Džaba im Nagelsman, Enrike, De Zerbi ili Poketino, ako ovaj ostane (isti)!

Reprezentativnu pauzu ipak su obeležila i poneka značajna klupska dešavanja, a jedno od najvažnijih jeste otkaz za Antonija Kontea.

Italijan je sam sebi potpisao i naručio otkaz posle remija sa Sautemptonom, pa je bilo samo pitanje dana kada će Danijel Levi da ga otera, kao i desetoricu prethodnika.

Prvi čovek Totenhema je sada u potrazi za 12. menadžerom od kako je preuzeo klub u februaru 2001. godine. Ako pogledamo istorijat svih trenera, prvo pitanje koje treba da se postavi glasi – da li su sve promene menadžera pokazale da su potrebne promene na klupi ili u glavnoj fotelji?

Sada se ponovo licitiraju velika i značajna trenerska imena poput Julijana Nagelsmana, Maurisija Poketina, Luisa Enrikea, Roberta De Zerbija, kao i Brendana Rodžersa i Olivera Glasnera.

Navijači Totenhema kao i brojni analitičari bliski klubu sada već i naglas poručuju da je jednako važno pitanje promene filozofije kluba, a ne samo ime na klupi.

Dosadašnji treneri koje je dovodio Levi, vrte se oko sličnih pa i doslovno sličnih brojki. Prosečni broj poena po meču izgleda ovako:

Tim Šervud 22 meča – 1,91 bod po utakmici

Maurisio Poketino 202 meča – 1,89 bodova po utakmici

Antonio Konte 56 utakmica – 1,88 bodova po utakmici

Andre Viljaš-Boaš 54 utakmice – 1,83 boda po utakmici

Hari Rednap 144 utakmice – 1,74 boda po utakmici

Žoze Murinjo 58 utakmica – 1,64 boda po utakmici

EKSITER – BARNSLI 2&G2+ TAJKSTI U STRAŠNOJ FORMI

Dakle, brojke najboljih u eri Levija vrte se otprilike na istom broju osvojenih bodova po meču, a meni je najzanimljivije ovo između Kontea i Viljaš-Boaša, koji su praktično na istom. I ako je prvi okarakterisan kao ogroman promašaj, onda tu mora da bude i Italijan.

Levi je bacio na desetine miliona evra prilikom otpuštanja menadžera, ali njemu je to i dalje jeftinije nego da otera 8 ili 10 igrača ili još gore – da promeni svoju filozofiju baziranu na “škrtosti” i osrednjim ili jeftinim pojačanjima.

Odluka da umesto Kontea do kraja sezone na klupi ostane njegov pomoćnik Kristijan Stelini, upravo potvrđuje tu Totenhemovu osrednjost u ambicijama. U trenutku kada je Julijan Nagelsman ostao bez posla, a kada su i dalje slobodni Luis Enrike, Maurisio Poketino, pa čak i Zinedin Zidan, Levi bira tandem Stelini-Mejson da opstane na poziciji četiri što zvuči kao bukvalno nemoguća misija u preostalih 10 utakmica.

I za takvu misiju, Levi odlučuje da na klupi ostavi Stelinija, koji je kao samostalni trener radio u omladincima Đenove i italijanskom niželigašu Alesandriji i ni tamo se nije proslavio od 2015. do 2017. pa se vratio u Konteov stručni štab.

Već sada mogu da kažem da će Levi i pre kraja sezone ozbiljno da krene po sledećeg menadžera, a izdvojio bih imena koja se pominju i za koja jedino verujem da mogu nešto da urade, ali uz ključnu promenu u načinu vođenja kluba i transfer politike.

JULIJAN NAGELSMAN

Julijann Nagelsman (Foto: Beta/AP)

Danijel Levi nije iskoristio ni ovaj poklon sa neba. Nagelsman je vrhunski stručnjak, čudnog karaktera, ali sa jasnim fudbalskim idejama, napadački orijentisanim.

Bajern Minhen je doneo šokantnu odluku da ga otpusti iz, po mom mišljenju, nedovoljno transparetnih razloga i deluje mi da tu ima i pozadina koja je sakrivena. Nagelsman je sa Bajernom upisao 8/8 pobeda u Ligi šampiona, i to u grupi sa Barselonom i Interom i protiv Pari Sen Žermena u osmini finala. Bajern je neočekivano grcao u Bundesligi, ali Bavarci imaju taj luksuz nekada, gledamo taj isti scenario već više od decenije, odnosno poslednje Klopove titule sa Dortmundom.

Nagelsman je u RB Lajpcigu pokazao da je pravi čovek za klub koji želi da postane elitan i da se bori sa najjačima, pa je zato pravo pitanje – da li to želi Levi sa svojim Totenhemom?

