohvatao sve bitno. Imao sam sreću da sam u prvom periodu bio vrlo blizu hale i mesta gde smo radili i trenirali. Ljudi su jako prijatni, ljudi koji rade u klubu posebno, na svakom koraku pokušavaju da ti izađu u susret.

NEKA NOVA ZVEZDA

Na red dolazi Zvezda kao tema. Pratite i dalje, a i dalje ste ovde aktuelni, i dalje rekorder po mnogim stvarima. Sada se u Srbiji i Zvezdi troše mnogo veće pare i budžeti nego pre, dovode se dokazani EL i NBA igrači, dobri stranci neretko zadržavaju. Toga svega nije baš bilo u Vaše vreme u klubu… Da li postoji neka doza žala ili sete zbog toga?

– Sve u svoje vreme, ja bih to tako rekao. Mi smo imali situaciju kakvu smo imali, uživali smo u onome što smo radili svakoga dana. Bilo je zaista puno lepih trenutaka i ne bih pravio bilo kakve komparacije te vrste. Crvena zvezda je otišla u nekom pravcu gde je očigledno želja da se naprave još bolje stvari, još veće stvari. Ova ekipa i novi koncept… Mogu da kažem samo pozitivne stvari. Zadržan je jedan dobar deo ekipe, došli vrlo kvalitetni igrači koja su pojačanja, a i vratili su se neki od njih koji su već bili tu. To je ekipa koja ima i iskustvo i kvalitet da napravi jako dobre rezultate, a ja lično smatram da će se to i desiti.

Spomenuli ste povratnike. Vratio se Kalinić, vratio se i Dobrić. U ekipi su i dalje momci koje ste i sami imali u timu, poput Mitrovića, Lazića, Davidovca… Da li je ta domaća baza ono što Zvezdi donosi prevagu u poslednjim godinama?

– Neophodno je da postoji jedna osnova koja je prepoznatljivost i tima i kluba i da se upravo kroz to pravi jedna simbioza između navijača i tima,i da se gradi na osnovu toga gradi i dobar rezultat. Sve u svemu mislim da je ove godine stvarno urađen sjajno taj prelazni rok i sada samo treba sačekati da počne da se igra i imati strpljenja, a ja očekujem mnoge dobre stvari od Crvene zvezde.

Pred drugi odlazak sa klupe crveno-belih i selidbu u Atinu, dobili ste ovacije i skandiranje imena od navijača i navijačke grupe u dvorani u Železniku u kojoj je odigran poslednji meč u Vašem drugom mandatu. Kakav je sada odnos sa klubom i navijačima?

– Odnos moj sa navijačima Zvezde je poptuno isti kao što je bio. Tu se ništa nije promenilo niti će da se promeni – dobar odnos sa puno poštovanja. Što se kluba tiče, pratim igre i rezultate koliko god mogu, odnosno koliko mi obaveze to dozvoljavaju. Sad preko leta je to izraženije i zbog prelaznog roka, ali i više sam u situaciji da imam više informacija.

Odlazak u PAO, ali nije se dalo i kratko je trajalo. Šta je bio problem tu, kako to gledate na to sa ove distance, uz činjenicu da je PAO aktuelni prvak Evrope.

– Prvo, želim da kažem da nije realno porediti uslove koji su bili u toj sezoni kada sam ja bio dole i prošle sezone. Ogromna je razlika u svim segmentima. Što se prošle sezone tiče, PAO je napravio velike, drastične promene. I u igračkom kadru, ali pre svega dolaskom Atamana, trenera koji je pre toga dva puta u tri sezone bio prvak Evrope. Veoma ambiciozno su ušli u taj novi projekat. Podrška publike je takođe bila neverovatna i onda je sve to rezultiralo osvajanjem titula prvka Evrope i Grčke kasnije, što je sezonu učinilo fenomenalnom i ja im na tome čestitam. Ponavljam, nije realno da se prave poređenja, ali taj moj boravak u Panatinaikosu je nešto što je zahtevalo dobru analizu, da ja kao trener izvučem neke pouke iz svega što se radilo, i dobrih i loših stvari. Svakako, to je jedno izuzetno značajno iskustvo za mene.

JOKIĆ NAJBOLJI NA SVETU, ALI SRBIJA JE U PARIZU BILA TIM

Olimpijski turnir u Parizu bio je spektakularan, Srbija je igrala odlično i na kraju osvojila bronzanu medalju. Kako je Dejan Radonjić video taj, verovatno najjači olimpijski turnir svih vremena?

– Uspeo sam da pogledam dosta utakmica, a Srbija je stvarno izgledala sjajno, imala kontinuitet u kvalitetu igre. Najviše se naravno pričalo i pričaće se o toj utakmice sa Amerikom gde je Srbija stvarno bila na korak do istorijske pobede. Međutim… Jedan momenat, jedna greška, jedna lopta koja je Amerikancima ušla a Srbima nije i otišlo je na njihovu stranu.

U sastavu Srbije bilo je i vaše “dece”, ondosno igrača sa kojima ste godinama radili u Zvezdi – Dobrić, Davidovac, Gudurić. Kakav je osećaj gledati ih na tom nivou u takvom izdanju?

