Teleoptik kroz prizmu Blagoja Paunovića: Mesto gde se stvaraju igrači i ljudi

„Postoje mesta u fudbalu gde se ne stvaraju samo igrači, već i karakteri.“ Teleoptik nikada nije bio samo filijala Partizana. U pitanju je klub koji je godinama predstavljao temelj crno-belog sistema, mesto gde se ne stvaraju samo fudbaleri, već i karakteri, igrači spremni za najveću scenu.

Kroz Zemunelo su prošle generacije koje su kasnije obeležile Partizan, reprezentaciju i evropski fudbal, ali malo ko je ostavio takav trag u razvoju igrača kao Blagoje Paunović.

Blagoje Paunović – čovek koji je stvarao i ljude i igrače

Blagoje Paunović, otac Veljka Paunovića i legenda Partizana, bio je mnogo više od trenera u Teleoptiku. Bio je autoritet, pedagog i čovek koji je kod mladih igrača gradio temelje koji su trajali kroz cele karijere.

Priče o njegovim treninzima i danas kruže među bivšim igračima. Govorilo se da su treninzi bili izuzetno teški, da su metode bile „stare škole“, ali i da su bile poštene – igrali su oni koji zasluže. Upravo zbog toga, mnogi ističu da nikada nisu imali zahtevnije treninge, ali ni boljeg učitelja.

Paunović nije učio samo fudbalu. Učio je odnosu prema obavezama, saigračima i klubu. Učio je kako se postaje profesionalac.

Njegov uticaj najbolje je opisao sadašnji trener Teleoptika Marko Jovanović u jednom od razgovora za MaxBet Sport. 

– Jedan od mojih omiljenih trenera je Blagoje Paunović. Od njega sam naučio da se nikada ne odustaje. Bio je neverovatan čovek i uvek pun podrške. Nikada neću zaboraviti koliko sam plakao na njegovoj sahrani, bio je ljudina od čoveka. Bio je neverovatan autoritet i stalno je govorio idemo „mic po mic“. Imao je i ogromnu ljubav ka Partizanu. Mnogo smo ga se plašili. Imam usađen karakter, a Blagoje mi ga je podigao na još viši nivo.

Upravo je Paunović bio taj koji je Marka Jovanovića gurnuo ka prvom timu Partizana, što dodatno potvrđuje koliko je imao osećaj za razvoj igrača.

Autoritet koji je oblikovao generacije

Blagoje Paunović nije bio trener koji se pamti po rezultatima u klasičnom smislu, već po uticaju koji je imao na igrače koji su prolazili kroz Teleoptik. Njegov pristup bio je jasan – disciplina, rad i pošten odnos prema svima u timu.

Bio je trener koji nije pravio kompromise kada je u pitanju odnos prema obavezama. Kod njega nije bilo privilegovanih, niti „prečica“. Igrali su oni koji zasluže, a takav sistem ostavio je dubok trag na generacije koje su kasnije izrasle u ozbiljne fudbalere.

Šta Partizanu donosi jak Teleoptik? Odgovor je važniji nego što deluje

Posebno se isticao način na koji je gradio autoritet. Nije to bio strah bez pokrića, već kombinacija poštovanja i jasnih pravila. Igrači su znali šta se od njih traži, ali su isto tako znali da će dobiti podršku ako rade kako treba.

Njegova čuvena filozofija „mic po mic“ nije bila samo fraza, već način rada. Korak po korak, bez preskakanja faza, bez traženja lakšeg puta. Upravo takav pristup kasnije se mogao prepoznati kod mnogih igrača koji su prošli kroz Teleoptik.

Zato se o Blagoju Paunoviću i danas govori sa posebnim poštovanjem. Ne samo kao o treneru, već kao o čoveku koji je postavio standarde.

Teleoptik – fabrika igrača i trenera za Partizan i Evropu

Teleoptik je kroz godine iznedrio veliki broj fudbalera koji su kasnije ostavili trag u Partizanu, reprezentaciji i inostranstvu.

Kroz ovaj klub prošli su igrači poput Aleksandra Mitrovića, Miloša Jojića, Nikole Milenkovića, Matije Nastasića, Saše Lukića, Ivana Obradovića, Marka Jovanovića, Marka Šćepovića i mnogih drugih.

Teleoptik nastavlja put ka Prvoj ligi: Šćepović pogađa kao u najboljim danima

Sve tako do današnjeg kapitena Vanje Dragojevića, zatim Milana Roganovića i ostalih prvotimaca.  Jasno je da kontinuitet postoji i da Teleoptik i dalje ima važnu ulogu u razvoju igrača za prvi tim Partizana.

Teleoptik nije bio važan samo za igrače, već i za trenere. Kroz ovaj sistem prošli su Igor Duljaj, Ivan Tomić, Žarko Lazetić, Vladimir Vermezović, Nenad Stojaković… Danas taj kontinuitet nastavlja Marko Jovanović.

To jasno pokazuje da Teleoptik nije samo razvojni tim. On je kompletan sistem u kojem se stvaraju ljudi spremni za najveće izazove u Partizanu.

Sin Veljko – nastavak jedne fudbalske priče

Put koji je trasirao Blagoje Paunović nastavio je njegov sin Veljko, koji je izgradio ime u svetskom fudbalu i kao igrač i kao trener. Nekadašnji fudbaler Partizana, kasnije i internacionalac, Veljko je najveći trag ostavio na klupi, gde je sa mladom reprezentacijom Srbije osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine, što predstavlja jedan od najvećih uspeha srpskog fudbala u novijoj istoriji.

Posle toga, radio je u inostranstvu, vodio klubove u Španiji, Engleskoj i Americi, potvrđujući da filozofija i principi koje je poneo iz kuće mogu da funkcionišu i na najvišem nivou. Upravo zbog toga, često se može čuti da je Veljko Paunović ne samo nastavio očev put, već ga u trenerskom smislu i nadogradio, ostvarivši rezultate koji ga svrstavaju među najuspešnije srpske trenere svoje generacije.

Krajem prošle godine odlučio je da sedne na klupu fudbalske reprezentacije Srbije i pred njim je sada paklen posao i težak put da pre svega vrati kult reprezentaciji, a onda i donese uspehe kakve ekipa sa ovakvim imenima i zaslužuje.

Nasleđe koje traje

Danas, kada Teleoptik ponovo beleži dobre rezultate i bori se za povratak u viši rang, jasno je da se klub oslanja na temelje koji su postavljeni mnogo ranije. Nije to samo pitanje igre ili trenutne forme, već kontinuiteta u radu i načina na koji se pristupa razvoju mladih igrača.

Upravo se u takvim periodima najbolje vidi vrednost sistema koji je godinama građen. Teleoptik i dalje funkcioniše kao sredina u kojoj se traži disciplina, rad i odgovornost, ali i prostor u kojem mladi igrači dobijaju priliku da napreduju bez pritiska koji nosi prvi tim.

Blagoje Paunović nije bio samo trener jedne generacije. Bio je simbol jednog pristupa koji je podrazumevao strpljenje, posvećenost i veru u proces.

Upravo zato njegov uticaj ne može da se meri samo igračima koje je trenirao, već i načinom na koji je postavio standarde. Ti standardi i danas postoje, kroz trenere koji su prošli taj sistem i kroz igrače koji dolaze iz Teleoptika u prvi tim Partizana.

Zato Teleoptik nije samo razvojni tim. On je mesto gde se i dalje čuva jedna ideja. I ne samo da se čuva, ona i dalje traje.