Ranđelović za MaxBet Sport: Možemo da se umešamo u borbu za titulu, Olimpijakos nisam doživeo ozbiljno

Već nekoliko godina unazad Vojvodina pokušava da se, za početak, opet etablira kao treći klub u državi, a nakon mnogo lutanja čini se da je „Stara dama“ konačno na pravom putu. Novosađani su trenutno na tabeli stali uz bok „večitima“, a posle duple pobede nad šampionom Crvenom zvezdom u razmaku od samo 45 dana, Voša je promenila percepciju ljubitelja domaćeg fudbala.

Novosađani su poslednjih osam i po godina po pravilu bili lak plen za beogradske crveno-bele (u par navrata Voša uspela tek da dođe do remija), ali verovatno Zvezdi ubuduće neće biti nimalo prijatno kada bude morala na megdan ekipi Miroslava Tanjge. Jedan od najkonstantnijih fudbalera Vojvodine u ovoj sezoni je Lazar Ranđelović, krilni napadač koji po potrebi može da igra na obe strane, i koji je uz Milutina Vidosavljevića prvi strelac tima sa pet golova.

Uz golmana Dragana Rosića, rođeni Leskovčanin je najbolji pojedinac ekipe, i to u prvoj sezoni posle vrlo teške povrede, budući da je lane pokidao prednje ukrštene ligamente. U opširnom razgovoru za MaxBet Sport, Ranđelović je govorio o svom fudbalskom putu, ambicijama sa Vojvodinom i odluci da dođe na „Karađorđe“ kako bi, kako je rekao, oživeo karijeru. Za sada deluje da su profitirale obe strane – Ranđelović je vrlo važan šraf u ofanzivnom delu ekspedicije Miroslava Tanjge, a Vojvodina kojoj je kompanija MaxBet zlatni sponzor, na veoma dobrom je putu da konačno završi u samom vrhu tabele.

Apetiti navijača „Lala“ su dodatno porasli posle dve pobede nad srpskim šampionom, a nekadašnji ofanzivac Olimpijakosa poručuje da su oni od prvog okupljanja pred novu sezonu imali visoke ambicije.

Pobedama nad Zvezdom smo potvrdili kvalitet

– Od samog početka sezone imamo velike apetite. Postavili smo sebi cilj da budemo u samom vrhu, gde zaslužujemo da budemo i gde treba da budemo. Za sada sve ide kako treba, ali ima još mnogo utakmica do kraja. Ovim pobedama nad Zvezdom smo samo potvrdili naš kvalitet i karakter. Ovo je samo korak do cilja, ima još dosta da se igra – rekao je Ranđelović na početku razgovora za naš portal.

Ako se prvi trijumf nad Zvezdom krajem oktobra posle neverovatnog preokreta može pripisati donekle i spletu srećnih okolnosti – od zaostatka od 2:0 na poluvremenu do pobede od 3:2, prve na „Karađorđu“ nad Zvezdom posle 12 i po godina – novi skalp protiv osmostrukog uzastopnog šampiona na „Marakani“ je svakako plod taktike i dobre organizacije.

– Iskreno, mislim da ni u prvom meču nije faktor sreće bio odlučujući. Gubili smo u prvom poluvremenu jer smo loše odigrali i povukli se. U nastavku smo izašli visoko, bez respekta i, uz malu dozu sreće, postigli tri gola, ali to smo zaslužili. Za drugu utakmicu teško da je iko verovao da možemo opet dobiti. Mnogi su mislili da ćemo da izgubimo sa dva ili tri gola razlike, ali mi smo sve vreme verovali. Govorili smo u svlačionici da možemo do pobede ako izađemo puni samopouzdanja. Odigrali smo vrlo dobru utakmicu i pobedili zasluženo – poručio je Ranđelović.

Čovek odluke na našem najvećem stadionu je bio Njegoš Petrović, ali je pre sjajnog udarca kapitena „Stare dame“ upravo Ranđelović imao kolosalnu priliku da postigne pogodak.

– Njegoš je dao veoma lep gol. Znamo svi da ima dobar udarac sa distance, to su njegove situacije. Čestitam mu i ovom prilikom. Da, i ja sam imao tu dobru šansu, bilo bi lepo da sam dao gol, ali dobro je što posle toga Njegoš pogodio i da smo pobedili. To je najvažnije.

