Objavljeno 2 
Veliki trag ostavio je Aleksandar Saša Đorđević u evropskoj košarci, branio je boje Barselone i Reala, a zbog svega što je ostavio u nasleđe časopis „Gigantes Basket“ mu je dodelio priznanje. To je bio povod za opširan intervju za uglednu špansku „Marku“, a bivši selektor Srbije pričao je o različitim temama i najavio da planira da uskoro da se vrati trenerskom poslu.
– Volim da gledam napred, jer ako gledam unazad, znači da je gotovo. Veoma sam srećan i ponosan zbog ove nagrade, ali nije na meni da to kažem. Znam da sam uradio neke važne stvari u tom sportu i to je mali deo nasleđa koje ostavljamo generacijama koje dolaze – rekao je Đorđević.
Strpliv sam, najpre moram da budem uključen u projekat
Upitan je zašto već izvesno vreme nema angažman, iako su ga povezivali sa nekoliko klubova.
– Nemojte se iznenaditi ako me uskoro vidite na nekom terenu. Imao sam neke opcije, neke sam odbio, neke se nisu realizovale. Strpljiv sam, ali istina je da svaki put kada stanem na parket, prorade vatra i strast koje nosim u sebi. Ipak, dovoljno sam zreo da sačekam pravi trenutak i projekat u koji želim da se uključim. Nisam trener koji ide samo da trenira; moram da budem uključen u projekat da bih seo na klupu.
Osvrnuo se i na svoje zdravstveno stanje.
– Prošle godine u novembru imao sam drugu operaciju kuka, sada imam oba veštačka – pokloni koje mi je ostavila sportska karijera. Bio je to težak period, jer oporavak nije bio lak. Još pred Olimpijske igre u Seulu pronađena mi je artroza kuka i operisan sam, deset dana sam bio u bolnici. Pre deset godina operisao sam prvi kuk, sada drugi. To su „pokloni“ iz moje karijere.
Veoma sam zahvalan i Barseloni i Realu
Popularni Sale Nacionale je rekao da se pomalo oseća i kao Španac.
– Ja sam malo i Španac i to je pitanje ponosa, jer je ova zemlja prepoznala ono što sam dao tokom 6–7 godina igranja ovde, u Barseloni i Madridu. Veoma sam zahvalan oba kluba. Jedna ćerka mi je rođena u Barseloni, druga u Madridu. Veoma sam vezan za ovu zemlju i voleo bih jednog dana da se vratim.
Pošto je bio deo i Barse i Real, novinara je zanimalo koga bi izabrao kada bi dobio ponude u isto vreme.
– To je hipotetički. Oba kluba sada imaju sjajne trenere. Ja sam slobodan da biram profesionalno i smireno. U našem poslu meri se profesionalnost, ne emocije – rekao je Đorđević.
A Partizan?
– I to je hipotetički, ali možda realnije. Uvek je pitanje pravog trenutka i pravog projekta. Trenerski posao meri se onim što ostaviš iza sebe. Ako je tim bolji kada odeš nego kada si došao, onda si uradio dobar posao. Želim da budem zapamćen kao neko ko je ostavio trag.
Španci su hteli da ponovo bira – trojka za titulu protiv Huventuda ili trojka protiv Hrvata 1997. godine.
– Imao sam sreću da budem na terenu u tim trenucima. To su snovi svakog dečaka – poslednji šut uz odbrojavanje 5, 4, 3… Ti trenuci su bili posebni za našu zemlju, u teškom periodu rata i bombardovanja. U Splitu smo po povratku sa medaljom videli tenkove. Moj šut protiv Hrvatske bio je prvi meč Jugoslavije i Hrvatske u bilo kom sportu – možete zamisliti emocije. Ali karma je učinila da karijeru završim promašajem protiv Milana sa Fortitudom.
Zvali su nas „Partizan iz Fuenlabrade“
Prisetio se i istorijskog uspeha sa Partizanom, kada su zbog rata u Jugoslaviji igrali u španskoj Fuenlabradi, a onda se pod palicom Željka Obradovića popeli na krov Evrope.
– Ogroman uspeh. Zvali su nas „Partizan iz Fuenlabrade“. Svake godine se okupljamo i prisećamo se. To nam je promenilo život.
Đorđević je otkrio ko mu je prvi favorit za osvajanje Evrolige.
– Trenutno Fenerbahče, zbog tima i trenera Jasikevičijusa. Tu su i Real Madrid i Olimpijakos, ali moj favorit je Fenerbahče – istakao je Saša Đorđević.
Kog bre vise projekta?
Pa taj Partizan je drzavni projekat od svog nastanka i samo mu ulivaju lovu nemilice.
Sad nemoj da se vratiš,puna podrška Penjaroji.