Objavljeno 0 
Priznajem, zaboleo me, čak i postideo događaj pred sam početak utakmice Crvena zvezda – Glazgov Rendžers. Radi se o minutu ćutanja TV komentatora. Oko centra su se okupili igrači i sudije, ceo stadion je ustao, svi su ćutali, ali ćutao je i komentator. Dobro, u takvim trenucima i treba da ćuti, ali on je ćutao i pre i posle ovoga. Nijednom rečju nije spomenuo da se radilo o minutu ćutanja za fudbalera koji je preminuo dan ranije. I to kakav fudbaler je bio! Slobodan Škrbić, zvani Cojla, jedan od onih koji su obeležili moju mladost. Siguran sam i mnogo njih još.
Mada je prošlo nešto oko 50 godina od poslednje utakmice koju je odigrao, sramota je ne znati ko je bio Cojla. Malo je reći lider jedne generacije. Možda bi lepše stajalo – jedna od najtragičnijih figura našeg fudbala. Mada to ne zvuči nimalo lepo, ali je nažalost tačno.
DEO MILJANOVIH „BEBA“
Odakle početi? Možda od Miljanovih „beba“, sjajne generacije Crvene zvezde koja je u sezoni 1966/67 bila prvak Jugoslavije. Prava istina je da je Miljan MIljanić svoju trenersku karijeru počeo tako što su mu navijači Zvezde, nezadovoljni igrama, spalili stative i raskopali teren na stadionu. Samo par meseci kasnije shvatili su da je čovek „izmislio“ celu jednu generaciju sjajnih fudbalera, sastavio ekipu kojoj su se godiinama divili. Cojla Škrbić je bio jedan od njih, mozak na sredini terena. Igrao je na poziciji koja se tada zvala desni half, a u sistemu „dubl ve-em“, koji se tada praktikovao u skoro celom svetu, to je značilo da pokriva sredinu terena, ali se priključuje odbrani.
Možda će se neko podsetiti kad navedem igrače iz tog Miljanovog šampionskog tima: Duća Dujković, Čop, Žika „Silver“ Jeftić, Trifke Mihajlović, Miroslav „Pavika“ Pavlović, Kule Aćimović, Vojkan Melić, Dragan Džajić, Sele Milošević, Vojin Lazarević, Steva Ostojić, Dejan Bekić… Ovaj poslednji, Dejan Bekić – zapamtite i to ime – bio je nebeski talenat, mogao je da bude jedna od Zvezdinih zvezda… Nažalost, umro je od raka limfnih čvorova sa samo 23 godine. Ljudi, imao je dvadeset i tri!
Vraćam se Cojli, rođenom Beograđaninu, koji je sa 15 godina počeo da igra fudbal u pionirima Crvene zvezde. Odmah je zapaženo da se radi o vanserijskom talentu, pa je sa 16 zaigrao za juniore crveno-belih, a godinu dana kasnije, sa specijalnom dozvolom lekara, i za prvi tim. U narednoj deceniji, od 1961. do 1971. odigraće 191 utakmicu za Crvenu zvezdu i postići će 12 golova.
Bio je deo, važan deo onog slavnog tima koji je u sezoni 1963/64 osvojio i Kup i prvenstvo Jugoslavije. Uz Škrbića, u toj ekipi trenera Miše Pavića su bili, između ostalih, Durković, Vasović, Džaja, Vladica Popović, Duda Maravić, Stipić, Bora Kostić, Prljinčević i Šeki. Dragoslav Šekularac, naravno.
U istoj sezoni, na utakmici protiv Bugarske u Sofiji, debitovao je i za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije, za koju je ukupno zabeležio četiri nastupa. Nastupio je i u tri utakmice Kupa Evropskih šampiona u sezoni 1964/65, a posle toga usledili su problemi sa povredama i operacije, koje su mu usporile dalji tok karijere. Vratio se u sezoni 1967/68, i pomogao u osvajanju titule, a zabeležio je i trijumf u Srednjoevropskom kupu. Ponovo je bio u šampionskoj ekipi 1970/71. Potom odlazi u francuski Lil.
DŽENTLMEN U SVAKOM SMISLU
Sve ovo izgleda lepo i logično, ali u karijeri Cojle Škrbića je bilo najmanje logike. Brojne povrede i operacije sprečile su ga da odigra bar duplo više utakmica za Zvezdu i reprezentaciju, a kad se obreo u Lili tu je nastupio na samo šest mečeva (postigao jedan gol). Ponovo se povredio, ponovo teško, i po savetu lekara morao je da završi svoju fudbalsku karijeru. Imao je u tom trenutku – 27 godina!
Nikad isključen, nikad umešan u bilo kakvu aferu, džentlmen na terenu i van njega. Pamtim to Cojlino vreme i po navijačima. Tada je najmanje važno bilo ko je za Zvezdu, a ko za Partizan (bilo je dosta i onih koji su navijali za OFK Beograd). Nije bilo tuča, ne daj bože ubistava među navijačima. Eventualno bi se zakazala neka „ferka“ gde bi po jedan iz svakog tabora podelili bokserski megdan u nekom parku, najčešće onom kod Autokomande. Bilo je to i vreme kad se nije pitalo ko igra, nego se jednostavno nedeljom išlo na stadion zato jer smo voleli fudbal. U tom vremenu izdvajale su se ne samo sportske, nego i ljudske osobine kod mnogih fudbalera. Cojla je i tu prednjačio.
Koliko se sve(t) promenilo svedoči i događaj dan pre utakmice Crvena zvezda – Glazgov Rendžers. Baš u danu kad je džentlmen Škrbić umro potukli su se „delije“ i Škoti koji su doputovali u Beograd. Šta tek reći za skandalozno ćutanje TV komentatora? Cojla to nije zaslužio.
PROČITAJTE JOŠ:
https://www.maxbetsport.rs/stojic-za-maxbet-sport-u-partizanu-treba-da-uce-od-terzica-klub-daje-povratnicima-vise-nego-oni-njemu-markovic-igra-do-granica-prijatnosti-350104/
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.