POSLEDNJE ZBOGOM LEGENDI – Počivaj u miru, Ser Bobi!

Fudbalski svet potresla je za vikend iznenadna vest o smrti legende Mančester junajteda i reprezentacije Engleske, Ser Bobija Čarltona, koji je preminuo u 86. godini života. Naravno da je ovaj tekst morao da bude posvećen gospodinu koji je svojevrsni sinomim za engleski fudbal, čoveku koji je promenio mnogo toga u istoriji zemlje kolevke fudbala i čija će zaostavština ostati zauvek upamćena kao jedna od najvećih – Ser Bobi, bilo nam je zadovoljstvo!

Verujem da mnogi nisu dovoljno upoznati sa životom i karijerom Bobija Čarltona, stoga ću pokušati i da vam dodatno približim kakva je igračina i fudbalska ikona bio ovaj čovek. Reči zahvalnosti, obilje emocija u kojima se oseća tuga i žalost zbog odlaska istinske legende, ispunjavale su taj tmuran subotnji dan, koji je objavljivanjem ove vesti u javnost postao samo još mračniji.

SJAJAN I DIVAN ČOVEK

„Najveći engleski fudbaler u istoriji“, „Reči nikada neće biti dovoljne“, „Ikona, legenda, najveći“, „Istinski sjajan i divan čovek“, „Legenda koja će živeti zauvek“ – ovo je samo delić onoga što preko papira mogu da vam prenesem, gotovo da ne postoji evropski fudbalski gigant koji se u subotu nije oglasio putem društvenih mreža i uputio nekoliko dubokih i iskrenih reči pre svega porodici Čarlton, ali i fudbalskom klubu Mančester junajted, odnosno čitavoj fudbalskoj javnosti u Engleskoj.

BIRMINGEM – HAL 1 PRVA POBEDA ZA RUNIJA

Ser Robert (Bobi) Čarlton rođen je u Ešingtonu oktobra 1937. godine, a s obzirom na to da je u široj porodici gotovo svako bio profesionalni fudbaler, nije ni čudo što se tada još mladi Bobi odlučio za šutiranje lopte po zelenoj površini. Njegovi ujaci su bili Džek, Džordž i Džim Milburn (sva trojica igrala u Lidsu), a tu je naravno i Džeki Milburn, legenda Njukasl junajteda, stric sa majčine strane. Debitovao je za prvi tim Junajteda već sa 18 godina, a ubrzo posle toga se dogodio i jedan nemili događaj po kojem će ljudi sa ovih prostora posebno zapamtiti Čarltona, ali i oni njega, o tome ću nešto kasnije.

Bobi Čarlton (Foto. Beta/AP)

Čak 106 nastupa za reprezentaciju Engleske i impresivnih 49 pogodaka u nacionalnom dresu, što je u tadašnje vreme bio apsolutni rekord. Ser Bobi je bio verovatno i ključan igrač svog tima u osvajanju Svetskog prvenstva 1966. godine, postigavši tri gola na tom Mundijalu, za sada jedinom na kojem Engleska može da se pohvali zlatnim odličjem. Kasnije u toku te godine, osvojio je i „Zlatnu loptu“. – – Čarlton je bio motor tog tima Engleske – izjavio je posle finala Franc Bekenbauer, koji je igrao za selekciju Zapadne Nemačke i izgubio od Engleza.

SEDAMNAEST GODINA U MANČESTER JUNAJTEDU

Posle te čuvene utakmice njegova popularnost je naglo porasla, a Nemci su i te kako shvatili šta znači imati fenomenalnog i pretalentovanog igrača naspram sebe. Naravno da Englezi posebno obožavaju kada jedan kompletan i sjajan fudbaler izađe baš iz „njihove škole“, odnosno prođe kroz neke mlađe kategorije, a potom i debituje za neki od najvećih timova u državi. Posle tri godine igranja u omladinskom pogonu, dogodio se i taj debi u seniorskom fudbalu, naravno u dresu „crvenih đavola“.

Da je Ser Bobi sinomim za Mančester junajted reći će vam podatak da je u klubu proveo neverovatnih 17 godina karijere, zabeležio preko 700 nastupa i osvojio tri puta prvenstvo, Kup evropskih šampiona i FA kup, te ga apsolutno s pravom na Old Trafordu gledaju kao jednu od najvećih legendi kluba u istoriji.

