NAŠ POSLEDNJI EVRO Pucanje u kolena sa crvenim kartonima i debakl protiv „lala“

Posle 24 godine, Srbija će se ponovo naći na Evropskom prvenstvu. Prosto mi neverovatno deluje da sam imao svega 13 godina poslednji put kada sam gledao svoju državu na prvenstvu Evrope. Svi možemo da se složimo da je ovo bila možda i najlakša grupa koju je Srbija imala u ove 24 godine, ali opet moralo se i to proći. Pogledajte Poljsku samo. Bili su u grupi sa Češkom, Albanijom, Moldavijom i Farskim Ostvrima, pa nisu otišli u Nemačku. No, nisam tu kako bih sad pričao o neuspehu Levandovskog i družine, već o Srbiji.

VELS – TURSKA GG3+ GOLOVI KAO NA TRACI

Smatram da bi trebalo da se podsetimo kako je to izgledao poslednji EVRO na kom je tadašnja Jugoslavija učestvovala. Kako bolje započeti tu temu, nego sa igračima koji su se tada nalazili u reprezentaciji.

UBITAČNI NAPADI, SJAJAN VEZNI RED I KRALJ NA GOLU

Kao što sam već napisao na golu nacionalnog tima koji je predvodio Vujadin Boškov stajao je Kralj, Ivica. Tada je crnogorski golman bio na pozajmici u PSV-u, dok je zvanično bio igrač Porta. Ispred njega su stajali Miroslav Đukić iz Valensije, Ivan Dudić iz Benfike, Albert Nađ iz Ovijeda i moćni Siniša Mihajlović koji je baš te godine osvojio Skudeto sa ekipom Lacija. U veznom redu je bio njegov saigrač iz Lacija, Dejan Stanković, a odmah do njega saigrač iz Crvene zvezde kada je osvojio trofej Lige šampiona, Vladimir Jugović. On je tokom Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji bio igrač Intera. Uz njih je sredinu terena činio i Slaviša Jokanović koji je u tom trenutku branio boje Deportiva La Korunje, a nekoliko meseci nakon toga se preselio u Čelsi. Tu je bio i moćni Ljubinko Drulović koji je tada nastupao za Porto.

U formaciji 4-4-2, napadački duo su činili Predrag Mijatović iz Fjorentine i Darko Kovačević iz Juventusa. Naravno, ne treba zaboraviti na neke ključne igrače koji su bili na klupi na otvaranju Evropskog prvenstva. Pre svega mislim na Savu Miloševića koji je baš tog leta prešao u Parmu. Među rezervama je bio i aktuelni selektor, Dragan Stojković. Piksi je igrao za Nagoju tada i imao 35 godina, a opet je delovao kao najveći majstor kada dodirne loptu na terenu. Uz njih su tu bili i Mateja Kežman iz Partizana, Dejan Govedarica iz Valvijka, Goran Đorović iz Selte, Niša Saveljić iz Bordoa, Slobodan Komljenović iz Kajzerslauterna, Goran Bunjevčević iz Crvene zvezde, Jovan Stanković iz Majorke i rezervni golmani Željko Cicović iz Las Palmasa i Milorad Korać iz Obilića.

SAMOUBISTVO SA CRVENIM KARTONIMA

Posle uspešno odrađenih kvalifikacija gde smo završili prvi u grupi sa Irskom, Hrvatskom, Severnom Makedonijom i Maltom, žreb nam je dodelio grupu C. U njoj su se našli još Španija, Norveška i Slovenija. Upravo protiv Slovenaca je odigrana prva utakmica, koja mi je ostala urezana u sećanje. Jugoslavija je baš loše igrala, Zlatko Zahovič postiže gol za 1:0, a nešto kasnije Boškov vadi Dejana Stankovića i ubacuje Piksija. U drugih 45 minuta je isto dominirao Zahovič, prvo asistencijom za Pavlina, a zatim i golom nakon lošeg dodavanja Siniše Mihajlovića. Upravo Miha samo tri minuta nakon gola za 3:0 za Sloveniju odguruje protivničkog igrača i dobija drugi žuti karton. Iako je gotovo svakoj ekipi na svetu igrač manje bio hendikep, Jugoslaviju je to podiglo. Do kraja meča je Peđa Mijatović upisao dve asistencije, Ljubinko Drulović gol i asistenciju, a super izmena u vidu Save Miloševića dva pogotka za konačnih 3:3 u prvoj utakmici prvenstva.

