MIŠA LAKIĆ ZA MAXBET SPORT Igrači se dele na zvezdaše i partizanovce: Te stvari su nam došle iz fudbala!

Legenda beogradske košarke, čovek koji je u orbitu lansirao veliki broj sjajnih igrača, koji govori “bez dlake na jeziku”, za naš sajt je pričao o aktuelnostima na Evrobasketu, nastupu “orlova” na istom i određenim problemima u vezi sa njima.

ŠPANIJA Od 21 čas dva novoligaša Đirona i Valjadolid ukrštaju koplja. Kvota na “keca” u kladionici MaBet je 2.30.

Milan Miša Lakić je kao trener i prvi čovek Beovuka napravio važne stvari za srpsku košarku. Imao je svu slobodu da po našoj zemlji traži i razvija talente, koji bi kasnije dostigli i reprezentativni kalibar.

Blisko je sarađivao sa većinom legendi sporta, a koliko je bio stručan u onome što radi, dobijao je odrešene ruke od njih. Takođe, važi za nekoga ko bez ustručavanja govori iskreno o raznim temama, pa smo ga kontaktirali kako bi sa nama podelio impresije u vezi sa dosadašnjim tokom Evrobasketa.

Kako Vam se čini do sada reprezentacija Srbije?

– Moram da priznam da mi se sviđa. Čak bih rekao da sam prijatno iznenađen, ne samo našom reprezentacijom, nego i Evropskim prvenstvom koje je baš jako ove godine.

Šta Vam se najviše dopada u vezi sa njom?

– Dopada mi se što se vraćamo na nekadašnju košarku. Da ne pobeđuje uvek atletika, nego da pobeđuje pamet. A, imam utisak da smo mi u tom elementu uvek prednjačili u Evropi i svetu i da je on ostao. Za sada igramo ubedljivo najpametnije i dosadašnja fizika nije mogla da nas dobije. Videćemo kako će biti dalje, ali mislim da ekipa igra baš na pamet.

Nekoliko puta se desilo da doživimo pad u igri, pogotovo u trećoj četvrtini. Zbog čega je to tako?

– Gledam po komentarima po raznim televizijama i novinama, da pričaju da padamo u igri kada izađu Jokić i Micić. Mislim da nije to problem. Jednostavno, ljudski je, a pogotovo je to mentalitet južnjaka, da, kada je veća razlika, malo se opustimo. Mi nismo Nemci, mi smo Srbi, Balkanci, koji nisu naučili nikog da “ubiju”, koliko god imali najbolju koš razliku. Objektivno te ekipe nisu preteranog kvaliteta za sada. Tako da, normalno je da se igrači opuste. Taj pad dođe iz prevelike želje za nekom specijalnom asistencijom, tako nešto. Za sada nismo kažnjeni za tako nešto.

NEĆE BITI OPUŠTANJA

Pošto je pred nama eliminaciona faza, ne bi trebalo da bude takvih opuštanja.

– Mislim da se protiv Italije sigurno neće opustiti, pogotovo posle one čuvene utakmice u Beogradu. Italija neće biti ista, jer joj fali stvarno bitan igrač (Danilo Galinari prim.aut). Nemam podatak, ali me mnogo zanima kako stojimo sa asistencijama, jer mislim da smo prvi u takmičenju po tome. Izgledamo izuzetno dobro. Još uvek se nije našao neko ko može da nas brani pod košem. Videćemo šta će biti kada budu došle jače ekipe.

Kako komentarišete to što je Nikola Jokić konačno pristao da igra za reprezentaciju, posle svih kontroverzi u vezi sa time?

