Najzahtevniji sport? Fudbal na biciklima – i to bez kočnica

Zamislite da igrate fudbal, ali umesto kopački na nogama imate bicikl bez kočnica, a svaki dodir tla nogom je prekršaj – to je radbal, ili cycle-ball, neverovatno zahtevan dvoranski sport koji kombinuje akrobatiku, tehniku i timski duh, a najpopularniji je u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Ovaj sport, koji na prvi pogled deluje kao nešto što je pred nas došlo pravo iz cirkuske arene, zapravo je ozbiljna takmičarska disciplina sa stogodišnjom tradicijom, svetskim prvenstvima i legendama koje su ispisale njegovu istoriju. Iako je u Srbiji gotovo nepoznat, u centralnoj Evropi i delovima Azije puni dvorane i privlači sve veću pažnju.

Od psa na putu do svetske senzacije

Kao i mnogi veliki izumi, i radbal je nastao sasvim slučajno. Legenda kaže da je američki akrobatski biciklista nemačkog porekla, Nikolas Edvard Kaufman, 1883. godine tokom vožnje izbegao sudar sa malim psom tako što ga je nežno odgurnuo prednjim točkom. Taj pokret mu je dao ideju za potpuno novu igru.

Već 14. septembra iste godine, Kaufman i njegov kolega Džon Federli odigrali su prvu utakmicu u Ročesteru, koristeći polo lopticu. Sport se munjevito proširio Amerikom, a početkom 20. veka stigao je i u Evropu, gde su ga nemačkoj publici 1901. predstavili berlinski biciklisti. Ostalo je istorija.

Pravila su jednostavna – ne spuštaj nogu na pod

Cilj igre je, kao i u fudbalu, dati više golova od protivnika. Igra se u dvorani na terenu dimenzija 14 sa 11 metara, koji je ograđen niskim daskama kako lopta ne bi izlazila van igre. Timove čine po dva igrača, a utakmica traje dva poluvremena po sedam minuta.

Osnovno pravilo koje radbal čini jedinstvenim jeste da igrači ne smeju nogom dodirnuti pod. Ukoliko se to dogodi, igrač mora da se odveze iza linije sopstvenog gola pre nego što se vrati u igru. Lopta se kontroliše i šutira isključivo točkovima bicikla ili glavom. Jedini izuzetak je golman, koji unutar kaznenog prostora od dva metra sme da koristi ruke za odbranu.

​- Igra se u dvorani na posebno dizajniranim biciklima. Ljudi uglavnom ne znaju da mi praktično igramo stojeći na biciklu, a ne sedeći. Igramo dva na dva, golovi su visoki i široki samo dva metra – objasnio je osmostruki svetski šampion Patrik Šnecer.

Mašina bez kočnica i lopta punjena konjskom dlakom

Oprema za radbal je priča za sebe. Bicikli su specijalno napravljeni, bez kočnica i sa fiksiranim prenosom (fixed gear), što omogućava igračima da se kreću unazad i stoje u mestu balansirajući. Upravljač je neobično visok i povijen nagore kako bi olakšao udaranje lopte prednjim točkom. Sedište je postavljeno daleko pozadi, iznad zadnjeg točka, jer igrači većinu vremena provode stojeći na pedalama.

Lopta takođe nije obična. Teška je između 500 i 600 grama, a ispunjena je presovanom konjskom dlakom kako bi se smanjilo njeno odskakanje. Uprkos tome, prilikom snažnih udaraca može dostići brzinu i do 90 kilometara na čas.

Trka za sirom u Engleskoj: Da li je ovo najluđi sport na svetu?

Češka dominacija i novi talas šampiona

Prvo UCI Svetsko prvenstvo u radbalu održano je još 1930. godine, a takmičenje se održava svake godine. Apsolutne legende sporta su braća Jindrih i Jan Pospíšil iz tadašnje Čehoslovačke, koji su između 1965. i 1988. godine osvojili neverovatnih 20 titula svetskih prvaka.

Danas su glavne sile Nemačka, Austrija, Švajcarska i Češka. Jedan od najuspešnijih aktivnih igrača je Austrijanac Patrik Šnecer, koji ima osam zlatnih medalja sa svetskih prvenstava. Dobra vest za sport je i to što je od 2023. godine uvedeno i zvanično svetsko prvenstvo za žene, što dodatno doprinosi njegovoj popularnosti i širenju na nove zemlje.