Sećate li se kada je Voša poslednji put u dva navrata u sezoni uzela meru Zvezdi?

Nisam mogao da zamislim lepši povratak iz povrede

Kao što rekosmo, posle teške povrede koju je prošle godine doživeo u Bačkoj Topoli, Ranđelović se vrlo uspešno oporavio i ove sezone pokazuje kakvim kvalitetom raspolaže.

– Hvala Bogu da sam posle skoro godinu dana pauze uspeo da se vratim na ovaj način. Iskreno, meni je bio cilj samo da se vratim i da mogu opet da igram fudbal. Sada sam u dobroj formi, kao i ekipa. Nisam mogao ni da sanjam ovakav povratak.

Učinkom od pet golova je najbolji strelac tima, uz Vidosavljevića, koji je takođe toliko puta tresao protivničke mreže. Ipak, Lazar kaže da se brojkama ne opterećuje, već da se uvek stavlja u službu kolektiva.

– Nisam od onih koji se time opterećuje. Pri tome, nisam špic i ne postižem mnogo golova, ali naravno da volim i da dam gol i da asistiram. Moglo je biti i bolje i gore, tako da sam generalno zadovoljan. Najvažnije mi je da je ekipa tu gde jeste. Da nije tako, taj učinak mi iskreno ništa ne bi značio. Kada ekipa igra dobro, onda je i meni lakše.

Zato krilni napadač „Stare dame“ i ne juri individualni učinak. A veruje da bi Vojodina na proleće mogla da se potuče i za tron.

– Nemam zacrtan cilj po broju golova i asistencija, ali svakako ću se truditi da ih bude što više. Kada je reč sa ambicijama sa klubom, cilj nam je da budemo među prve tri ekipe. Ako nastavimo ovako da igramo i na proleće, mislim da imamo šansu i da zakomplikujemo borbu za titulu. Sve je na nama, ima još dosta utakmica do kraja.

Ostaje žal zbog poraza od IMT-a

Novosađani mogu i te kako da žale za kiksevima protiv IMT-a i Radnika, koji su došli posle velike pobede nad Zvezdom u Novom Sadu.

– Žao nam je zbog tih kikseva. Protiv IMT-a smo igrali dobro i stvarali šanse, a protiv Radnika u Surdulici niko nije bio na nivou i zasluženo smo izgubili. Naravno, da smo dobili te dve utakmice bili bismo možda i prvi, ali ko zna zašto je to dobro. Možda bismo tada i poleteli…

Možda je upravo to što su „poleteli“ i bio razlog poraz od „Traktorista“ kod kuće (3:1) tri dana posle istorijskog trijumfa nad šampionom. Ranđelović kaže da to ne sme da se ponovi protiv OFK Beograda, sa kojim će u subotu od 16 sati i 30 minuta da odmere snage na „Karađorđu“.

– Ne znam šta je bilo tada u našim glavama… Možda jesmo malo „poleteli“ i da je to bio razlog poraza. IMT nas je kaznio, ali mislim da sada to ne bi trebalo da se ponovi. Spremni smo za novi meč, odnosno za derbi protiv OFK Beograda. Nadamo se pobedi, posebno ako dođe veliki broj gledalaca, pošto je ualz besplatan.

Tanjga pred OFK Beograd: Nećemo dozvoliti da nam se ponovi IMT, o tituli je sada iluzorno pričati

U Kupu je nekad lakše igrati protiv superligaša

Jedan od neizostavnih ciljeva na spisku Novosađana je, kao i obično, trofej Kupa. Ove sezone uz bitnu razliku, jer se desila nesvakidašnja seča favorita – ostala samo tri superligaša – ali i u drugačijim okolnostima za „Lale“, koje su pokazale da mogu da se nose sa Zvezdom, svojim dželatom iz dva prošla finala masovnijeg takmičenja.

– Poslednje dve sezone smo pokazali da možemo doći do trofeja, ali eto izgubili smo oba finala od Zvezde. Sada opet imamo lepu priliku da dođemo do finala. Nekako je Kup čudno takmičenje, čak je nekad i lakše igrati protiv superligaša. Međutim, mi smo Vojvodina i moramo da uvek idemo na pobedu. Od superligaša su ostali sada, pored nas, samo Zvezda i Novi Pazar i sigurno da imamo velike šanse da opet igramo finale, a onda ćemo da pričamo dalje o tome.