LUIS ENRIKE

Strašan izbor, još jedan dostupan i spreman da se vrati u “sedlo”. Enrikeova Barselona je plesala i igrala možda i atraktivniji fudbal od Pepove, sa trijom MSN. Njegova Španija je takođe igrala odličan fudbal, iako je Enrike često “umirao” u svojim idejama. Tvrdoglav, čvrste ruke i jakog pobedničkog mentaliteta i sećam se još kao klinac koliko sam ga obožavao zbog tog njegovog temperamenta.

Kladionice mu, nažalost, ne daju mnogo šanse, ali to sve može da se promeni ukoliko Levi ne uspe da dovede neku od prvih meta.

KROULI – GRIMZBI 2 GOST SE OPORAVIO OD FA KUPA

ROBERTO DE ZERBI

Meni deluje da Brajton ima veće ambicije od Totenhema, ma koliko bio manji klub. Pritom, Levi je u Poteru video idealno rešenje, upravo zbog odličnog rada i l ii koji je uspostavio u Brajtonu, ali je ovaj završio u Čelsiju. Ne znam u kom delu Londona bi se više zaje*ao, ali on je izabrao Stamford Bridž.

De Zerbi ga je nasledio i možda čak i unapredio. Brajton igra ultrazanimljiv, ofanzivno orijentisani fudbal, uz visok procenat poseda lopte i na gol više. MekAlister, Mitoma, Ferguson, igrači o kojima sam već toliko pisao, pokazuju svoj pun potencijal, što je ključna stvar koja mora da se prepiše odlučnoj trenerskoj glavi i ruci.

BRENDAN RODŽERS

Ko me prati, zna koliko cenim i poštujem Rodžersa. Lester možda sada prolazi kroz najteži period od njegovog dolaska, ali onaj trofej u FA kupu i to pobedom nad Čelsijem koji je dve nedelje kasnije postao prvak Evrope, definitivno je najveći trofej posle one čudesne titule u Premijer ligi. Rodžers je idealan trener za klub koji ima stabilnost i koji želi da prihvati njegov l ii, pa tu opet dolazimo do toga da više mora da se menja Levi, nego bilo koji trener.

Rodžers možda nije osvojio titulu sa Liverpulom kada je trebalo, ali objektivno je bio jako blizu, zaslužio je veće poštovanje za to što je učinio na Enfildu. Neko će reći da nije on pogrešio kada se Džerard okliznuo i kod onog remija sa Palasom 3:3, ali su njemu nekako pripisali tu etiketu gubitnika titule. Mislim da je Rodžers sposoban da vodi neki veći klub i Totenhem mora toga da bude svestan.

MAURISIO POKETINO

Njega sam namerno ostavio za kraj, jer je on izbor i želja navijača, ali ja lično nešto ne verujem u brak sa pomirenjem posle razvoda. Totenhemovci romantizuju sećanja na Poketinov i to sa debelim razlogom, ko bi rekao da će Sparsi igrati finale Lige šampiona kao što su igrali te 2019. godine?

Baš sam ovo ostavio za kraj i zbog toga što verujem da je Levi svojim odlukama najviše doprineo na dalji pad pod Poketinom. Taj prelazni rok leta 2019. u redovima vicešampiona Evrope pokazuje nedostatak ambicije ili znanja i ideje o daljem napretku. Ili to Leviju nije bilo bitno? Golobradi Rajan Sesenjon iz Čempionšipa i nedovoljno poznati Ndombele bili su JEDINA pojačanja koja je Poketino dobio da nadogradi ono što je izgradio do tada.

Poketino je kasnije radio samo u Pari Sen Žermenu i tamo se realno nije proslavio. Tamo se niko nije ni proslavio u poslednjih 10 godina izuzev Tuhela koji je stigao do finala Lige šampiona.

VIMBLDON – VOLSOL X TVRDO SA MALO GOLOVA

Moj zaključak je da je potpuno nebitno ko će od ove petorice da dođe na klupu Totenhema, ako Levi nastavi da tera po svom (škrtom). Totenhem mora da se opredeli i definiše – da li želi da sačuva etiketu kluba iz top 6 ili će je već od naredne sezone polako, ali sigurno, pokloniti Njukaslu?

Jedan trofej u Liga kupu, uz jedno finale Lige šampiona, uz 11 trenera i dok se čeka 12. ti izabereš Stelinija i Mejsona… onda moraš da računaš da ostaješ bez Lige šampiona.

I da je Konte, ipak, bio u pravu. Kao i Žoze Murinjo pre njega.

Oni su na to navikli, šampionski treneri nisu.

Dulle Varney