ODBROJAVANJU JE DOŠAO KRAJ Zvezdi je istekla suspenzija, Kampaco od danas može da igra u Evroligi! Donosimo vam njegovu životnu priču (VIDEO)

Na današnji dan crveno-belima ističe zabrana registracije novih igrača u Evroligi. Što znači samo jedno – sjajni Argentinac Fakundo Kampaco moći će da joj pomogne Crvenoj zvezdi u nastavku takmičenja. Istina, do kraja regularnog dela sezone nema mnogo, a euforija je posle poraza od Albe splasla. Ipak, čuda su moguća, pogotovo sa popularnim Fakuom u svojim redovima.

SERIJA A: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Juventusa u gradskom derbiju protiv Torina je 1.73. Utakmica počinje u 20.45.

Sve što želim je da odem na utakmicu. Moram da nabavim kartu, inače ću da budem mnogo tužan. Tamo će da budu svi koje volim. Valter, Bruno, Leonardo, Andres… Ali, pre svih, Marselo. On je sve dao za Atenu i Kordobu. Niko nije kao on, niti će ikada da bude! Okej, možda još Pići. Jedino on. Ako propustim utakmicu, biću mnogo tužan! Jednostavno, to nije opcija.

… Eno ga! Tata, eno ga! Eno ga ispod nas! Napred Atena!

… Bravoooo! Napreeed! Atena šampion! Atena šampion!

… Marselooo! Marselooo! Aaaa, tata! Pružio mi je ruku! Pružio mi je ruku!

I tada, kao da je osetio novu energiju u sebi, mali Faku je znao šta je potrebno da učini. Dosta je bilo uklizavanja i blatnjavih nogu. Njegova sudbina je bila košarka.

Istina, možda se stvari tog 13. maja 2002. godine nisu odvijale baš tako kako je opisano, ali ono što je sigurno je da su ti ljudi i ta dešavanja imali nesaglediv uticaj na tada 11-godišnjeg Fakunda Kampaca. Ovo je priča o njemu.

– Dogodila mi se magija – rekao je jednom prilikom on opisujući obično „bacanje koske“.

Upravo je taj momenat jedan od ključnih što ga gledamo u „igri pod obručima“. Zapravo, sve je počelo na fudbalskom terenu, gde je Kampaco pokrivao poziciju centralnog defanzivca. Prema rečima svog brata, bio je odličan na travnatoj podlozi. Kasnije je čak bio „prekomandovan“ u špica, zato što je mnogo trčao.

Nikada ga to nije preterano zanimalo. Trenirao je fudbal najviše zbog članova porodice, koja je u svakom smislu te reči – sportska. Njegova majka, Marija Elena Avedano, bila je argentinski šampion u hokeju na ledu. Otac Rikardo je bio fudbaler u klubu imena Atletiko Martin Fereira, dok mu se polubrat, Marselo Santoni, bavio istim sportom u Rasingu, Argentino Penjarolu i Defensores Huvenilesu. Logično je bilo i da Faku krene istim putem.

Ipak, košarka mu je ušla u srce, koje je u jednom trenutku bilo podeljeno nadvoje. Za fudbal je i dalje bilo mesta, pa je sve do 13. godine trenirao oba sporta uporedo. Bar dok majka nije „presekla“:

– Ne možeš da treniraš oba sporta. Izaberi – fudbal ili košarka.

Nije mogla više da ga vodi na mnogobrojne treninge. Lako možete da pogodite šta je izabrao.

– Kada sam rekao treneru generacije ’91 da Fakundo neće više da igra fudbal, nije mu se to uopšte dopalo. Rekao mi je da je najbolji u generaciji i nije želeo da ga izgubi – rekao je svojevremeno Kampacov polubrat Marselo, koga je trener Horhe Antonelo ubeđivao da natera Fakunda da se vrati fudbalu. Nije uspelo.

Ljubav prema košarci je preovladala, a dok je odrastao, Faku je imao idole kao što su Alen Ajverson i Kobi Brajant. Lepio je njihove postere na zid svoje sobe, što je poprilično smetalo njegovom bratu Marselu, kome se nije dopadalo što kači NBA igrače. On je imao Huana Romana Rikelmea i La Mone Himenezea i to je smatrao ispravnim.

Kampaco je u svom životu imao još jednu osobu. Oca svog polubrata i sa njime nikada nije bio preterano blizak. Ipak, kada ga je izvesni Alkides Mojano video na košarkaškom terenu, ostao je zabezeknut. Nije ima mnogo dodirnih tačaka sa budućim reprezentativcem Argentine, ali istog momenta je znao šta treba da učini.

