RASIM LJAJIĆ ZA MAXBET SPORT: Fali nam još šest miliona evra za evrolicencu! Partizan je kao mercedes iz devedeset i neke, ali biće opet moderan i siguran (FOTO/VIDEO)

Političke vlade ocenjuju se posle 100 dana. Prošlo je ravno 133 dana kako je Rasim Ljajić na čelu radne grupe pristao da se bori sa nedaćama FK Partizan, zajedno sa najbližim saradnicima Predragom Mijatovićem, Dankom Lazovićem i Milkom Forcan.

EVROLIGA: Pariz u 20.30 dočekuje Fenerbahče, a kvota kladionice MaxBet na pobedu domaćina je 1.75.

Zateklo ih je previše problema, ali su neke uspeli da reše, konkretno da smanje dug i poboljšaju infrastrukturu na stadionu i u Sportskom centru “Partizan-Teleoptik”. Za nešto više potrebno je vreme, a ono je u fudbalu praktično nepostojeća kategorija jer rezultati se zahtevaju sad i odmah. Barem na ovim podnebljima.

Ljajić je u intervjuu za MaxBet Sport govorio o finansijskoj situaciji u klubu, procesu licenciranja koji bi trebalo da se obavi u postojećem mesecu i tu smo saznali za veliki problem kluba iz Humske. Potrebna će da bude, gotovo izvesno, još jedna intervencija države.

Da li je za Partizan jedno od rešenja da prekopira recept Crvene zvezde od pre više od deceniju, odnosno da proba da vrati neke bivše igrače, decu Partizana, koji bi bili voljni da se vrate u klub?

– Nijedan slučaj ne može da bude mehanički preslikan jer se radi o različitim oklnostima, na kraju krajeva i različitim problemima i mogu da se koriste određeni elementi svakog kluba koji je bio u sličnoj situaciji. Ali, prosto preslikavanje je skoro pa nemoguće. Svi hoće da od fudbala prave nauku. To nije moguće niti treba to da radimo. Ja obično ovo upoređujem sa stanjem u jednom domaćinstvu i vrlo je jednostavno poređenje, ali i dovoljno ilustrativno. Dakle, ako nemate dovoljno prihoda, jedini način da možete da ozdravite domaćinstvo jeste da smanjite troškove, ma koliko to bolno bilo. Ovde jeste problem što imate mnogo porodica koje primaju platu iz Partizana, mnogo ljudi koji su egzistencijalno vezani za Partizan i naprosto morate da smanjujete plate i broj zaposlenih u klubu i da paralelno sa tim se domaćinski ponašate. Štedite gde god možete na različitim stvarima, i treća stvar – da povećate prihode.

Rasim Ljajić (Foto: MaxBet Sport)

Kako da povećate prihode?

– Kako prihode da povećate? Samo na dva načina – prodajom igrača i igranjem u nekom od evropskih takmičenja. Dakle, da dovedete Bila Gejtsa možete da rešite problem tako što će da donese neke pare, ali da li je realno da neko sad dođe i unese ovde 40-50 miliona evra. Naprosto to nije realno i ostaju nam ove mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju. Primenjive su kako u svakom domaćinstvu, tako i u velikim kompanijama. Dakle, štednja na jednoj strani i na drugoj strani povećanje prihoda kroz prodaju igrača i zato mi toliko akcenat stavljamo na tu omladinsku školu i na razvoj mlađih selekcija.

Koliko novca je ušlo u Partizan, a koliko izašlo iz njega od vašeg dolaska?

– Ono što mogu da kažem je da je dug smanjen na 48,2 miliona evra. Mada to ne može da bude konačna cifra. Ako čujete za mesec dana da je taj dug povećan, to je zato što ne znamo kakvi će biti ishodi sudskih sporova koji se vode. I zato što na dnevnoj osnovi plaćamo kamatu 2.500 evra na ime duga poreskoj upravi. Dakle, taj dug nije konstanta, ali se svakako značajno smanjuje. Na primer, na godišnjem nivou smo uštedeli 1.600.000 na ime plata što igrača, što zaposlenih. Preko tri miliona smo vratili dug prema klubovima koje smo imali, preko 1.200.000 različitih dugova koje smo imali prema dobavljačima i preko dva miliona dugova koje smo imali prema igračima. Ipak je napravljen veliki pomak, naravno, država je tu pomogla kroz dve intervencije u toku monitoringa. Prvo oktobarskog, sad i ovog decembarskog. I ja se nadam da ćemo uskoro ući u proces licenciranja. To jeste u okolnostima u kojima se Partizan nalazi – veliki uspeh.

Monitoring u martu. Podvlači se crta. Da li nedostaje novca. Da li je neophodna treća intervencija države?

– Ona je više nego poželjna i bez te treće intervencije teško da ovo možemo da sprovedemo.

PORESKI DUG JE KAMEN OKO VRATA

Koliko novca nedostaje?