– Moram da priznam da sam po pitanju Jokića, ne znam kako da objasnim… Prvi koji je pričao o njemu sam verovatno bio ja. I kada sam najavljivao da smo dobili novog plejmejkera, mislim da mi se pola Srbije smejalo. Ali, to je kod nas normalno, da ljudi koji nisu videli igrača da daju komentare. Tada je bila priča da on sa tom visinom ne može da bude plejmejker. Jokić je specifičan tip, specifična ličnost i očigledno je da ga je trebalo istrpeti, sačekati, kako bi stvari legle na svoje mesto. Mislim da više nećemo da imamo problema sa Jokićem i reprezentacijom. Mislim da mu je cela atmosfera oko reprezentacije legla više nego dobro. To se vidi i po njegovom ponašanju na terenu, a još više na klupi. Kada nije u igri, vidi se kako bodri ekipu i jednostavno mislim da nećemo da imamo taj problem da li će se javiti reprezentaciji ili neće.

POHVALA ZA SELEKTORA

Kako Vam izgledaju Nikola Jokić i Vasilije Micić zajedno? Deluje da se savršeno upotpunjuju.

– Mi ne bismo bili Srbi da ne komentarišemo. Bilo je kako će Micić i Jokić da izgledaju zajedno. Ko će tu da “pobedi”. Očigledno je da su tu “pobednici” obojica. Jednostavno, svesni su svojih kvaliteta i to jeste najbitnije kod velikih zvezda. I to je oduvek bila razlika između naše košarke i drugih. Jer se kod nas uvek znalo ko će da se podredi ekipi. Toga u NBA nema, a nažalost toga sve češće nema i u Evropi. Kod nas je to još uvek opstalo i to zahvaljujući trenerima. Još uvek kod nas nisu iskočili ti takozvani pojedinci – “siledžije” kojima je bitno samo koliko će poena dati, a šta će ekipa uraditi, nije. Ima i kod nas takvih, ali mislim da treneri nisu dozvolili da iskoče. Mislim da su Micić i Jokić svesni svojih kvaliteta, podređuju se jedan drugome i ko je gde i na kom mestu. Ono što mene zadivljuje trenutno nisu samo njih dvojica, već kompletna ekipa koja je uspela da se podredi njima dvojici, a njih dvojica ekipi. Ne gledam kroz broj poena, nego kroz odnos, kako bodre jedan drugoga, to za sada izgleda odlično i sa te strane bih morao da pohvalim selektora Pešića. Kako je uspeo to da napravi, to verovatno samo on zna.

Kakav je Vaš stav o kvalitetu posla koji obavlja selektor Svetislav Pešić u reprezentaciji?

– Najtragičnije je što u Srbiji, po kuloarima, svi će reći da je Pešić najsrećniji čovek na svetu. I da, posle toliko godina, medalja i svega osvojenog, i dalje to pripisuju sreći, a ne znanju. On je specifičan trener, specifičan odnos ima sa igračima, a očigledno je da je čovek mag i da zna da postavi stvari na svoje mesto. Moram da priznam, meni se onaj potez sa Teodosićem nije svideo, ne zato što je Miloš izostavljen iz reprezentacije. Dođe vreme kada neko treba da ode. Način mi se nije svideo. Ipak je Miloš bio kapiten dugo godina. Ali, to je Pešić i on na takav način to radi. Na kraju će on da snosi posledice svega što je uradio. Ako bude prvi, svi ćemo da ga slavimo, ako ne bude prvi, svi u Srbiji da ga pljuju. I to je tako jednostavno. Ali, definitivno, čovek zna svoj posao.

TEODOSIĆ SPREMAN DA SE PODREDI

Kada ste već spomenuli Miloša Teodosića, možete li malo opširnije o toj čitavoj “sagi”?

– Miloša poznajem predugo. Teodosić je specifičan. Ali, zna da se podredi reprezentaciji. To je znao još kao klinac i on je jedna prava ličnost i očekivao sam da će na ovom prvenstvu da bude ono što je Đorđević bio u Atini. Da odigra kada treba, da izbodri ekipu, da drži svlačionicu… Zato je Pešić veliki, zato što vidi neke stvari drugačije od nas. Tako da, kažem da trener uvek treba da stoji iza svoje odluke, a Pešić stoji. On zna šta je uradio. Siguran sam da bi reprezentacija izgledala drugačije sa Teodosićem, to nije sporno. Njegova pamet je čudo. Ali, videćemo kada dođu jače utakmice da li će faliti ili neće.