– Verovao je da je Fakundu potrebna pomoć štampe. Imao je mnogo vere u njega i želeo je da mu pomogne. Svi smo znali da je Faku dobar, ali je Alkides znao da je jedinstven. Zbog toga je konstantno zvao „La voz“ novine. Osam meseci ih je zvao, dok ih na kraju nije slagao da poznaje Havijera Fereiru. Kada ga je dobio, rekao mu je da će ovaj klinac da napravi istoriju – govorio je Marselo o svom ocu, koji je imao ogromnu ulogu u tome što je Kampaco postao proslavljeni košarkaš.

SELIDBA U MAR DEL PLATU

Epilog – selidba u Mar del Platu, tačnije u tamošnji Penjarol. Kampaco je tada imao 16 godina i sam je doneo hrabru odluku da se iseli i maltene započne samostalan život. Najvažnije je da je imao podršku porodice i da je uvek imao gde da se vrati ukoliko stvari ne krenu kako je očekivao.

Na sreću, bilo je sve kako je trebalo da bude. Naravno, bilo je potrebno neko vreme da se domogne prvog tima. Naposletku je dobio šansu, što bi se reklo „na kašičicu“. Sasvim normalno za momka tih godina.

Uprkos tome što je upisao prve seniorske minute, nije mu bilo ispod časti da pomogne jednom juniorskom klubu u pohodu na titulu nacionalnog šampiona. Mnogi su bili oduševljeni njegovom odlukom da pomogne Olavariji. Na kraju su svi zajedno ostvarili cilj i podigli pehar, a Kampaco je u odlučujuće tri utakmice postigao po 21 poen.

Iako su svi ostali zapanjeni talentom koji poseduje, ono o čemu se najviše pričalo su ljudski kvaliteti mladog Kordobljanina, koji se odmah adaptirao na novu sredinu i bio spreman da učini sve kako bi njegov tim došao tek do druge titule u svojoj istoriji.

Fakundo Kampaca iz mlađih dana (Foto: José Pablo Rosatto)

PENJAROL

Kampacov boravak u Penjarolu je legendaran u svakom smislu te reči. Ljudi iz tog kluba su napravili neverovatan potez time što su mu pružili šansu. Svoj prvi profesionalni ugovor Fakundo je potpisao 2008, a samo dve godine kasnije je osvojio prvu od četiri titule šampiona Argentine, drugu u istoriji i prvu posle 14 godina! Složićete se, nije mala stvar. Takođe, osvojio je i četiri nacionalna kupa.

Omaleni plejmejker je pokupio i razna individualna priznanja, a kada ih budemo nabrojali, biće jasnije zbog čega je vrlo brzo postao zvezda broj jedan u zemlji „gaučosa“: Dvostruki MVP finala nacionalnog prvenstva, tri puta član idealne petorke, tri puta najbolji asistent, dva puta najbolji „kradljivac“ lopti, tri puta član idealne petorke sastavljene od domaćih igrača, nagrada za igrača koji je najviše napredovao, nagrada za otkriće godine, trostruki učesnik argentinskog Ol-stara, pobednik takmičenja u veštinama i MVP argentinskog kupa!

I dan danas se prepričava partija koju je Kampaco pružio u poslednjoj utakmici finala 2014. godine. Kada je bilo najvažnije, ne samo što je preuzeo odgovornost, već je insistirao da lopta svaki put bude u njegovim rukama. Do početka četvrte četvrtine je postigao tek devet poena. Za preostalih 10 minuta je dodao još čak 24, čime je pokazao svoju veličinu i karakter. I još jednu jako važnu stvar – prerastao je argentinsku košarku. Postalo je jasno. Penjarol neće da uspe da ga zadrži.

Po osvajanju trofeja usledio je emotivni momenat na parketu. Kampaco se popeo na zapisnički sto i u euforiji prolsavio pobedu. Ta titula je za Fakunda bila posebna. Kako i ne bi, kada je rastanak neminovan i moguće je da je poslednja u njegovoj rodnoj zemlji. Ipak, ono što je izgovorio u mikrofon poznatog spikera Karlosa Masa, odzvanjalo je košarkaškom Argentinom:

– Hvala vam mnogo od srca! Ovo nije zbogom! Sada ćemo da uživamo i da proslavimo. Volim vas mnogo, iz sveg srca.

Uvek je bolno kada napuštaš svoje bližnje. Tada je Kampaco imao 23 godine i bilo je vreme da se pokuša nešto novo. Iako sve to zvuči razumno i logično, ljubav ne funkcioniše na taj način. Argentina je mesto gde su njegova porodica, prijatelji, obožavaoci… Sve što zna je tu. I sad je došlo vreme da se sedne u avion i ode u „beli svet“ gde mora sve ispočetka. Nije lako, ali za Fakunda nema stajanja. Stegnutih zuba, krenuo je dalje.

