STRANCI KOJI (NE) PRAVE RAZLIKU Partizanov put od Dijare i Moreire do Medine i Severine

Ne postoje reči koje mogu da opišu debakl crno-belih protiv Dinama iz Kijeva. Možda rezultat podseća na onaj od pre 40 godina, ali ništa više od toga. Partizan je završio svoju misiju u pohodu ka Ligi šampiona. Teško da će ovakom igrom “grobari” ove jeseni da gledaju Evropu u Humskoj. Ipak, možda se do tada nešto i promeni…

KVALIFIKACIJE ZA LŠ: Celje od 20:15 dočekuje fudbalere Slovana iz Bratislava. Kvota naše kladionice na igru UG 2-3  je 2. 

Dinamo je igrao u drugoj zemlji, sa malim brojem navijača, ali je rezultat bio surov. Kao da je Partizan gostovao na “Bernabeu” Realu ili “Etihadu” Mančester sitiju.

Rezultat je sramotan, ali izgled tokom utakmice, zalaganje na terenu i odnos ka dresu su nešto što je neopisivo. Nikada tokom svoje karijere slične stvari nije dozvoljavao Aleksandar Stanojević, ali je sada prinuđen da se bori sa raznoraznim vetrenjačama. Najviše u svojim redovima i svom klubu.

“PARNI VALJAK” SA OSAM STRANACA U LUBLINU

Zamerki je mnogo, na račun svih redom. Naravno da ih i zaslužuju. Jedna stvar koja je isplivala u prvi plan jeste broj stranih fudbalera na terenu. Partizan ih je u utorak veče imao čak osam.

Startna postava Partizana u Lublinu (Foto: Starsport)

Nije ni to problem, u najvećim svetskim klubovima uglavnom igraju strani igrači, ali oni koji prave razliku u odnosu na domaće. To u Partizanu nije slučaj.

Partizan je godinama važio za jednu od najboljih omladinskih škola, ali “fabrika” je u međuvremenu presušila. Pojavi se tek pokoji “biser” koji ukoliko u šest meseci pokaže da nešto vredi odmah bude prodat. Primer Mihajlo Ilić.

Upravo je Stanojević poznat kao trener koji voli domaće igrače, sa eventulano dvojicom stranaca koji i te kako prave razliku. To ovoga puta nije zatekao u Partizanu.

O tome je pričao i nekadašnji napadač Partizana, Nenad Mirosavljević. Jednostavno, stranac mora da pravi razliku u timu. To je jedino merilo kada se dovode takvi fudbaleri.

– Mi imamo igrače, sigurno, koji mogu da odgovore takvim zadacima u Srbiji. Kada se dovode stranci, oni moraju da prave razliku – rekao je Mirosavljević za televiziju “Arena Sport”.

Jedan prelazni rok je premalo da se bilo šta promeni, pa bi za ozbiljniju rekonstrukciju tima trebalo da se čeka bar do zime. Još je u Rusiji Stanojeviću bilo jasno da na veći broj fudbalera ne može ozbiljnije da se računa, ali u ovom trenutku mora da koristi ono šta ima na raspolaganju.

MOREIRA I DIJARA ZAČETNICI “MODERNOG” PARTIZANA

U leto 2007. godine u Humskoj je došlo do velikih promena. Upravo onih na koje “grobari” ponovo čekaju, ali se ne naziru. Tada je Partizan ubo sa strancima kao nikada pre ili kasnije.

Tadašnji sportski direktor Ivan Tomić doveo je u klub Žuku, Moreiru i Dijaru. Odmah se videlo još u prvoj utakmici protiv Zrinjskog da oni prave ozbiljnu razliku na terenu. Na to su im još dodati mlađani Stevan Jovetić i Zoran Tošić. Definitivno da je te sezone Partizan igrao najlepši fudbal u poslednjih 20 godina, a možda i više.

Lamine Dijara i Almami Moreira (Foto: Starsport)

Sledeći stranac koji je ostavio veliki trag bio je Kleo. Za mnoge možda i najveći. Upravo je sa njim Aleksandar Stanojević ušao u Ligu šampiona, a u dvomeču sa Anderlehtom, on je bio i jedini stranac na terenu. Imao je impresivan učinak od tri gola u dva meča, a bio je precizan i u penal seriji posle koje je “parni valjak” ušao u elitu.

Daleko da tih godina nije bilo promašenih stranaca, ali oni nikada nisu dobijali šansu pre domaćih igrača. Brzo bi napuštali Humsku, a navijači bi zaboravljali na njih.

Poslednji stranac koji je doneo titulu crno-belima bio je Leonardo. Jedan od najvećih miljenika Partizanovog juga. Bio je čudesan u sezoni 2016/17. Bio je tu i eksperiment sa Sumom koji je definitivno imao kvalitet, ali su mu falile neke druge stvari. Ipak, pamtiće “grobari” njegov gol u derbiju u 90. minutu.

Ne smemo da preskočimo ni Rikarda. Odličan u oba mandata u crno-belom dresu. Pravio razliku, bio najbolji strelac. Tu je i Umar Sadik, ali je Partizan njega prodao odmah po završetku odlične sezone.

Sličan slučaj će da bude i sa Mateusom Saldanjom, koji je već spakovao kofere i samo čeka znak kada će prvim avionom da napusti Beograd. To su stranci koji trebaju Partizanu.

BAJBEK, BANJAK, ANDRADE, TRAORE, KOLORADO, MEDINA….

Mnogo ih je. Previše. Dolazili, odlazili. Partizan im bio usputna stanica, a oni njemu tek loše procenjeno pojačanje. Na prvu loptu ne bismo mogli ni svih da se setimo.

Verovatno se “grobari” kao kroz maglu sećaju Bajbeka, Banjaka, Patrika Andradea ili Traorea. Sve su to bila promašena pojačanja, a ima ih i još mnogo više…

Žan Kristof Bajbek (Foto: Starsport)

Kada podvučemo crtu, Partizan je više promašivao nego pogađao, ali ovaj broj promašenih stranaca kao prošle i ove sezone se ne pamti. To je sve eskaliralo u Lublinu i utakmici sa Dinamom.

“Parni valjak” je krenuo sa osam stranih fudbalera. To su bili: Medina, Mujakić, Arijaga, Zahid, Goh, Kalulu, Severina i Saldanja. Samo jedan pravi razliku i već smo ga spomenuli. Taj je u utorak veče dao i dva gola i na taj način umanjio bruku.

Nisu to jedini stranci koje Stanojević ima timu. Spomenimo i ovi “domaće strane igrače” poput Šćekića (Crna Gora) i Jurčevića (Slovenija). Tu su još Natho, Zubairu, pa Kanute i Ovusu na koje se i zaboravili da su i dalje deo tima.

Mnogo su obećavali Zahid i Goh, ali ovo je njihova bleda senka. Uspeli su ovog proleća Kalulu i Severina da tresu mreže u derbijima sa Zvezdom, ali pitanje da li će “grobari” to još dugo da pamte s obzirom na to da je to sve šta su videli od njih.

Definitivno da svi ovi strani fudbaleri mnogo utiču na Partizanov budžet, ali isti taj Partizan nema nikakav prihod od njih. Neće moći ni da ih proda za pristojnu cifru.

Stranac je onaj ko pravi razliku na terenu i igrač kakvog Partizan nema u svojim redovima, sve drugo je promašena investicija!