DA LI JE ON ADUT ZA MAĐARE? Povratnik u Piksijev tim: Želim da ponovo pobeđujem sa Srbijom (FOTO+VIDEO)

Selektori nemaju običaj da govore pojedinačno o igračima svoje ekipe, ali je Dragan Stojković bio vrlo konkretan na temu koji srpski fudbaler je na njega ostavio najjači utisak u poslednjih mesec dana. Poručio je Piksi jasno da je to u pitanju Mijat Gaćinović.

---

KUP ARGENTINE: San Lorenco – San Martin (22.00), kvota na tip GG u kladionici Maxbet iznosi 2.50

---

Pohvale su sjajan povod da sa jednim od najboljih igrača grčkog šampiona AEK-a, otvori tema oko izazova u presudnim mečevima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Mađarske i Crne Gore.

– Mnogo mi je drago što sam opet sa reprezentacijom, a mi svakako prijaju reči selektora Stojkovića. Sada je na meni da opravdam njegovo poverenje i da dobre igre sa kupske scene prensem i na reprezentativni nivo – kaže momak koji je poslednji nastup za A tim zabeležio još u novembru 2020. godine u pobedi protiv Rusije 5:0.

Usledila je pauza.

– Pratili su me pehovi u poslednje tri godine. Prvo okupljanje kod selektora Stojkovića propustio sam zbog povrede, posle toga nisam imao adekvatnu minutažu u Hofenhajmu i bilo je razumljivo što me nema na spisku. Sada je srećom sve u najboljem redu, igram konstantno u AEK-u, pružam dobre partije i spreman sam da doprinesem igri nacionalnog tima u dva najvažnija meča na putu ka Evropskom prvenstvu. U Budimpešti nas očekuje pun stadion, vatrena atmosfera, nešto slično kao u Lisabonu protiv Portugalije. Ali, zar nismo svi kao klinci sanjali da u takvom ambijentu igramo i pobeđujemo u dresu svoje zemlje.

IZBORIO PLASMAN U RUSIJU

Okupljanje za mečeve protiv Mađarske i Crne Gore (9. oktobar) poklopilo se sa datumom čuvene utakmice protiv Gruzije na stadionu „Rajko Mitić“, kada smo golom Aleksandra Prijovića slavili sa 1:0 i overili plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji. Taj ciklus i ta Gruzija, ostali su u najlepšoj uspomeni veziste.

– U Tbilisiju sam debitovao i postigao prvenac u dresu A tima Srbije. To se ne zaboravlja. Ušao sam u finišu meča umesto Filipa Kostića i samo par minuta kasnije zatresao mrežu i rešio pitanje pobednika. Sećam se da mi je Tadić gurnuo pas, onako u njegovom stilu. Duća je fudbaler vrhunske klase, sa njim je sve lakše. Kada je lopta u njegovom posedu, bitno je samo da se dobro krećete i da na vreme utrčite u prazan prostor. Sve ostalo je stvar rutine. Kada imate takvog igrača u timu, gledate na sve načine da njegov kvalitet iskoristite na pravi način.

Mađarska i Crna Gora su stari znanci Srbije iz prethodna dva ciklusa UEFA Lige nacija, a Mijat Gaćinović je u sva četiri susreta imao važnu ulogu u našoj reprezentaciji.

– Crnu Goru smo pobedili u oba meča, sa Mađarima imali mnogo više problema. Jasno je da nas očekuju dva velika izazova. Mađarska je i pre mesec dana u Beogradu pokazala da je vrlo organizovana i dobro vođena reprezentacija. U njihovoj igri nema padova, svi na terenu pružaju maksimum svojih kapaciteta, teško primaju golove. I pored toga, stvorili smo veliki broj šansi u drugom poluvremenu i nismo zaslužili da izgubimo. Sada je prilika za revanš, dobra igra i pobeda u Budimpešti mogu da budu prava uvertira za spektakl na stadionu „Rajko Mitić“ u duelu sa Crnom Gorom. Kada je reč o južnim susedima, tu već nema nikakvih tajni. Dobro se poznajemo, oni će biti jako motivisani, a naša je obaveza da na terenu dokažemo da smo bolji i da zaslužujemo direktan plasman na Evropsko prvenstvo.

DOBRO POZNAJE MAĐARE

Gaćinović se u Budimpešti nada sličnom epilogu kao u čuvenoj utakmici osmine finala omladinskog prvenstva sveta na Novom Zelandu (sa aktuelnih spiskova dve reprezentacije, za Srbiju na toj utakmici igrali Rajković, Veljković, Babić, Maksimović, Živković i Gaćinović, za Mađarsku Kalmar, Nađi i Salai).

– Samo da ne bude opet infarkt završnica. Mađarska mi je ostala u divnoj uspomeni, to je jedna od utakmica koja nam je trasirala put ka svetskom tronu. Sećam se da sam počeo sa klupe jer se nisam osećao dobro, ušao sam umesto Gruje i nije bilo lako. Izjednačili smo preko Šaponjića u poslednjim sekundama regularnog toka, a onda je Talaber dao autogol u poslednjem minutu drugog produžetka. Igrali smo pola sata sa igračem manje zbog isključenja Antonova, junački izdržali nalete Mađara i sreća nas je pogledala kada je bilo najvažnije. Naša generacija je zaista nešto posebno i verujem da ni u seniorskom uzrastu nismo rekli svoju poslednju reč.

Svi su prethodne nedelje brujali o Mijatovoj ‘panjenki’ protiv Atromitosa u 95. minutu za pobedu Aeka od 2:1.

– Bilo mi je strašno krivo što protiv Dinama nisam izveo penal u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Isto bih bocnuo loptu, jer znam iz iskustva da golmani u tako važnim trenucima nikada ne ostaju u mestu. Bio sam ljut na sebe, jedan sam od iskusnijih u ekipi, nosilac igre i morao sam da budem uporniji i da preuzmem odgovornost kada je sudija pokazao na belu tačku. Srećom, Vida je ispravio grešku Garsije i postigao gol iz odbitka.

POSTAO IKONA KOD NAVIJAČA

Protiv Atromitosa sam osetio da se uvukao strah u ekipu i na tribine, želeo sam nekim specifičnim potezom da vratim samopouzdanje i da pokažem da posedujemo karakter koji nas je i doveo do šampionske titule. Bocnuo sam i sve se završilo kako treba, mada mi nije bilo svejedno kada sam posle utakmice pogledao snimak i video koliko je golman bio blizu lopte.

U Grčkoj dobio nadimak „Mister OPAP Arena“.

– Prešlo mi je u naviku da tresem mreže na stadionu Aeka, skoro sve golove koje sam postigao u poslednje vreme bili su na domaćem terenu. Ako se tome doda da sam bio strelac prvog gola na otvaranju ovog stadiona, jasno je da nadimak apsolutno ima smisla – poručio je na kraju Gacinovic.