„Izgubio sam svoj put, anksioznost mi je pritiskala ramena“: Cicipas otvorio dušu posle najtežih godina karijere

Poslednjih nekoliko sezona mnogi su se pitali šta se dogodilo sa Stefanosom Cicipasom. Nekadašnji treći teniser sveta, dvostruki grend slem finalista i jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije polako je počeo da gubi korak sa samim vrhom, dok su povrede, česte promene i pad samopouzdanja ostavljali sve dublji trag na njegovoj karijeri.

Posle ubedljive pobede nad Ugom Gastonom na startu Vimbldona, Grk je prvi put potpuno otvoreno govorio o periodu koji je, kako sam priznaje, bio najteži otkako se profesionalno bavi tenisom.

Na jednoj od najiskrenijih konferencija za medije u poslednjih nekoliko godina Cicipas je priznao da je u jednom trenutku izgubio svoj put, da je pokušavao da promeni svoju igru na način koji nije odgovarao njegovoj prirodi, ali i da su ga anksioznost, povrede i konstantan pritisak doveli do tačke u kojoj više nije uživao na terenu.

– Ono što me uvek vraća jeste ljubav prema ovom sportu. Volim tenis. Prošao sam kroz veoma teške trenutke zbog povreda za koje nikada nisam mogao da zamislim da će mi se dogoditi još dok sam bio dete. Nisam mislio da ću prolaziti kroz povrede koje će mi promeniti život i doneti toliko patnje. Morao sam na operaciju, nekoliko puta sam završavao u bolnici… Sve je to deo procesa i prihvatio sam da nisam jedini koji je prošao kroz nešto slično. Mislim da sam u jednom trenutku izgubio svoj put. Poslednjih godina stalno sam pokušavao da menjam svoju igru. Nekada sam pokušavao da uvedem stvari koje nisu bile u skladu sa mojom ličnošću, iako su treneri ili ljudi oko mene smatrali da su važne – rekao je Cicipas.

Najstroži dres kod u sportu dobio je najlepši odgovor Naomi Osake

Grk smatra da je u današnjem tenisu gotovo nemoguće pronaći dovoljno vremena za ozbiljne promene, jer turniri dolaze jedan za drugim, a pritisak da se odmah ostvaruju rezultati postaje sve veći.

– Za prilagođavanje je potrebno vreme, a na ovom turu vremena nema jer turniri dolaze jedan za drugim. Sav taj pritisak, anksioznost koju sam osećao i stres na kraju su mi teško pali na ramena. Sada pokušavam da ne gledam previše unapred i da ne budem opsednut pobedama. Samo želim da uživam u svakom meču koji imam priliku da odigram.

Jedna od najboljih vesti za bivšeg trećeg tenisera sveta jeste činjenica da su problemi sa leđima, koji su ga mesecima sputavali, konačno iza njega.

– Leđa više nisu problem. To je rešeno još pre nekog vremena. Najlepše je što više ne moram da se budim svakog jutra pitajući se da li ću tog dana moći da igram bez bolova. Prošle godine situacija je bila potpuno drugačija. Nije postojao nijedan dan kada sam bio siguran da mogu normalno da odigram turnir. Poslednjih nekoliko meseci osećam se zaista dobro. Zbog toga ponovo verujem da mogu da igram finala i da se vraćam u drugu nedelju najvećih turnira.

Njegov nastup protiv Gastona bio je ujedno i prvi nakon što je završio dugogodišnju profesionalnu saradnju sa ocem Apostolosom Cicipasom. Iako nije želeo direktno da govori o toj odluci, priznao je da je tokom meča imao osećaj kao da se vraća verziji sebe koja ga je svojevremeno dovela do samog vrha svetskog tenisa.

– Prvo što želim da kažem jeste koliko mi je nedostajao način na koji sam igrao pre nekoliko godina. Dok sam danas bio na terenu razmišljao sam o velikim mečevima koje sam ovde igrao. Bez obzira na rezultat, na Vimbldon sam uvek dolazio sa mnogo odlučnosti i ljubavi prema travi, osećajući da u tom trenutku igram svoj najbolji tenis. Ovo je za mene bilo svojevrsno putovanje u prošlost. Pokušao sam da vratim neke svoje kvalitete, način razmišljanja i stvari koje sam ranije radio, a koje sam sada pokušao da primenim na organizovan način. Nastaviću tim putem i videću dokle može da me odvede.

„Tenisu je potreban potpuni reset“: Đoković objasnio šta odbija mlade

Da li je ovo zaista početak velikog povratka, prerano je reći. Jedna pobeda ne briše godine pune povreda, sumnji i propuštenih prilika. Ipak, ono što je Cicipas rekao posle meča možda govori više od samog rezultata. Posle dugo vremena delovao je kao teniser koji ponovo zna kako želi da igra i, možda još važnije, zašto uopšte igra. Za nekoga ko je priznao da je izgubio svoj put, upravo bi to mogao da bude prvi i najvažniji korak ka povratku među najbolje.