DA LI SU “TOBDŽIJE” DORASLE IZAZOVU? Nesnađeni Haverc savršeno oslikava Arsenal

Deluje idealan momenat da se osvrnemo na neke stvari koje bi u budućnosti mogle bitno da odrede pitanje šampiona Engleske ili čak i poredak „velike šestorke“ i hijerarhiju koja bi trebalo da bude uskoro na snazi. Šest kola je prošlo, svakako nedovoljno da se zaključuju neke stvari unapred, ali definitivno ima materijala da se iznova pokrene tema koja je već bila aktuelna u nekoliko navrata u prethodnim mesecima.

Kada se takmičite u ligi u kojoj je Mančester siti glavni favorit, vama je potrebna doslovno savršena sezona kako biste uopšte mogli da ugrozite Pepa u toj trci za šampionsku titulu, a kada ste dovoljno dobri da budete „u egalu“, onda tek slede najveći testovi i jurnjava u završnici u kojoj vi nemate iskustva, a „Građani“ su već navikli na sve što im se dešava. Što se dosadašnjeg toka prvenstva tiče, nisam suviše veliki optimista i sve manje verujem u to da će ova sezona doneti bilo kakvu neizvesnu borbu za šampionski pehar, koliko god da osećam gorčinu dok to pišem.

PORT VEJL – SATON 1&D2+ MNOGO SU BOLJI DOMAĆI

PROBLEM S POVREDAMA

Lopta se namešta Havercu, on ima priliku da je zahvati iz pozicije koja nije ni malo laka i postane heroj koji će da reši derbi severnog Londona, a takav vam čin u Engleskoj pamte dok ste živi. Međutim, Nemac nije iskoristio šansu i remijem kojim je okončan meč dodatno se produbilo to pitanje oko ciljeva i mogućnosti koje Arsenal može da dostigne ove sezone. Prošla je bila fenomenalna, ali sada su navijači i svi oko kluba željni iskoraka, da li je on realan?

Trener Arsenala Mikel Arteta (Foto: Beta/AP/David Cliff)

Mikel Arteta ima problema sa povredama od početka šampionata i to je apsolutno činjenica koja ne može da se ospori, prvo nije bilo Gabrijela Žezusa na početku, a zatim su iz stroja ispadali mnogi drugi igrači, Timber nije ni stigao u London, a već je zadobio povredu, Tomas Parti i Gabrijel Martineli takođe nisu u mogućnosti da igraju već neko vreme. Povreda koju je zadobio Rajs za vikend ne bi trebalo (prema prvim informacijama) da bude ozbiljnije prirode, tako da je makar to jedna „sreća u nesreći“ za Arsenal. Ukoliko izuzmemo meč sa PSV-om u Ligi šampiona, ove sezone zapravo i ne možemo da izdvojimo meč u kojem su „tobdžije“ dominirale od početka do kraja i kontrolisale susret, bez momenata nervoze i grickanja noktiju.

U odnosu na prošlu sezonu, to je nešto na šta navijači nisu navikli da gledaju. Uvukla se nesigurnost u čitav tim, pogotovo kada je reč o defanzivnoj liniji tima, koja na momente zaista ne liči na istu onu koja je momački iznela prošlu sezonu na leđima. Naravno, pobeđen je Everton konačno na Gudisonu, ekipa je još uvek neporažena, ali se u vazduhu oseća tračak sumnje u sve ovo što sklapa Arteta sa svojim timom, odnosno, pravo je pitanje kako će sve da uklopi u jednu celinu.

Vezni red je poprilično „osakaćen“, iako bi to moglo da se popravi povratkom Deklana na teren, a isto važi i za napadački deo tima, Trosar je van stroja, kao između ostalog i Gabrijel Martineli, igrač od velikog značaja za tim. Mnogi neopravdano osporavaju Edija Nketiju, koji je realno sasvim korektna opcija na poziciji klasičnog napadača. Poređenja radi, njegov prosek od 0.15 golova po jednom šutu bolji je od onoga što beleži Trosar (0.13), isti kao Salahov (0.15) i gotovo identičan Son Hjung-Minu, Gabrijelu Žezusu i Darvinu Nunjezu.