REAL MADRID

Prva ozbiljna prepreka i potencijalni kamen spoticanja. Najtrofejniji klub u Evropi, gigant o kome mnogi sanjaju. Čak se pričalo da bi Real Madrid mogao da bude priključen NBA ligi. Naravno, malo je bilo istine u tome, ali dovoljno govori o tome koliki je izazov odlazak u špansku prestonicu.

Konkurencija je prevelika, razlika u kvalitetu takmičenja takođe… Većina bi se zapitala: „Šta ja radim ovde?“. Fakundo je dosta skromno započeo epizodu u „kraljevskom klubu“. Igrao je nešto malo, tek toliko da mu se pruži šansa. Tu je bila i dvogodišnja pozajmica Mursiji… Ništa od toga nije bilo od pomoći. Nikakvi spoljašnji faktori nisu bili krivi za to što mu ne ide. Morao je da zađe u dubinu sopstvenog bića i da pronađe rešenje.

Setio se momenta sa Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine kada se ikona argentinske, pa i svetske košarke, Manu Đinobili, našalio na račun Kampaca. Poznato je bilo da Faku, iako brz i okretan, nije važio za nekog atletski dominantog igrača. Štaviše, sasvim suprotno. Nekadašnji „Spurs“ se začudio kada ga je video, te je samo kratko odbrusio.

– Prvi put vidim 20-godišnjeg igrača sa malo stomaka – rekao je Đinobili sa pola šale i pola zbilje.

Fakundo nikada nije zaboravio šta mu je bilo rečeno. Mnogi drugi su isto to mislili. „Imaš višak kilograma, debeljuškast si…“. Stalno osuda i „paljba“ po njemu. Dosta je bilo. Odlučio je da učini da više nikada ne čuje slične reči.

Fakundo Kampaco u dresu reprezentacije Argentine (Foto: fiba.basketball)

– Umoran sam od toga da me tretiraju kao niskog debeljucu! – više puta je zavapio Kampaco.

I od tog trenutka je započela transformacija ne samo fizički, već i tehnički, odnosno košarkaški. Obratio se ni manje ni više nego Manuovom rođaku i kineziologu reprezentacije Argentine, Paulu Makariju.

– Želim da sa mnom uradiš ono što si uradio sa Manuom.

Od tog trenutka je Kampaco počeo sa rigoroznom dijetom, takozvanim „Busketovim metodom“. Postojao je jedan uslov. Makari je sve vreme morao da bude uz Fakunda. Prva poseta je bila naravno – frižider. Paulo je izbacio sve iz njega i naredio da se krene ispočetka. Limitirani unos hrane i pažljiva selekcija učinili su da se promena na telu omalenog košarkaša vrlo brzo primeti. Bio je spreman za najviše ciljeve.

Mursija je ubola premiju. Dobila je najboljeg mogućeg Kampaca – fizički spremnog, naoštrenog, magičnog… Dve godine „kaljenja“ i došlo je vreme za „poravnanje računa“ sa Real Madridom. Vreme je da im pokaže koliko vredi i koliko može.

Pa, najblaže rečeno, uspelo mu je. Ređale su se titule, individualna priznanja… Bio je tačno ono što je „kraljevskom klubu“ bilo potrebno i savršeno se uklopio u koncept ekipe – svim sredstvima na pobedu. Od debeljuškastog momka koji nije mogao da nađe mesto u timu, postao je neizostavni član u četi Pabla Lasa. I ne samo to, već i jedan od najboljih igrača. Fakundo Kampaco je igrao košarku života.

NBA LIGA

Kada se otvorila opcija da bi mogao u NBA ligu, nije mogao da veruje. Sve je podredio ostvarenju tog sna. Ceo život su mu govorili da je nizak, da je debeljuškast… Takvima se u Americi ne daje šansa. Takvi su nepoželjni. Naporan rad se isplatio.

Bilo je nekoliko zainteresovanih ekipa za Fakundove usluge, ali je najistrajniji bio Denver. Bio im je potreban rezervni organizator igre, defanzivni specijalac, da „povuče“ kada se starteri odmaraju. Ipak, bilo je potrebno vreme da se transfer realizuje.

Sezona je bila uveliko počela, odigrao je 22 utakmice za Real Madrid… Dobijao je pitanja da li ima nešto novo u vezi sa odlaskom u Nagetse, ali je Fakundo uvek ostajao profesionalan. Fokus je na timu čiji dres trenutno nosi.

Nestrpljenje je raslo. Šta li se dešava? Zašto se odugovlači? Ipak, dogodio se srećan kraj. Tog 30. novembra 2020. godine, Kampaco je stavio paraf na višegodišnji ugovor i tako ostvario sve svoje snove. Malo je reći da je bio oduševljen. Koliko je želeo da se okuša u NBA ligi govori i to što je iz svog džepa izdvojio deo novca za obeštećenje „kraljevskom klubu“!

