Teško je u ovom trenutku odabrati reči vezane za neuspeh košarkaša. Zaslužuju veliku kritiku i tu nema dileme. Šta je pravi razlog? To verovatno nikada nećemo saznati. Konačno smo došli u najjačem sastavu, ali onda smo već u drugom meču doživeli veliki peh. Naravno, to ne sme da bude izgovor.
Kao što smo pisali odmah posle poraza od Finske, ozbiljna ekipa ne sme da da zavisi od jednog igrača, pa makar to bili Bogdanović ili Jokić. Konačno smo imali kompletan sastav kojeg bi poželeo svaki selektor, ali, ponovo ispada da zavisimo od jednog igrača. Možda onda i nismo ozbiljna ekipa.
BOGDANOVA POVREDA BILA JE KRAJ MAŠTANJA O ZLATU
Sve je bilo kao iz bajke na otvaranju Evrobasketa za naš tim. Poigravanje sa Estonijom i jedina dilema da li ćemo da pređemo 100 poena. Pokazali smo zašto smo glavni favoriti, a Jokić, Bogdanović i drugovi su izvodili egzibicije i podizali publiku na noge.
Došao je zatim meč sa Portugalcima, očekivao se identičan scenario. Međutim, na utakmici koja je dobijena već unapred dolazi do povrede kapitena Bogdana Bogdanovića, lidera ove generacije.
Ubrzo se saznalo da će Srbija u nastavku morati bez najboljeg šutera u ekipi. Dobro, koga se nema bez njega se može i mora. Pored toliko zvezda u timu tada smo mislili da se neće toliko osetiti izostanak kapitena.
Međutim, nije to samo uticalo na igru. Očigledno da Bogdan ima liderske sposobnosti u svakom smislu. Ispostavilo se prethodnih godina da je i mnogo važniji za reprezentaciju od Jokića.
Delovalo je, bar nama pored malih ekrana, da je tog trenutka pala i atmosfera u timu. Falio je bek na terenu, ali i lider van njega. Trebalo je i Jokiću da neko povuče kada on želi da se odmori jer asovi poput Micića, Gudurića i ostalih kao su došli u Rigu na odmor, a ne Evrobasket.
Odlaskom Bogdanovića i Srbija je spakovala kofere. Pobeda u neizvesnoj završnici sa Letonijom, pa nešto malo sigurnije sa Češkom i za kraj grupne faze, poraz od Turske.
Za dalje znate, nećemo još da kopamo po otvorenoj rani…
BEZ TIJANE NE ZNAMO ZA POBEDU
Krenućemo sa odmah jednim neverovatnim podatkom. Obojkašice Srbije bez Tijane Boškovića nisu uspele da pobede ni jedan meč ove godine. Jedine tri pobede u Ligi nacija i dve na Svetskom prvenstvu bile su sa kapitenom u timu.
Godinama naše odbojkašice važe za najbolje u Evropi i svetu, ali bez Tijane se ne može. Slično kao i Bogdan, Boškovićeva je doživela povredu u jednoj utakmici grupne faze gde se pitanje pobednika nije postavljalo, to je bio Kamerun.
Bio je to i kraj za Tijanu Bošković. Narednu utakmicu u grupi smo izgubili od Japana, a onda odmah zatim i ispali u osmini finala od Holandije.
Jednostavno, Tijana je ta koja po meču osvaja preko 20 poena, u prevodu jedan set samo ona osvoji. Koliko god da Terzić ima dobar tim, oni bez najbolje odbojkašice na svetu ne mogu ništa i postaju prosečna ekipa.
Zaključak je taj da prave ekipe ne smeju da zavise od pojedinca. Ukoliko nismo prava ekipa, onda tu ni nema mesta za medalje. Ove godine Srbija još nema medalju u ekipnom sportu (vaterpolo, odbojkašice, košarkaši, košarkašice). Možda nas iznenade odbojkaši od sledeće nedelje, ali teško je to da se u ovom trenutku očekuje…
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.