– Uvek i pre svega treba pričati o timu, ali mi jeste drago kada vidim igrače sa kojima sam radio i koje sam trenirao da igraju dobro i kvalitetno. Atmosfera je očigledno bila jako dobra, a Jokić je dao jedan nemerljiv doprinos u svim segmentima, ali ne samo on. Generalno, vrlo dobra predstava srpske košarke tamo, jedna kompaktna ekipa i vrlo dobar pristup tokom celog turnira, a to se posebno videlo nakon velikog pražnjenja nakon Amerike kako su se vratili i sa kakavom koncentracijom i motivacijom odigrali tu utakmicu za treće mesto protiv odlične Nemačke.

Jokića smo spomenuli, a to je čovek koji je najbolji igrač sveta već nekih 3-4 godine, a neka veza između vaših košarkaških priča je I ta utakmice u finalu Kupa Koraća 2014. godine u “Pioniru” kada je imao šut za pobedu i na vašu sreću promašio ga je. Da li ste, iskreno govoreći, tada mogli da pretpostavite da će dostići ovaj nivo?

– Da, pamti sa ta utakmice ali bilo ih je još protiv Mege gde je on bio značajna karika u njihovoj igri i bilo je potpuno jasno da se radi o jednom izuzetnom talentu. Na taj talenat i sve što je pokazivao mislim da je dodatno uticala odluka da se direktno ide u Ameriku gde je on napravio jednu ozbiljnu nadogradnju i taj svoj dar brusio do te mere da sad o njemu pričamo kao o najboljem igraču planete.

Olimpijski turnir pružio je uvid i u promenu koja se dogodila u svetskoj košarci, gde se razlike u kvalitetu smanjuju a ostatak sveta je mnogo konkuretniji Americi nego što je to ikada pre bio. Imali smo i slučaj da Japan umalo izbaci Francusku sa turnira, Južni Sudan je nama pravio određene probleme. Jel košarka zaista postalo toliko globalna igra?

– Vidite da u gotovo svakoj ekipi imate 2-3 igrača koji igraju NBA, što samo po sebi govori da se jaz smanjio. Ranije je u NBA igralo tek nekoliko inostranih igrača, a sada je na turniru bilo ja mislim oko 50 igrača. To je ogromna razlika i ogroman napredak u kvalitetu timova iz ostatka sveta gledajuću u odnosu na Ameriku. Uz to, mislim da je i sistem takmičenja omogućavao slabijim reprezentacijama da kroz tu jednu utakmicu mogu da naprave nešto, da imaju dan, da imaju i sreće, i na kraju krajeva naprave neki značajan rezultat.

Selektor Srbije Svetislav Pešić rekao je da je košarka koju je igrao Južni Sudan budućnost, i da će za deset godina sve ekipe igrati tako. Kako na to gledate?

– Videćemo za pet do deset godina. Košarka se stalno menja. Velika razlika je sad u odnosu na ono što se igralo kada sam ja bio igrač, a i tada se pričalo kako je bilo pre 20-30 godina. Tako je dakle uvek, ali ostaje da vidimo kako će ta promena da izgleda na kraju, ili za tih pet do deset godina.

BUDUĆNOST JE PROTIV SINA NA KLUPI

Gde Dejan Radonjić vidi sebe za pet do deset godina, a gde svog sina i naslednika u trenerskom poslu, koji svoj trenerski razvoj nastavlja na mestu pomoćnika u stručnom štabu prvog trenera Mege Marka Baraća?

– Petar je poprilično mlad, a već ima radnog iskustva, što u kadetima, što u juniorima, a sad je u stručnom štabu seniorskog tima u jednom sjajnom projektu kao što je Mega gde ima sjajne uslove da moze da se razvija. Mega je pokazala da osim razvijanja igrača gde je dostigla zaista visok nivo i kontinuitet, da se tu razvijaju i dobri treneri i ljudi koji rade ostale poslove u klubu i menadžmentu . Ono što je važno za njega kao mladog, ali i za mene kao starijeg trenera je potreba da se stalno radi,  da se bude posvećen, da se stalno traže neke nove stvari i da se uči.

Kad smo već kod učenja, hoće li da uči od oca, da traži savet, da postavi pitanje ili uđe u diskusiju?

– Naravno, puno razgovaramo o košarci. On je u ovom prethodnom period bio u mlađim kategorijama gde ipak postoje razlike u pristupu u odnosu na seniorsku košarku. Provodili smo puno vremena zajedno u hali dok sa bio trener Zvezde, bezbroj puta je bio kod mene na treningu и prirodno je da razgovaramo o košarci i kao otac i sin.

Da li, možda, razmišljate nešto kao Lebron Džejms, da jednog dana radite zajedno sa sinom u nekom klubu?

– Iskren da budem, nisam razmišljao o tome. Mislim da stvari idu u nekom drugom prvcu i da su vrlo male šanse da će se to nekada desiti. Pre ćemo da budemo na suprotnim stranama, kao sad u priprema, kada smo igrali protiv Mege.