Verujem da možemo do grupne faze u Evropi

Primarni cilj koji su Novosađani postavili na startu sezone bio je svakako povratak na evropsku pozornicu, koja im je prošle sezone izmakla. Ranđelović veruje da bi tamo Vojvodina mogla da uradi mnogo toga, pa čak i da napadne grupnu fazu Lige konferencije.

– Poslednjih nekoliko godina Vojvodina u Evropi nije izgledala onako kako treba. Ove sezone verujem da ćemo se plasirati u Evropu i da možemo da dođemo do grupne faze jednog evropskog takmičenja, barem Lige konferencije. To bi bio ozbiljan iskorak i za nas igrače i za klub. Najpre treba da izborimo Evropu, pa ćemo pričati o ostalom.

Osvrnuo se Ranđelović i na svoje prve fudbalske korake. Jurnjava za „bubamarom“ krenula je u Leskovcu, a odvela ga je preko Niša čak do Atine i dresa Olimpijakosa. U klubu iz Pireja je napadač Vojvodine proveo tri sezone, mada je za to vreme odlazio i na pozajmice, a iz ove perspektive kaže da možda nije bio dovoljno svestan u kakav je klub predstavljao.

– Počeo sam karijeru u Leskovcu, menjao sam nekoliko kubova. Iz Vranja i druge lige sam stigao u Niš. Tamo smo odigrali dobru sezonu i Radnički je bio drugi na tabeli. To me je „prodalo“ u Olimpijakos, u kojem sam bio tri godine. Bilo je u tom periodu i dobrih i loših trenutaka. Ni sam ne znam da li bih nešto menjao… Da sam se pokazao bolje, verovatno bih i dalje tamo ostao, ali šta je, tu je. Posle sam išao na pozajmice u Rusiju i u Španiju, a kada ideš na pozajmice, to je znak da baš ne ide sve kako treba. Međutim, i tamo sam stekao neko vredno iskustvo. Ni za čim ne žalim, a sada imam priliku da u Vojvodini oživim karijeru i da napravim novi iskorak u karijeri.

Imao je Ranđelović vrlo sličan fudbalski put kao bivši fudbaler Vojvodine Nikola Čumić. Obojica su iz Niša otišli u Olimpijakos, pa u Rusiju.

– Čumić je imao loše iskustvo u Olimpijakosu, ali mislim da nije dobio pravu šansu. Da jeste, verovatno bi je iskoristio, znamo svi njegov kvalitet. Ja sam tamo igrao dosta utakmica. Igrao sam sa njima i Ligu šampiona. Veliki je to klub i veliki je pritisak. Ja sam tamo otišao kao mlad igrač i mislim nisam to shvatio dovoljno ozbiljno. Tačnije, nisam bio svestan u kakvom sam klubu bio. Videćemo, možda mi se opet ukaže neka slična šansa.

Kada me je Voša pozvala, nisam razmišljao

Iako je sa velikanom iz Pireja imao još godinu i po dana ugovora, posle poziva Vojvodine Ranđelović se nije kolebao.

– Bio sam svestan da tamo neću igrati, a nisam video sebe da sedim na klupi. Kada je stigla ponuda Vojvodine, iskreno, nisam puno ni razmišljao. Video sam da kroz Vojvodinu mogu da se fudbalski vratim. Hvala klubu na toj prilici, i za sada mislim da nisam pogrešio u izboru.

U skladu s tim, misli su mu fokusirani samo na novosadskog superligaša.

– Trenutno ne razmišljam o transferu. Stvarno mi je ovde lepo, zahvalan sam Vojvodini što me čekala i posle te teške povrede. Sada zajedno pravimo dobre rezultate i samo sam fokusiran na Vojvodinu. Ovde sam srećan i uživam, tako da ne razmišljam o nekom transferu.

Ranđelović je po prirodi desni krilni napadač, ali videćete ga da igra na obe strane.

– Pa ja najpre pustim ove mlađe igrače da izaberu stranu, pa onda ja uzmem onu koja mi ostane, ha-ha-ha. Šalim se, meni je manje-više svejedno. Mogu da igram na obe strane, to mi nije problem – sa osmehom na licu priveo je Lazar Ranđelović kraju iscrpan razgovor.