Selektor Pešić na konferencijama za medije često potencira kako bi trebalo da se “spusti lopta”, da se ne ulazi u euforiju… Sa druge strane, gotovo svi očekuju medalju. Da li takav pritisak može da utiče na igrače?

– To ljudi ne znaju, većina pravih igrača ne čita novine, ne gleda televizor i ne interesuje ih šta se piše i šta se govori. Nije mali broj takvih igrača. Ima i onih koji vole da se slikaju i pojavljuju u novinama, na televiziji. Oni to prate. Verovatno takve stvari i utiču kod njih. Ali, da vam kažem, ceo život sam u košarkaškom društvu. Reći ću vam da pola mojih prijatelja je ubeđeno da ćemo biti prvi. I smatra da je neuspeh i drugo mesto. Ne znam odakle ljudima to. Mi nismo Jugoslavija, prošlo je to vreme, mala smo Srbija, mali je broj igrača… Mi imamo kvalitet, daleko od toga. I verujem da ćemo biti prvi. Ali, Saleta Đorđevića su proglasili neuspešnim nakon tri srebra. To je takav nonsens. Da ti budeš drugi i da su ljudi nezadovoljni. To je Srbija, to su južnjaci. Tako je u Španiji i u Italiji, u Grčkoj… Ako si prvi, odlično, ako si drugi, to već nije to. Tako je nažalost i kod nas. Lično, zadovoljan bih bio svakom medaljom. Naravno, zlato je zlato. Ali, ovako bi nastavio kontinuitet osvajanja medalja. Sale Đorđević je to radio po mom mišljenju izuzetno dobro. Ispljuvan je maltene kao da je neki “indijanac”.

Zbog čega je to tako?

– Ono što je boljka, čega nikada nije bilo u košarci, a prenelo se iz fudbala, uvek se spominju Zvezda i Partizan. Čak se i igrači koji nikad nisu igrali tamo proglašavaju zvezdašima ili partizanovcima. Jedan Teodosić nikada nije igrao u Zvezdi i jedan Bodiroga nikada nije igrao u Partizanu. Ali, nema veze, ako treba, zvezdaši će da opljuju Bodirogu, a partizanovci Teodosića. To je uneto iz fudbala poslednjih godina, ne znam zašto. Tako je krenulo i po Saletu Đorđeviću, legendi srpske košarke, čoveku koji se uvek pristojno ponašao. Bez obzira što je igrao u Partizanu, prema zvezdašima i Zvezdi se ophodio normalno. Da doživi da ga ljudi pljuju jer je uzeo srebrnu medalju… Možda bi on neke stvari promenio, ali je to sve sitno u odnosu na to kada se uzme medalja. Bez obzira na sve, veliki uspeh je postigao. I povremeno me boli kada čujem da se neka legenda olako ispljuje. Jednog Obradovića, Ivkovića, Pešića… Vrlo lako mi to radimo. Moraju da shvate da su košarku u Srbiji napravili pravi rukovodioci, a pod broj jedan treneri.

Svetislav Pesic Nemanja Bjelica Srbija – Belgija Nis, Srbija 3.7.2022. photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Možete li da nam kažete koliko ovoj reprezentaciji Srbije fale povređeni igrači kao što je Nemanja Bjelica?

– I fali i ne fali. Fali nam njegova pamet, jer se radi o prepametnom igraču. Mislim da bi se on idealno uklopio u taj deo tima. Međutim, Bjelica je u godinama, to moramo priznati. Mi nismo mlada reprezentacija, to je moja jedina zamerka prema selektoru. Da nema preterano mladih igrača. Da sam se ja pitao, a nisam se pitao na svu sreću, tu je moralo da se nađe mesta za dva mlada igrača, pa makar ih izmislili. Što se tiče povreda, one su sastavni deo sporta i moramo da ih prihvatimo. To se dešava i dešavaće se.