Međutim, problem leži u činjenici da je Nketija u donjoj četvrtini igrača po procentu uspešno dobijenih vazdušnih duela (u pet najjačih evropskih liga). Neki nedostaci su i te kako očigledni, ali da ovaj momak poseduje dovoljan kvalitet za igranje u Arsenalu, tu nikakve dileme nema. Stvar je samo u tome da, ukoliko se već sprema na „veliki bum“, teško da će naći bolji momenat od ovog. Ima 24 godine i svi želimo da ga još dugo gledamo u dresu Arsenala i reprezentacije Engleske.

MANČESTER JUNAJTED – KRISTAL PALAS 1&0-3 UVEK DOBIJAJU PALAS

JOŠ NIJE ZABLISTAO NA OSTRVU

Kada Žezus igra po boku, to ostavlja mnogo prostora u postavi za centralnog napadača koji će dejstvovati najviše u kaznenom prostoru protivnika, a Edi je pravi čovek za tako nešto. Međutim, u formaciji koju Arteta forsira, čini se da nema mesta za jednog čoveka, koji je doveden kao jedno od najzvučnijih pojačanja na Emirate – Kaija Haverca. Havercu je potreban prostor iza protivnika koji će da napada, obožava da se ubacuje iz drugog plana i veoma kvalitetno to radi, ali u ovakvom sistemu Arsenala, nisam baš siguran koliko Arteta može da istakne njegove glavne adute, a ako to ne uradite, doslovno ćete se osećati kao da igrate sa igračem manje na terenu.

Gotovo da od dolaska iz Leverkuzena na Ostrvo, Nemac nije imao niti jedan momenat „blistanja“ u Premijer ligi. Iskren da budem, očekivao sam da će mu Arteta mnogo lakše pronaći ulogu u timu, što za sada nije slučaj. Ne samo da mu uloga nije jasno definisana kada uđe u igru, već na momente izgleda potpuno izgubljeno na terenu. Čak i kada je u igri i Arsenal igra dobro, nemate utisak da on ikako utiče na dešavanja. Da je odličan igrač i veoma nadaren nikako ne može da se ospori, ali gde se krije njegova uloga u ovom timu?

Problem će da bude igra sa tri vezna igrača i dvojcom po boku ispred njih, odnosno klasičnim napadačem kao završnom iglom. Ukoliko igrate sa Havercom, vezni red kao jedno od vaših glavnih oružja gubi na čvrstini, a isto tako i gubite širinu u igri i mogućnost „soliranja“ i igre 1 na 1 vaših najboljih igrača na krilu. Bilo bi verovatno idealno da postoji i 12. igrač na terenu.

ŠKRIPI I U ODBRANI

Nije ni odbrana više ona koja uliva poverenje, svaki protivnik je do sada stvorio minimum jednu ili dve stopostotne šanse protiv Arsenala, a dešavale su se i situacije kao ova prethodna za vikend, kod prvog izjednačujućeg pogotka „Pevaca“, kada je Son doslovno pored trojice defanzivaca u crveno-belom dresu uspeo da zatreše mrežu iz kaznenog prostora.

Nije Arsenal dovoljno ubedljv za sada i to je činjenica, ali naravno da će se sve brzo zaboraviti ukoliko rezultati nastave da budu pozitivni i ukoliko se pobedi Mančester siti za tri kola, to naprosto tako ide.

Ovo nije sezona tranzicije, ovo nije sezona u kojoj treba stagnirati i u kojoj se opet očekuje samo top4 i svi zadovoljni, ovo je sezona u kojoj navijači Arsenala žele da vide korak unapred, da vide kako njihov klub „cementira“ sebi mesto u vrhu Premijer lige na duže staze. Opet kažem, rano je za bilo kakve zaključne ocene, ali bodovi koji su ispušteni u dosadašnjem delu prvenstva, a pogotovo oni protiv Fulama, nisu smeli da se dogode i onom Arsenalu od prošle sezone se u ovom delu apsolutno i ne bi dogodili.

SALFORD – BARNLI 2&3+ ISKUPLJENJE ZA LIGU

Optimizam je prisutan, da ne bude zabune, posle onakve prošle sezone kako i uopšte sme da ne bude, normalno je čak i da se pojavi ovaj osećaj nezadovoljstva „sitnicama“ uprkos odličnim rezultatima, jer to je ono što morate da iskristališete kako biste se borili „prsa u prsa“ sa onom norveškom zveri i njegovim saigračima.

Jedva čekam vikend i ponovo Premijer ligu na ekranima!

Dulle Varney