Zvuči gotovo neprirodno kad se u istoj rečenici nađu „pretnja“ i „Partizan“, imajući u vidu kako su crno-beli izgledali od početka sezone. Ali možda je upravo u tome najveći paradoks večerašnje utakmice. Partizan nema luksuz da bira način na koji će igrati. Nema kadar da bude dominantan, nema iskustvo da mirno kontroliše utakmicu, nema ni dovoljno samopouzdanja da veruje kako će šansa sama doći. Zato protiv Tobola neće tražiti idealan plan. Tražiće jedini koji trenutno ima.
Od brzine, ne od kontrole
Najveća zabluda o ovom Partizanu jeste da ne ume da napadne.
Brojke govore drugačije.
Protiv Zemuna Partizan je imao 68 odsto poseda lopte, uputio 24 šuta i stvorio četiri velike šanse. Protiv Mačve je imao 64 odsto poseda, čak 20 udaraca i očekivanih 2,80 gola. I protiv IMT-a je ponovo imao dvocifren broj pokušaja.
Problem ovog Partizana nije dolazak do protivničkog šesnaesterca. Problem nastaje tek kad tamo stigne, jer iz tih utakmica gotovo nijednom nije izašao sa osećajem da kontroliše rivala.
To je možda i najbolji opis ekipe Saše Ilića. Ovaj Partizan ume da napravi napad, ali još ne ume da napravi utakmicu.
Zato bi najveća pretnja Tobolu mogla da dođe upravo iz onoga što je do sada bilo najbolje. Ibrahim Zubairu je otvorio sezonu sa nekoliko konkretnih partija, Erik Kojzek pokazao da ume da napadne prostor, dok je Bogdan Kostić uneo energiju između linija kad god je bio na terenu.
Neće Partizan večeras dobiti utakmicu dugim posedima i strpljivim građenjem napada. Ako bude pravio razliku, praviće je kroz brzinu, tranziciju i individualni kvalitet svojih najopasnijih ofanzivaca.
Rani pritisak je jedina šansa da Partizan igra svoju utakmicu
Postoji još jedan obrazac koji se provlači kroz gotovo sve utakmice od početka sezone.
Kada Partizan prvi zada udarac, izgleda kao ozbiljna ekipa.
Protiv Štrasena je rano poveo i bez većih problema priveo posao kraju. Protiv Mačve je takođe brzo stigao do prednosti. Čak je i protiv Zemuna delovalo da kontroliše događaje na terenu sve dok nije počeo da pravi greške koje ga prate od prvog kola.
Saša Ilić gotovo posle svake utakmice ponavlja iste dve reči – mladost i samopouzdanje.
To nisu floskule.
To je objašnjenje gotovo svakog Partizanovog pada od početka prvenstva.
Zato će prvih dvadesetak minuta večerašnjeg meča možda biti važniji od svega što sledi. Ukoliko nametne ritam, podigne energiju i natera Tobol da se povuče, Partizan bi mogao da dobije utakmicu kakvu želi. Ako dozvoli rivalu da je uvede u mirniji tok, vrlo brzo bi mogao da upadne u nervozu koja ga prati od početka prvenstva.
Partizan dobio ponudu 8 miliona evra za Ugrešića, ali problem je „lastiš“
Prekidi i druga lopta kao prečica
Još jedna stvar upada u oči kad se pogledaju brojke.
Partizan češće nego što se čini dolazi do poslednje trećine terena, ali teško dolazi do čistih prilika. Protiv IMT-a nije stvorio nijednu veliku šansu, uprkos više od 50 odsto poseda lopte i solidnom broju napada.
To govori da pozicioni napad još nije dovoljno razvijen.
Zbog toga bi prekidi, odbijene lopte i druga lopta mogli da imaju mnogo veći značaj nego što bi stručni štab želeo. Ne zato što je to najveći kvalitet ovog Partizana, već zato što trenutno predstavlja najkraći put do gola.
Humska mora prvo da podigne, pa tek onda da traži
Partizan će večeras imati ono što nije imao protiv IMT-a.
Puniju Humsku.
Ali podrška neće biti važna samo zbog atmosfere.
Biće važna zbog profila ekipe.
Ovo je tim koji je mlad, koji često izgubi sigurnost posle prve greške i kojem je potrebno mnogo manje da psihološki padne nego iskusnim ekipama.
Zbog toga će tribine imati važnu ulogu.
Ne da nose ekipu svih devedeset minuta.
Već da joj pomognu da prebrodi prve teške trenutke, ukoliko do njih dođe.
Jer nervoza je upravo ono na čemu Tobol može da gradi svoju šansu.
Nije problem ko će otići. Problem je šta ostaje od Partizana
I tu dolazimo do suštine.
Partizan Tobolu ne može da zapreti kontrolom, rutinom ili širinom kadra. Može brzinom, energijom, direktnošću i kratkim periodima igre u kojima će rivala naterati da se brani. Problem je što takvi periodi ove sezone traju suviše kratko.
Upravo zato ova utakmica predstavlja mnogo više od još jednog evropskog ispita.
Ona će pokazati da li je Partizan u međuvremenu postao makar za nijansu stabilniji nego što je bio pre dve ili tri sedmice.
Ironija je da je Partizan u poslednjih mesec dana dobio gotovo sve osim onoga što mu je je najpotrebnije. Dobio je novu pesmu. Vratila se najveća klupska legenda na klupu. Uprava je obećala odgovornost. Grobari su pozvali navijače da napune Humsku. Jedino još nije stigla stabilnost na terenu.
Protiv Tobola mu, međutim, neće biti dovoljna emocija koja traje večno. Biće mu potrebno makar dvadesetak minuta ozbiljnog fudbala u kontinuitetu. Jer večeras se neće pevati zbog uspomena. Pevaće se samo ako Partizan konačno pruži razlog da se ponovo poveruje u ono što dolazi.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.