Jamalova ispovest: O skandalu sa proslave punoletstva, siromaštvu i neigranju u Barsinom B timu

Delovalo je kada karijere završe Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo da svetska fudbalska javnost neće imati kome da se divi. U redu, bio je tu Kilijan Mbape, ali je on više atleta koji rešava stvari zahvaljujući prodornosti i brzini.

LA LIGA: Od 21 igraju Sevilja – Elče, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 2.05.

A onda se pojavio Lamin Jamal, dečak koji je fascinirao planetu čistim talentom i magijom u nogama. Kada ga gledate na terenu, teško je poverovati da je tek napunio 18 godina.

Prva zvezda Barselone i možda budući osvajač Zlatne lopte bio je gost podkasta Hosea Ramona de la Morene, u kojem se dotakao fudbalskih početaka, ali i skandala na proslavi punoletstva o kojem su izvestili svi svetski mediji. Jamal kaže da nije bilo baš tako.

– Nisam ja lud. Sve to mi je bilo smešno, pokušali su da mi ukaljaju ugled. Neka žena priča da sam birao devojke ovakve ili onakve, a to je sve laže. Onda ona priča o konobarima, oni momci tamo rade – rekao je Jamal.

SPAVALI SMO U KUHINJI

Barsina „desetka“ govorila je i o teškom periodu kroz koji je prošao sa porodicom.

– Majka nije mogla mnogo vremena da provodi sa mnom zbog posla, ali bi svako veče pravila večeru. Ranije smo živeli u stanu u kome su dnevna soba i kuhinja jedno te isto i čim sam zaradio neke pare rekao sam majci da bira kraj u kome ću da joj kupim kuću kakvu god poželi. Sad je gledam sa osmehom. Želeo sam da i moj brat ima detinjstvo koje bih ja želeo za sebe. I otac je sada miran kod kuće, ali majka je moja kraljica. Ona je sve što dete može da poželi.

Šejla Ebana, Laminova majka, bivša je konobarica iz Ekvatorijalne Gvinejem, a otac Munir Nasraui je Marokanac i bivši moler. Postavlja se pitanje zašto onda Lamin Jamal ne nosi njihova prezimena? Stvar je u tome da je verovatno najbolji fudbaler sveta dobio ime po dvojici ljudi, Laminu i Jamalu, koji su pomogli njegove roditelje neposredno pre njegovog rođenja.

– Baka je prva stigla, ona se ušunjala u autobus u Maroku i uspela nekako da dođe do Matara. Radila je tri smene da bi mogla da povuče i mog oca, koji je ostao u Maroko. Kada je zaradila dovoljno platila je neku ženu da dovede mog oca i njegovu sestru. Bilo im je tri godine. Majka je iz Gvineje došla sa drugom bakom, ali u Barselonu. Roditelji su se tek u Španiji upoznali i počeli da žive u stanu za mlade roditelje. Znate ono, sve u trpezariji. Posle smo često živeli kod prijatelja koji bi nam ustupili jednu sobu. Tek posle, kad su se razveli, ja sam se sa majkom odselio u Granoljers.

KADA SAM ČUO DA MI JE OTAC IZBODEN, HTEO SAM ODMAH DA ODEM TAMO

Mnogo teških momenata doživeo je Jamal, iako mu je tek 18 godina, što prati po pravilu emigrantske porodice. Prisetio se momenta kada mu je otac, koji je ostao u Mataru, u kraju Rokafonda, izboden na parkingu prošle godine.

– Bio sam u automobilu sa rođakom Mojom. Telefon mi je bio povezan sa zvučnikom i zvao nas je drugi rođak, iz Maroka. On mi je rekao da je otac izboden. Imao sam 16 godina. Prvo što sam hteo da uradim je da izletim iz kola i odem u Mataro, ali rođak mi nije dao. Hteo sam na voz, a on me je zaključao. Prvo u kola, a posle i kući, iako sam mu rekao da neću više nikad da pričam s njim ako mi ne dozvoli da odem u Mataru. Sledećeg dana sam otišao na trening, otac me je nazvao da mi kaže da je sve u redu, video sam ga u bolnici i smirio se.

Hobi mu je plejstejšn.

– Da imam najveću vilu na svetu opet bih sve vreme provodio u sobi sa plejstejšnom – nasmejao se Jamal.

Na pitanje o Zlatnoj lopti kaže da mu nije cilj samo jedna, već više njih.

– Ne sanjam o tome da ću osvojiit Zlatnu loptu. Sanjam da ću osvojiti mnogo njih. To i govorim prijateljima. Imam sposobnost za to i ako ne uspem to će biti samo zato što sam nisam uradio nešto kako treba.

NISAM IGRAO U B TIMU

Zanimljivo, Jamal praktično donedavno nije imao mesta u startnoj postavi B tima.

– Nisam igrao ni za mladi tim, ali bi nas koji ne igramo poslali da posle utakmica treniramo s prvim timom. Dan posle njihovih utakmica. I jednom smo igrali, pobedili smo sa 2:0, ja sam dao gol i namestio Ansu Fatiju drugi. Prilazi mi Ćavijev brat Oskar i kaže: ’Kako to da ne igraš?’. Ja mu kažem da ne zam. Rekao mi je da samo budem miran. I tada stvari kreću nabolje. Počinjem da igram za mladi tim, a da treniram sa prvim timom.

A onda je prekomandovan u prvi tim.

– Bila je utakmica sa Atletikom, tek sam promenio menadžera, već sam dakle bio sa Horheom. Prilazi mi Santi, on je isto deo mog tima, i kaže mi: ’Hoće da igraš, ali nisi produžio ugovor, pa ne znaju da li treba da te gurnu u tim’. Rekao sam: „Ne, ne, ne“. Ostajem u Barseloni, u to nema sumnje. Ali želim da igram’. Sećam se da mi je majka rekla: „Ali oni su tako veliki, a ti tako mali“. Bila je uplašena, rekao sam joj da ne brine, da ću da budem najbolji ako me budu pustili. Protiv Atletika su me zvali, ali nisam ulazio u igru. Sledeću utakmicu, protiv Betisa, već sam igrao. Bilo je 3:0 za nas, a Betis je dobio crveni karton. Posle smo proslavili, išli na večeru blizu stadiona Kamp Nou, roditelji i prijatelji. Spavao sam u La Masiji. Mada nisam te noći uopšte spavao – rekao je, između ostalog, Lamin Jamal.