PROBLEMI U SRPSKOJ KOŠARCI

Mnoge reprezentacije u svojim redovima angažuju strance. Mi još odolevamo tom trendu.

– Da, ali je trenutno najveća boljka srpske košarke to što u našim klubovima imamo veliki broj stranaca. To će tek “eksplodirati”, pitanje je dana. U većini klubova na poziciji plejmejkera imamo strance. To kad tad mora da “iskoči” i da se pojavi kao problem. Medalje osvajaju plejmejkeri. Mi to stalno zaboravljamo. A, na ovaj način, kako se trenutno radi u Srbiji, u svim klubovima, ne u Zvezdi i Partizanu. Oni čak i nisu problem, jer igraju Evroligu, pa može da se razume. Ali, ne razumem broj stranaca u ostalim klubovima po Srbiji. To je katastrofalno. Jednostavno, obiće nam se o glavu, a već možemo u mlađim kategorijama da vidimo da se na većim takmičenjima ne pitamo ni za šta.

Recimo, srpska kadetska reprezentacija je skoro jedva obezbedila opstanak u A diviziji Evrobasketa za taj uzrast.

– Da me ne shvatite pogrešno, nisam protiv školovanja. Ali, nekadašnji treneri nisu imali završene sportske škole i fakultete, pa su radili kako treba. A, mi smo sada doveli osam miliona škola i imamo 300 licenciranja, a trenera nema. Treneri su nekad bili samostalni u donošenju odluka. Sada više nisu. Najčešće su postali “krpe” u klubovima. Gazde ih nazovu kad god žele. Oni od kojih zavisi novac su napravili da se trener više ništa ne pita. Čak dosta ni kod dovođenja igrača. Jednostavno, to je trenutno tako i teško to može da se promeni dok se ne dodirne dno. Mi nismo na dnu, ali nismo ni tako daleko kao što ljudi misle. Sve to može da ode dođavola. Nemojmo da zaboravimo da Jokić i Micić nisu čisti eksponenti naše košarke. Počinje da nam se dešava da nam igrači faktički odrastaju u inostranstvu. Toga nikada nije bilo. Ali, nažalost, sada se dešava.

Za kraj, kakve su Vaše prognoze? Da li Srbija može do medalje na Evrobasketu?

– Imam tu neko svoje mišljenje da će Srbija 90 posto uzeti medalju, 70 posto zlatnu. Ali, ljudi stalno spominju Sloveniju i Grčku, a zaboravlja se Nemačka koja je domaćin i koja igra izuzetno dobro. Jednu Francusku koja dosad nije bilo nigde, ali ima ozbiljnog i iskusnog trenera. Sve do sada je bilo “šala” i moglo je da se ispravi. Više nema toga. Na jednu utakmicu sve reprezentacije mogu da odigraju, ali se sve svelo na ovih pet reprezentacija i da će teško neko drugi da iskoči. Možda Hrvati koji imaju ozbiljnu reprezentaciju, ali i “najtanjeg” trenera. Ali, oni mogu svakoga da dobiju na jednu utakmicu. Lično, mislim da uzimamo medalju, čak i zlatnu. Hoću da prognoziram, nije problem, ali kažem da ima jakih reprezentacija. Nisu samo ove tri koje se stalno potenciraju.

PROČITAJTE JOŠ:

POZNAT PUT DO FINALA Srbiji protivnici košarkaški velikani: Prva prepreka je prilika za revanš!

ANALIZA MOKE SLAVNIĆA ZA MAXBET SPORT Pokazali su kako se bori za svoju zemlju: Pozdrav od vašeg dopisnika iz bolnice