Dok su mnogi superligaški stadioni gotovo prazni, u pojedinim gradovima u unutrašnjosti Srbije, na mečevima nižih liga, lokalne klubove bodri zavidan broj navijača. Jedan od primera je Priboj, gde se fudbal još uvek gleda sa puno ljubavi i privrženosti.
Na stadionu kraj Lima gotovo redovno prizor koji bi mnogi članovi elitnog ranga poželeli – prosečno oko 2.000 ljudi na tribinama, u gradu koji broji oko 15.000, a cela opština nešto više od 23.000 stanovnika. To znači da gotovo svaki deseti meštanin dolazi da podrži “kamiondžije”. Utakmice u Priboju su društveni ritual, praznik zajednice. U vremenu kada je u mnogim mestima entuzijazam nestao, Priboj dokazuje da unutrašnjost Srbije još diše fudbal.
PROTIV ZEMUNA 2000 NAVIJAČA
Ovo je grad prave fudbalske kulture. Publika poznaje igru, zna da nagradi dobar potez, ali i da pozdravi korektnog protivnika. Na stadionu nema ružnih povika, ni incidenata – fudbal se gleda sa strašću, ali i sa merom. Tako je bilo i minule subote kada je u Priboju gostovao Zemun, a na tribinama blizu 2.000 ljubitelja fudbala. Među njima, na istočnoj tribini, bilo je smešteno nekoliko desetina navijača lidera na tabeli, koji su bez ijednog incidenta bodrili svoj tim i na kraju proslavili pobedu izvojevanu golom u 90. minutu.
View this post on Instagram
Tradicionalno odlična poseta i slika kojom su oduševljeni bili i gosti iz Gornje varoši. Taj fenomen ne događa se slučajno. Prvoligaš iz Priboja ima svoj identitet, čvrsto ukorenjen u lokalni ponos i radničku tradiciju grada koji je iznedrio fabriku, ali i klub koji je postao njen simbol. Generacije su odrastale uz grb sa oznakom fabrike automobila, a ta emotivna veza opstala je i danas – iako su okolnosti daleko teže nego nekada.
TEŠKO BEZ SISTEMSKE PODRŠKE
I pored ogromne ljubavi i tradicije, realnost je surova. Priboj je geografski na krajnjem jugozapadu Srbije, daleko od centara moći, bez razvijene industrije i jakog privrednog zaleđa. Grad koji je nekada živeo od fabrike danas se bori da zadrži mlade, a mnogi su otišli “trbuhom za kruhom”. FAP ima problem sa pravljenjem „rostera“, a naročito da zadrži lokalne klince i pruži im mogućnost da se dokazuju i napreduju u svom klubu.
U takvim okolnostima, nije jednostavno da se izgrade kontinuitet i ozbiljnije sportske ambicije, ma koliko volje bilo na terenu i tribinama. Bez sistemske podrške teško je napraviti iskorak u kvalitetu, infrastrukturi, pa i u takmičarskom smislu.
Sve je ovo lepo, ali dodje neko poput sudije Jeknića iz BEOGRADA, bamerno napisano velikim slovima, odakle je gostujući klub i sve ti upropasti. Da li je on slucajno bio u Priboju, sigurno nije. Ljudi iz FSS ce revi da se Mesini ne mesaju u posao, da on sam odredjuje ko ce gde da sudi. E pa gospodo iz FSS ako citatr ovaj komentar dajte g-dinu Mesini kartu Srbije kada delegira da pogleda odakle je koji klub, odnosno odakle je koji sudija.
Mora biti da je Čika Dača
Ma neka je „namerno“
Ma neka je „bamerno“
Prelepo
Bravo , sva cast za Priboj.
Tako se bodri svoj grad i svoj klub.
Uvek sam pricao, da svaki grad treba da podrzi svoj klub a ne kad dodju zvezda i partizan oni navijaju za njih.
Navijam za zvezdu, ali kad bi igrali protiv kluba iz mog mesta, navijao bih svom snagom protiv zvezde.