Ni kod kuće nisu mogli da veruju da se konačno dogodilo.

– Sve se događalo malo-pomalo. „Može da bude ovde, može da bude onde“ – govorio je Faku. Dok nam jednog dana nije javio: „Spreman, potvrđeno“. Nisam mogao da verujem. Trajalo je više meseci, skoro celu pandemiju da bismo dočekali potvrdu – rekao je njegov polubrat Marselo.

U Sjedinjenim Američkim Državama je brzo zaradio nadimak „mađioničar“, zbog dodavanja koje je sposoban da izvede, dok ga je tadašnji saigrač, Džamal Mari, prozvao „Spajdermen“, zbog talenta da pročita dodavanje i da ga preseče. Definitivno je imao svoje mesto u timu, s tim što je dobijao savete da se ne zaleće previše, da ne pokušava da nekome zauzme mesto u startnoj postavi, već da gleda sebe i pronađe svoje mesto, da doprinese energijom, odbranom…

– Ne vidim kako neko ne može da se zaljubi u mladog momka kao što je Faku. Mali je rastom, ali ne možeš da sudiš po tome. Sudiš mu prema njegovom srcu – rekao je jednom prilikom trener Majkl Meloun.

Ova konstatacija idealno opisuje ono što je Kampaco pružao u Nagetsima. Ogromna količina energija na obe strane terena, neiscrpna borba za svaku loptu, požrtvovanje… Na ovaj način se predstavio NBA ligi, a kada se na to nadovežu i magična dodavanja, onda ste „uboli“ premiju u svom timu.

Redovno je igrao Fakundo u NBA ligi, brzo je osvojio srca navijača, ali ne svih. Svojim stilom je izluđivao protivničke, koji ga nisu voleli zbog principa „sve za pobedu“. Čak su ga neki igrači javno kritikovali, a u žižu javnosti je dospeo kada je iz čista mira sleđa „nokautirao“ Vejna Elingtona. Nažalost, ova stavka mu stoji u košarkaškom CV-ju i po njoj ga mnogi pamte.

U međuvremenu su se stvari promenile u redovima Denvera. Arhitekta ekipe koju danas znamo, Tim Koneli, napustio je Kolorado i na mesto generalnog menadžera je došao njegov zamenik, Kelvin But. On je nešto drugačije zamišljao kako bi trebalo da izgleda tim. Nažalost, tu nije bilo mesta za Kampaca:

– Želimo da pokušamo da imamo nešto viši tim i mislimo da nije neophodno da imamo klasičnog plejmejkera kao što je Faku, tako da smo doneli odluku da krenemo u nešto drugačijem smeru.

Ovakve nešto se često dešava, pa i mnogo više srceparajuće stvari. Ljudi budu zamenjeni preko noći i poslati na drugi kraj zemlje. Tek tako, seliš se. Fakundo je osetio kako je to kada si deo surovog sistema kakav je NBA liga.

Odmah su se pokrenule spekulacije o povratku u Evropu, dugo se čekalo na to šta će da odluči. Ostajao je istrajan. Dugo se borio da se domogne NBA lige i neće tek tako da odustane. Čekaće koliko god da je potrebno. Dalas se pojavio niotkuda, kao i njegov bivši saigrač iz Reala, Luka Dončić. Delovalo je kao odlična sredina za nastavak karijere.

Nije bila. Posle samo osam odigranih utakmica, Meveriksi su odlučili da se zahvale Kampacu i otpuste ga. Još jednom je osetio surovost koju NBA liga nosi. Ovoga puta je bilo još bolnije.

– Radio sam svoj posao, trenirao sam, radio dodatno… Trudio sam se i čekao svoju šansu, ali je sve bilo protiv moje volje, zato što sam preko Tvitera saznao da sam otpušten. Niko mi ništa nije rekao. Znao sam da mi ugovor nije garantovan i znao sam šta će da se dogodi.

Bio je to kraj NBA epizode za Fakunda Kampaca. Usledio je dobro poznati i kontroverzni prelazak u Crvenu zvezdu. Krajem marta puni 32. godine i ima još nekoliko vrhunskih sezona ispred sebe.

Marselo je jednom prilikom odlično sročio zbog čega je njegov polubrat ovako uspešan.

– Sa stavom sa kojim živi… Oduvek je verovao u sebe. Zbog toga je tu gde jeste.

Tako jednostavno i naizgled lako, ali za mnoge nemoguće. Ne i za Fakunda Kampaca.

PROČITAJTE JOŠ:

BRAVO, MOMCI Srbija ide na Svetsko prvenstvo! Stotka za kraj mučnih kvalifikacija (VIDEO)

OVAKO MESI PLANIRA ZAVRŠETAK KARIJERE Kraj je blizu… Igraće za dva kluba u šest meseci!