– Glavni problem je poreski dug. Ukupno iznosi 22 miliona evra i stalno raste zbog novih neizvršenih obaveza i reprograma. Da bi ušli u novi reprogram moramo da izvršimo obaveze na osnovu tekućih obaveza i na osnovu reprograma koje imamo. Moramo to da podmirimo da bi ušli u neki novi reprogram sa nekim grejs periodom koji ćemo dobiti da ne bi rasle ove kamate i taj brojčanik kucao dodatne obaveze. Mislim da je u ovom trenutku to glavni problem sa kojim se suočavamo. Tekuće obaveze možemo kroz reprograme i sporazume sa klubovima i igračima nekako da servisiramo, ali ovo je kamen oko vrata.

Rasim Ljajić (Foto: MaxBet Sport)

Konkretno, koliko novca nedostaje?

– Potrebno je šest miliona evra da se reše tekuće i reprogramirane obaveze. S tim što bi nam to dalo prostor da napravimo taj novi sporazum sa nekim grejs periodom od godinu dana, da bi klub mogao da diše, da držimo glavu iznad vode. Ovako svakog trenutka preti opasnost da nas neko ne potopi. 

Kad ste ulazili u sve ovo, da li ste mogli da zamislite ovoliko problema? Čemu se niste nadali?

– U globalu smo znali ove cifre ovakve kakve jesu, ali iskočile su mnoge druge obaveze, mnoge druge tužbe. One koje su bile u toku, one koje nismo očekivali. Mnogi sporovi pred sudovima i našim i međunarodnim. To jeste nešto što nismo očekivali. Znali smo da je dug od 53 do 60 miliona. I tad se znalo da postoje 3,5 miliona evra sporova, sa malom šansom da neke od njih dobijemo. Onda su isplivali i novi sporovi i zato se dug kretao do 60 miliona evra. Nismo očekivali ni jedan potpuni javašluk na svakom nivou. Jedno klasično zapušteno socijalističko preduzeće, gde je svako uzimao koliko mu treba i koliko može na svom nivou, a niko nije razmišljao o tome da se klub stabilizuje, na koji način da se organizuje jer današnji fudbal nema nikakve veze sa onim od pre 20 ili 30 godina. Današnja organizacija nema nikakve veze sa organizacijom od pre dve, tri decenije. Mora da bude jedna normalna kompanija velike efikasnosti, sa što manje troškova i naravno sa maksimalizacijom prihoda koliko je to moguće. Mi ništa od toga nismo imali. Zaduživalo se kad se može i od koga može. Obaveze se nisu ispunjavale, prolongirali su se. Platiće neko drugi. Kao u neka stara vremena, zaduži preduzeće, neko će to vraćati. Došli smo do tačke gde je bio klub toliko zadužen da je realno pretio bankrot ili likvidacija.

Da li ste uspeli da povratite ugled klubu u domaćim okvirima, odnosno pred superligašima?

– Otkako smo mi došli sve se u dan plaća u skladu sa sporazumima koje smo zaključili sa domaćim i inostranim klubovima. Sa inostranim zato što moramo, a sa domaćim jer je to red. Da se poštuje ono što se potpiše i kad se da reč da se to i ispuni. To smo uradili sa nekoliko naših klubova. Imamo veliki dug prema Čukaričkom, koji ćemo vraćati u skladu sa dogovorom. Sa Radničkim iz Kragujevca takođe, deo obaveza je izmiren, deo je ostao. I imamo i manje iznose i sume. Od inostranih klubova to je obaveza prema Olimpijakosu i isplaćena je rata od 300.000 evra. I imamo prema Ankaragučuu obavezu do 15. marta. I imamo još dva kluba sa kojima imamo reprograme. Do kraja godine mi bi smo te obaveze sve regulisali, ostaje nam ovaj glavni dug prema poreskoj upravi i igračima što bivšim, što sadašnjim, ali te obaveze mogu da se lako servisiraju ukoliko rešimo ovaj glavni dug. 

Kažu da se vlada ocenjuje posle 100 dana. Prošlo je više od 100 dana koliko ste u Partizanu, koju ocenu biste sebi dali?

– Ne mogu da budem neutralan, ali trudim se da budem objektivan. Imajući u vidu stanje koje smo nasledili i stanje koje treba neko sa strane da meri i procenjuje ono što je urađeno, ne želim da budem pretenciozan, ali da nije došlo do ove promene ja se zaista pitam da li bi Partizan bio u stanju da igra i da završi ovu sezonu i ako bi i igrao, pitanje kako bi se sve završilo, imajući u vidu sve ove obaveze. Evo i mi se bukvalno svakodnevno davimo i tražimo rešenje kako klub da izađe na zelenu granu. Treba neko neutralan da kaže, ali plašim se da tih neutralnih nema mnogo. Bili smo izloženi žestokim napadima, ne baš od prvog dana. Dočekani smo s nekim entuzijazmom, ali odmah su krenuli napadi. Ti napadi ne prestaju, što bivših igrača, bivših članova uprave, bivših trenera… Verovatno je to deo posla, meni je malo  neobično, da priznam. Neko ko je bio u Partizanu, neko ko tvrdi da voli Partizan, a sa njim treba da se nalazimo na sudu i da rešavamo neke sporove. Nije u skladu ni sa ljudskim, a ni sportskim fer-plejom. 

