Rekord koji traje 68 godina: Priča o čoveku koji je dao 13 golova na jednom Mundijalu

Francuski napadač Žist Fonten postavio je na Svetskom prvenstvu 1958. godine u Švedskoj rekord koji i danas deluje nedostižno – 13 golova na jednom turniru. Podvig koji ga je upisao u anale fudbalske istorije ostao je netaknut punih 68 godina, iako je Fontenu to bio jedini Mundijal u karijeri.

Mundijal 1958. godine proslavio je sedamnaestogodišnjeg Pelea, ali je golgetersku slavu na kraju odneo jedan drugi čovek. Žist Fonten, rođen u Marakešu 1933. godine, stigao je na turnir kao napadač Remsa, ali nije bio predviđen za mesto u startnoj postavi. Tek povreda njegovog klupskog kolege Renea Bliara otvorila mu je vrata prvog tima, a ostatak je istorija ispisana na švedskim terenima.

Njegova priča sa tog prvenstva dodatno je obojena anegdotom koja savršeno oslikava fudbal tog vremena. Fonten je, naime, veći deo turnira odigrao u pozajmljenim kopačkama. Nakon što su se njegove istrošile, rezervni napadač Stefan Bruej, koji je nosio isti broj obuće, pozajmio mu je svoje.

— Volim da kažem ljudima da su neki od mojih golova inspirisani kombinovanjem dva duha unutar jedne cipele — šalio se Fonten godinama kasnije.

Neverovatnu formu na turniru objašnjavao je i jednim neuobičajenim faktorom. Zbog operacije kolena u decembru 1957. godine bio je primoran da napravi dužu pauzu.

— To mi je dalo mali zimski odmor, što je značilo da sam u junu bio svež, dok drugi igrači nisu.

Ta svežina, u kombinaciji sa predatorskim instinktom, pretvorila ga je u nezaustavljivu mašinu za golove.

Šest utakmica, 13 pogodaka

Francuska se nalazila u grupi sa Jugoslavijom, Paragvajem i Škotskom, a Fonten je svoj golgeterski ples započeo već na otvaranju turnira.

Protiv Paragvaja, u pobedi od 7:3, postigao je het-trik i najavio šta svet može da očekuje. Već u sledećem meču protiv Jugoslavije ponovo je bio strelac. Postigao je dva gola, doveo Francusku u vođstvo, a zatim u 85. minutu doneo izjednačenje na 2:2. Ipak, tri minuta kasnije Todor Veselinović je postigao pobedonosni gol za Jugoslaviju i trijumf od 3:2.

U poslednjem meču grupne faze protiv Škotske postigao je pobedonosni pogodak za 2:1 i obezbedio Francuskoj plasman u nokaut fazu.

Svoj niz nastavio je i u četvrtfinalu protiv Severne Irske. U ubedljivoj pobedi od 4:0 postigao je dva gola i odveo „trikolore“ među četiri najbolje selekcije sveta.

Tamo ih je čekao moćni Brazil predvođen mladim Peleom. Brazilci su slavili sa 5:2, uz het-trik buduće fudbalske ikone. Fonten je uspeo da postigne jedan pogodak, ali to nije bilo dovoljno protiv tima koji će kasnije osvojiti titulu svetskog prvaka.

Francuskoj je ostala borba za treće mesto, a Fontenu još jedna prilika da se upiše u istoriju.

Četiri gola za večnost

Uoči meča za bronzanu medalju protiv Zapadne Nemačke, Fonten je na svom kontu imao devet golova.

Rekord za najviše pogodaka na jednom Svetskom prvenstvu držao je Mađar Šandor Kočiš, koji je četiri godine ranije u Švajcarskoj postigao 11 golova. Da bi ga prestigao, Fontenu su bila potrebna tri pogotka.

Francuski napadač je, međutim, imao drugačije planove.

Već u prvom poluvremenu postigao je dva gola i izjednačio Kočišev rekord. Istorijski trenutak dogodio se u 78. minutu, kada je kompletirao het-trik i sa 12 golova postavio novi rekord Svetskih prvenstava.

Ali ni tu se nije zaustavio.

U pretposlednjem minutu utakmice postigao je i četvrti pogodak za konačnih 6:3, čime je stigao do neverovatnih 13 golova na jednom turniru.

Njegov učinak bio je više nego dvostruko bolji od prvih pratilaca na listi strelaca. Pele i Nemac Helmut Ran postigli su po šest pogodaka.

Zanimljivo je da tada nije postojala zvanična nagrada za najboljeg strelca turnira. Fonten je tek decenijama kasnije, na Mundijalu u Brazilu 2014. godine, simbolično dobio „Platinastu kopačku“ kao priznanje za podvig koji do danas nije ponovljen.

Zašto je Fontenov rekord nedodirljiv?

Od 1958. godine odigrano je još 16 svetskih prvenstava, ali niko nije uspeo ozbiljno da ugrozi Fontenovo dostignuće.

Najbliži je bio Nemac Gerd Miler, koji je 1970. godine postigao deset golova.

U modernom fudbalu brojke su još skromnije. Kilijan Mbape je u Kataru 2022. bio najbolji strelac sa osam pogodaka, dok su Hari Kejn 2018. i Hames Rodriges 2014. osvajali Zlatnu kopačku sa po šest golova.

Razlozi su brojni. Fudbal je postao taktički zahtevniji, odbrane su organizovanije, a rotacije igrača mnogo češće. Retkost je da jedan napadač odigra svaki minut na turniru.

Fonten je odigrao svih šest utakmica za Francusku.

I danas se nalazi među najvećim strelcima u istoriji Svetskih prvenstava. Ispred njega su samo Miroslav Klose sa 16, Ronaldo sa 15 i Gerd Miler sa 14 golova, ali su svi oni do svojih brojki stigli kroz dva ili više Mundijala.

Sam Fonten bio je svestan težine svog rekorda.

— Da li mislim da neko može da ga obori? Mislim da je to nemoguće. Onaj ko želi da me pobedi ima ogroman zadatak. Morao bi da postiže u proseku dva gola po utakmici.

Nažalost, svet ga nikada više nije video na Svetskom prvenstvu.

Samo dve godine nakon podviga u Švedskoj doživeo je dvostruki prelom noge. Povreda ga je primorala da prerano završi karijeru 1962. godine, sa svega 28 godina.

Njegov bljesak na najvećoj fudbalskoj sceni trajao je kratko, ali je bio dovoljno snažan da traje gotovo sedam decenija.

Fonten je kasnije radio kao trener i bio jedan od osnivača Unije profesionalnih fudbalera Francuske. Preminuo je u martu 2023. godine u 89. godini života, ostavivši iza sebe rekord koji i danas deluje kao da pripada nekom drugom vremenu.