Srbiji „sića“ a Hrvatskoj „tri na karte“

Dve stotine i devet miliona dolara je cifra kojom se sada bavim. Inače, poznato je koliko obožavam da pišem o novcu u sportu, najmilije su mi milijarde. Ovaj put ću se zadovoljiti sa znatno manjim iznosom.

KVALIFIKACIJE ZA LIGU ŠAMPIONA: Od 21:15 igraju Breidablik – Šamrok, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 2.

Pre nekoliko dana „legla“ je lova klubovima čiji su igrači bili učesnici Svetskog prvenstva u Kataru 2022. Očito je da uplata kasni nekoliko meseci, ali – koja ne kasni?

NOVAC NA RAČUN 440 KLUBOVA

FIFA je podelila 209 miliona dolara na račune 440 klubova iz 51 zemlje. Svi su dobili isto, mislim za svakog igrača je podjednako plaćeno, ali nisu sve zemlje dobile identičan iznos. Daleko od toga.
Elem, FIFA je za svaki dan proveden na SP u Kataru platila po 10.950 dolara klubovima iz kojih je 837 fudbalera. Bez obzira koliko minuta su proveli na terenu (uključujući i pripremne utakmice za završni turnir). Plus – klubovi su nagrađeni i za svakog igrača koji je za njih bio regostrovan 24 meseca pre finalne utakmice u Kataru između Argentine i Francuske.

Ovaj put FIFA se baš „otvorila“. Pomenutih 10.950 dolara po igraču je prilično povećanje u odnosu na prethodno Svetsko prvenstvo u Rusiji, kad je plaćala po 8.530 dolara. Najviše para dobili su Englezi. Njihovih 46 klubova dalo je igrače za Svetsko prvenstvo, a za to će im biti plaćeno ukupno 37,713 miliona dolara. Slede Španija, pa Nemačka, Italija,F rancuska itd.

Što se pojedinačnih klubova tiče, na čelu liste dobitnika su Mančester siti (4,596 miliona), a slede Barselona (4,538) i Bajern (4,331). Nešto novca je stiglo i u Srbiju. Na račun Crvene zvezde uplaćeno je 670.714 dolara, a kasa Partizana bogatija je za 83.953 „zelembaća“.

SAMO JEDAN „ORAO“ IZ SUPERLIGE

Kad se pažljivo pogleda spisak naših reprezentativaca za Svetsko prvenstvo uočljivo je da je među njih 26 samo jedan iz domaćih klubova – Strahinja Eraković, defanzivac Crvene zvezde. Pored njega, Zvezda je inkasirala i za Srđana Babiča, koji je otišao iz kluba u špansku Almeriju u leto 2021, pa se šest meseci kasnije vratio kao pozajmljen igrač, da bi u leto 2022. definitivno zaigrao za Almeriju. Pare su legle i za igre Milana Borjana golmana Kanade, kao i Osmana Bukarija koji je u dresu Gane dao gol Portugaliji.

Što se Partizana tiče stigle su pare od reprezentativca Japana Takume Asana. On je bio član crno-belih u vemenu koje FIFA računa.

Naše komšije Hrvati prošli su neuporedivo bolje. Ne samo da su na Svetskom prvenstvu zauzeli treće mesto (Srbija je zvanično bila 29.), nego su i njihovi klubovi mnogo više zaradili. Ukupno – 2,9 miliona dolara.

DINAMO ZARADIO 1,8 MILIONA

Pojedinačno, najviše je inkasirao zagrebački Dinamo – 1,8 miliona dolara. Slede Osijek (oko 300.000), splitski Hajduk (četvrt miliona), a „ogrebali“ su se i Istra (60 hiljada dolara) i Lokomotiva (28.000). Eto, opet su nas „ispreskakali“…

Svakako da će našim klubovima dobro doći i ova „sića“ koja im je uplaćena. Partizan će, na primer, moći da plati račune za struju, a Zvezda da dovede neko pojačanje za Ligu šampiona. Međutim, njihova radost kratko će trajati. A evo i zašto:

Godinama je Partizanova fudbalska škola smatrana drugom najboljom u Evropi, odmah iza Ajaksove. Ni Crvena zvezda nije zaostajala, dovoljno je pogledati koliko je mladih igrača otišlo iz tog kluba i koliko je njih kasnije igralo i na pomenutom Svetskom prvenstvu u Kataru. Međutim, poslednje dve godine ta produkcija je gotovo zamrla, pa će Crvena zvezda ovog leta gotovo sigurno da proda „poslednjeg Mohikanca“ Erakovića za zavidnu sumu u Rusiju.

Bar što se tiče fudbalera koji bi u godinama koje slede mogli igrati za našu reprezentaciju. U Partizanu je još gore, na pijacu nije izbačeno nijedno atraktivno ime. Zato jer ga i nema.

I OD GOREG MOŽE JOŠ GORE

Ipak, i od goreg može biti još gore. Tek će da se prazne naše omladinske škole, jer od ove godine Fudbalski savez Srbije dozvolio je praktično neograničen broj stranaca u domaćim klubovima. Tačnije, neograničen broj fudbalera sa pasošima zemalja Evropske unije, a poznato je da skoro svi afrički i južnoamerički igrači imaju dvojna državljanstva.

Prosta računica govori da je svakom klubu neuporedivo jeftinije da dovede nekog stranca za par stotina hiljada evra godišnje, nego da godinama ulaže mnogo veći novac u sopstvenu fudbalsku školu i u generacije iz kojih će se možda iznedriti neko čijom prodajom će se možda nešto i zaraditi.

Tako da je u ovom trenutku teško očekivati da će srpski klubovi dobiti od FIFA neki značajniji novac posle narednog Svetskog prvenstva 2026, koje zajednički organizuju Kanada, Meksiko i SAD. Ako se naša reprezentacija uopšte kvalifikuje za završnicu.