Meč sa Norvežanima je done velike promene u startnih 11 kod selektora Boškova. Džoker Milošević je počeo utakmicu, baš kao i Piksi, dok su u odbrani uz Đukića sada stajali Saveljić, Đorović i Komljenović. Ljubinko je ponovo upisao asistenciju, a Savo je u 8. minutu zatresao mrežu Norvežana i doneo bitna tri boda za plasman u narednu rundu. Utakmica nije utakmica bez crvenog kartona, to je izgleda bio moto reprezentacije na ovom turniru. Mateja Kežman je ušao pred sam kraj utakmica, možda je ostalo svega pet minuta igre, ali je on već nakon 120 sekundi uspeo da zaradi direktan crveni karton.

RUMUNIJA – ŠVAJCARSKA X ZAMASKIRANA PRIJATELJSKA

Poslednji meč grupne faze je Jugoslavija igrala sa Španijom, koja je pre toga izgubila od Norveške i zakomplikovala situaciju u grupi. Pobedom idemo sigurno dalje, bod nam je dovoljan pod uslovom da Norvežani i Slovenci odigraju nerešeno. Meč sa Špancima mi je ostao u sećanju kao jedan od boljih naše reprezentacije iako smo na kraju bili poraženi. Vodili smo čak tri puta na utakmici golovima Miloševića, Govedarice i Komljenovića, uz naravno crveni karton Slaviše Jokanovića ovog puta. Činilo se da ćemo otići dalje kao prvi u grupi jer smo u nadoknadu vremena ušli sa vođstvom 3:2, ali onda potop. Mendieta iz sumnjivog penala donosi 3:3, a Alfonso svega 60 sekundi kasnije u 95. minutu donosi pobedu Špancima.

Ko zna, da smo bili prvi u grupi i otišli na Francuze, možda bi se bolje proveli nego protiv Holanđana, a ovako…

SPREMNI ZA REVANŠ, A NA KRAJU DEBAKL

Prečka Peđe Mijatovića zvoni i peče i dana danas i možete samo zamisliti kako nam je bilo kada smo dve godine nakon tog penala ponovo zakazali duel sa „lalama“. Verovao sam kako smo svi mi sa igračima spremni da se revanširamo Holanđanima, a na kraju debakl.

Najbolji strelac turnira uz Savu Miloševića, Patrik Klajvert nam je spakovao dva gola u prvih 45 minuta, a drugo poluvreme smo otvorili autogolom Dejana Govedarice. Ispostaviće se da je ovo bio i jedini autogol na čitavom prvenstvu. Usledio je još jedan pogodak Klajverta, a zatim i dva pogotka Overmarsa. Miloševićev pogodak čak nije ni ublažio poraz pred 44 hiljade ljudi na De Kajpu u Roterdamu. Uprkos veoma dobrom izdanju u grupi, otišli smo kući poniženi.

NAJBOLJI STRELAC TURNIRA – NIJE MALA STVAR

Iako smo turnir završili lošom notom, Savo Milošević je turnir završio kao najbolji strelac turnira, uz Patrika Klajverta. Prvenstvo je započeo kao rezerva, a na kraju pokazao da je sasvim zasluženo zamenio Darka Kovačevića u startnoj postavi. Na kraju, pet pogotka za njega je bilo dovoljno da ga ostavi na prvom mestu iako je ispao već u četvrtfinalu. Možda se čini kao nebitnom stavkom, ali nije baš mala stvar da si najbolji strelac Evropskog prvenstva. Savi će to zauvek da bude učinak kojim može da se pohvalim, a mi ćemo isto moći jer je bio naš.

Evo nas 24 godine kasnije. Tada sam završio sedmi razred, a danas imam…nije bitno. Kada ovako stavim na papir, tek onda shvatim koliko je vremena prošlo od našeg poslednjeg prvenstva Evrope. Tada smo imali Piksija na, a danas pored terena. Uz vođstvo Dragana Stojkovića smo igrali na Mundijalu, obezbedili plasman u najviši rang Lige Nacija i sada ćemo posle gotovo četvrt veka ići na EURO. Nećete od mene čuti pljuvanje po njemu.

SRBIJA U21 – LUKSEMBURG U21 1&0-3 SAMO TRI BODA DA OSTANU

Sada nam ostaje da sačekamo izvlačenje grupa koje je zakazano za 2. decembar. Prosto ne mogu da dočekam da Srbija istrči na terene u Nemačkoj u junu naredne godine.

Dulle Varney