PARTIZAN JE MERCEDES, SAMO IZ DEVEDESET I NEKE

Da je Partizan automobil, koji bi to automobil bio i koji biste automobil voleli da bude u budućnosti?

– Partizan je sad mercedes, godina proizvodnje devedeseti i neka. Mi želimo da ostane mercedes, ali da bude potpuno novi tip koji em je bezbedan, em je siguran, em je uspešan. Em je brz!

 

View this post on Instagram

 

A post shared by MaxBet (@maxbetkladionice)

Januarski prelazni rok je bio prilično tih. Junski će morati da bude drugačiji ako je cilj da se igra Evropa. Kako planirate da letnji prelazni rok bude dinamičniji?

– Naravno da je letnji prelazni rok od presudne važnosti za budućnost Partizana. Svaki januarski prelazni rok je deficitaran i u smislu ponude i u smislu kvaliteta igrača i u smislu igrača koji su slobodni. Naredni je bitan iz dva razloga. Prvo da se oslobodimo igrača koji su pod velikim ugovorima i ne doprinose u odnosu na to koliko su plaćeni. Sa druge strane, potrebno je da se pojača kvalitet u samoj ekipi i da spremamo tim za evropska takmičenja. Mi moramo da prezimimo u Evropi ukoliko mislimo da finansijski stabilizujemo klub. Sportski sektor na čelu sa Mijatovićem i Lazovićem intenzivno razmišljao tome i svesni su težine posla koji ih očekuje. I njih i sve nas kako bismo bili uspešni u junskom prelaznom roku.

Kako pronaći sredstva za junski prelazni rok?

– Mi ne možemo da dovodimo igrače za neki veliki novac, to je jasno kao dan, ali moramo da vodimo računa da ne zadužimo klub. I ta investicija mora da bude isplativa. Da prevedem na fudbalski jezik – mi nemamo prava na grešku kod dovođenja igrača. Da dovedemo deset, pogodimo dva, tri i zamaskira se ceo prelazni rok. Ovih sedam promašaja…Mi sad nemamo prava ni na jedan promašaj zbog finansijske situacije u klubu.

PARTIZAN JE ONO KAKO GA ZAMIŠLJA BLAGOJEVIĆ

Da li je doček koji ste imali na stadionu “Rajko Mitić” uoči derbija početak nekih novih vetrova u srpskom fudbalu?

– Pa ne znam da li je početak, naprosto ponašamo se onako kako smo navikli. Nismo mi od juče, svi imamo neke karijere. Neko u politici, neko u državnoj službi, neko u fudbalu, neko u sportu. Naprosto, smatramo da je najnormalnije da ako odete, da vas neko dočeka. Da vi dočekate rivala, ma ko bio, u ovom slučaju najveći rival Crvena zvezda. Ja generalno mislim da fudbalu nedostaje normalnosti. I u društvu i u sportu. I tu normalnost žellimo da prezentujemo gde god. Ovo je bio mali gest sa strabne domaćina Crvene zvezde i mislim da tu korektnost treba da zadržimo poštujući najveći rivalitet koji imamo sa Crvenom zvezdom.

Uprave Zvezde i Partizana (Foto: FK Crvena zvezda)

Kako izgleda Partizan pod vođstvom trenera Blagojevića?

– Ako ste čitali komentare kad je doveden, 80 odsto je bilo vrlo kritički intoniranih i 20 odsto pozitivnih ili neutralnih. Partizan treba da izgleda upravo onako kako ga i zamišlja trener Blagojević i da igra kako je njegova vizija fudbala. Taj rukopis se mogao videti i na utakmici protiv Crvene zvezde. Nije to ta vizija, ali je čovek igrao onako kako sa Zvezdom u datom trenutku može da igra. Znači da nema šablona, nije isto igrati sa Crvenom zvezdom i sa Mladosti iz Lučana i IMT, bez uvrede za bilo koji klub. Čovek prilagođava igru i protivniku i trenutnim mogućnostima igračkog kadra. I siguran sam da će trener Blagojević u narednim utakmicama pokazati znanje i trenersku i fudbalsku veštinu. Ono čime sam ja zadovoljan, a to je neka vrsta profesionalne deformacije, to je njegov javni nastup na konferencijama za štampu i pre i posle utakmice. Jedna odmerenost, umerenost, bez viška reči. Bez trijumfalizma kad pobedite i bez padanja u očaj kad izgubite. Ja mislim da je to nešto što treba našem fudbalu.