PRESTON – SAUTEMPTON GG3+ KIŠA GOLOVA NA DIPDEJLU

Osim što je bio fenomenalan igrač, Čarlton je bio i te kako uticajna ličnost i izvan terena. Bio je uzor mnogim mlađim naraštajima koji su tek počinjali da se ozbiljnije upoznaju sa fudbalskom loptom i njenim čarima, pomogao je gradu Mančesteru da dobije domaćinstvo za mnoge velike sportske događaje, učestvovao i bio pokretač brojnih humanitarnih akcija. Jednostavno, sinomim za fudbalski klub, za čitav grad i sport u istom – to je bio Ser Bobi tih godina, a to je Ser Bobi i do danas.

MINHENSKA TRAGEDIJA

Sećate se kada sam vam negde pri početku teksta rekao da ćemo se vratiti da obradimo jednu temu? Došlo je vreme baš za to. Mnogi znaju, neki su čitali, a možda se nekima od vas i prepričavalo od strane nekog starijeg člana porodice i zaluđenika u fudbal – čuvena „Minhenska tragedija“.

Ne možete ni da zamislite kakav se pakao može prosto pravo niotkuda pojaviti u vašim životima i nažalost možda i okončati sve ono o čemu ste godinama sanjali, što ste pažljivo i mukotrpno gradili – apsolutno sve može da nestane u jednoj jedinoj sekundi, u jednom treptaju oka.

Ova uspomena koju narod sa ovih prostora ima na Bobija Čarltona i njegove saigrače predstavlja jednu od najtragičnijih priča koju je fudbal iznedrio u svojoj bogatoj istoriji. Četvrtfinale Kupa šampiona te 1958. godine i naizgled običan povratak aviona iz Beograda pretvorio se u pravi košmar za sve, s tim što su neki mogli da ga prepričavaju uz „knedlu u grlu“ i suze koje su prekrivale lice, dok drugi tu šansu nikada nisu dobili. Stradalo je 25 putnika, a osmorica su bili prvotimci engleskog giganta.

Iz Beograda se krenulo, stiglo se do Minhena kako bi se natočilo gorivo u avionu, ali isti se posle trećeg pokušaja poletanja ruši. Ništa više nije bilo isto nakon toga, baš ništa. Naizgled obična ekskurzija u Beogradu i okršaj sa Crvenom zvezdom (na JNA) pretvara se u pravi košmar. Zamislite samo, Mančester junajted je svakako pojam koji privlači samo ono najkvalitetnije iz „spoljašnjeg sveta“, pa tako nesumnjivo da su „crveni đavoli“ imali na raspolaganju i najbolju moguću letelicu koju je država Engleska imala na raspolaganju. Uprkos činjenici da su prethodna dva pokušaja poletanja završena bezuspešno, dobila se dozvola i za taj treći, kobni, posle kojeg je avion udario u kuću i prepolovio se.

Mančester junajted je u srpsku prestonicu stigao kao velikan evropskog fudbala, što svakako već tada i jeste bio, klub protiv kojeg vam je čast da ukrstite koplja. Tako je zapravo i predstavljen u našoj javnosti. Nažalost, mnogi mladi momci koji su tada izgubili živote nisu samo ispisali stranice svoje sudbine, već i sudbine svojih porodica, mnogo dece taj dan izgubilo je oca, te suze su najgore i nemoguće ih je zalečiti.

Svet je brujao, a saučešća su pristizala sa svih strana. Posle nesreće, Bobi Čarlton više nikada nije smeo, niti hteo, da leti.

ROTERAM – KOVENTRI 2&0-3 GOSTI ODNOSE BODOVE

Kako završiti ovakav tekst, ima li neko ideju? Mnogi su zadužili fudbal, mnogi su obarali rekorde, postavljali standarde, bili uzori klincima, roditeljima, radnicima i predstavljali „ono malo parče sreće“ kada ih vide kako hodaju ulicama, ali poštovanje i ugled kakav je imao Ser Bobi Čarlton, to ljudi moji apsolutno niko nikada nije imao, a teško i da će imati.

Napustio nas je i poslednji „preživeli“ iz Minhena, ali njegova dela, njegova zaostavština, ona ostaje zauvek i nju niko i nikada ne može da uzme.

Počivaj u miru, Ser Bobi!

Dulle Varney