„NBA finale nije ni blizu“ – As Crvene zvezde otkrio zašto je Beograd potpuno promenio njegov pogled na košarku

Džordan Nvora iza sebe ima sezonu za pamćenje u dresu Crvene zvezde. Bio je jedan od najboljih igrača crveno-belih, a sezonu je završio i među najboljim strelcima Evrolige.

Posle uspešne godine vratio se u Sjedinjene Američke Države, u Luivil. To je grad u kojem je igrao koledž košarku i gde svakog leta trenira.

– Sjajno je biti kod kuće. Volim Luivil, ovde se pripremam za sezonu i zaista cenim vreme koje provodim u gradu svakog leta – rekao je Nvora u podkastu Behind the Grind.

Otkrio je i da će se za nekoliko sedmica upravo u Luivilu oženiti.

– Igrao sam ovde i mnogo volim ovaj grad. Ovde ću se oženiti za nekoliko sedmica. Verenica mi je iz Džefersonvila, koji je odmah preko mosta. Birali smo između Luivila i Bafala, ali ona ovde ima prijatelje, a i ja imam porodicu i prijatelje. Volim grad i sve što nudi, a imam i pristup dvoranama i prostorijama za trening.

Prilagođavanje Evropi nije bilo lako

Posle NBA lige odlučio je da karijeru nastavi u Evropi. Prva stanica bio je Anadolu Efes, gde nije imao sezonu kakvu je očekivao. U Crvenoj zvezdi je, međutim, potpuno procvetao.

– Najveća razlika vidi se u svakodnevnom životu. Kulturološki je sve veoma drugačije. Kada je reč o košarci, velika razlika je i u prostoru. U Evropi nema defanzivne tri sekunde i to potpuno menja stil igre. Evroliga je poput povratka na koledž – ne po nivou talenta, već po načinu igranja.

Objasnio je i zbog čega u Evroligi nema velikog broja igrača koji redovno postižu 30 poena.

– Najbolji strelac Evrolige imao je 21 poen po utakmici, a ja sam, čini mi se, bio peti sa 17. Nivo je izuzetno visok, ali nema igrača koji postižu 30 poena na svakoj utakmici. Igraju se akcije, nema toliko izolacija i košarka je veoma čvrsta, posebno kada dolaziš iz NBA lige. Tokom prve sezone sam se prilagođavao. Ta godina u Turskoj bila je teška.

„Atmosfera u Zvezdi je luđa od NBA finala“

Najviše emocija izazvala je njegova priča o navijačima Crvene zvezde.

– Stalno pričam o tome. U Zvezdi sam doživeo najluđu atmosferu koju sam ikada video. NBA finale nije ni blizu. Prijatelji koji su mi dolazili u posetu nisu mogli da veruju da je atmosfera bolja nego kada sam igrao za Luivil. Morao sam da im objasnim da je ovo potpuno drugi nivo.

Dodao je da sličan ambijent postoji samo u nekolicini evropskih klubova.

– Nikada ranije nisam bio deo nečeg takvog, posebno u klubu za koji sada igram. Slično može da se kaže za Panatinaikos, Olimpijakos i Partizan, koji je takođe iz Beograda. To je potpuni haos. Na svakoj utakmici imate više od 20.000 ljudi koji stoje, skidaju majice, pale baklje… Izuzetno je intenzivno.

Posebno je izdvojio večiti derbi.

– Ne želite da budete gostujući tim na našim utakmicama, posebno ako ste Partizan. Isto važi i kada mi igramo kod njih. Sećam se da me je tokom jedne utakmice pogodio upaljač pravo u lice. Nisam se naljutio, ali sam tada shvatio koliko je rivalstvo veliko. To je ludilo. Svakome ko voli košarku savetujem da poseti takvu utakmicu i doživi je. To je zaista jedinstveno životno iskustvo, posebno ako niste iz Evrope.

Navijači, nagrada i poruka za kraj

Nvora kaže da je zadovoljan životom u Beogradu i odnosom koji ima sa navijačima.

– Dosad sam imao sjajno iskustvo u Beogradu. Navijači Zvezde te uvek podržavaju. Kad te sretnu na ulici, prijateljski su nastrojeni i ljubazni. Ponekad naiđeš i na navijače Partizana, ali oni se uglavnom samo šale.

Svestan je i da navijači imaju velika očekivanja.

– Kada gubiš, stvari su malo drugačije. Ti navijači su veoma ponosni, čitav život prate Zvezdu i žele da vide da igraš dobro. Kada ne igraš dobro, nisu previše srećni, ali to je jednostavno tako.

Udruženje igrača Evrolige proglasilo ga je za igrača koji je najviše napredovao u prethodnoj sezoni. Zanimljivo, slično priznanje osvajao je gotovo na svakom nivou karijere.

– Veoma sam ponosan. Razgovarao sam o tome sa majkom. Ove godine sam dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao, a takvo priznanje osvajao sam na svakom nivou na kojem sam igrao, osim u NBA ligi. Dobio sam ga u srednjoj školi, na koledžu i sada u Evroligi.

Potom je ispričao i zanimljivu anegdotu.

– Pitao sam je: ‘Da li to znači da sam loš?’ Odgovorila mi je da to samo pokazuje da konstantno napredujem i postajem sve bolji. Ponosan sam što sam napredovao i što ljudi to primećuju.

Voditelj podkasta otkrio je da je Nvoru zatekao u dvorani već u sedam ujutru, dok je završavao trening.

Zato ne čudi kako želi da ga ljudi pamte.

– Voleo bih da me pamte kao vrednog radnika, ali i kao dobru osobu. Kao nekoga na koga ljudi mogu da se oslone i kome mogu da se obrate kada im je nešto potrebno. To mi je veoma važno – zaključio je Nvora.