Top 10 najvećih transfera iz NBA u Evropu svih vremena

Bob Mekadu, Dominik Vilkins, Nikola Mirotić, Kemba Voker, Evan Furnije i Jonas Valančijunas pripadaju različitim generacijama, ali njihovi dolasci pokazali su da evropska košarka nije samo poslednja stanica u karijeri NBA veterana.

Prelasci iz NBA lige u Evropu nisu nova pojava, ali nemaju svi istu težinu. Pojedini igrači stigli su na Stari kontinent u poznim godinama, neki su se vratili zbog veće uloge i porodične stabilnosti, dok su pojedinci evropskim klubovima donosili titule i menjali način na koji ih posmatra američko tržište.

Evroliga nije postala ravnopravna finansijska alternativa NBA ligi za najveće zvezde u punoj snazi. Ipak, slučajevi od Boba Mekadua i Dominika Vilkinsa do Nikole Mirotića, Evana Furnijea i Jonasa Valančijunasa pokazuju da vrhunski evropski klubovi mogu da privuku igrače sa ozbiljnim NBA pedigreom i ponude im ono što u Americi često više nemaju – glavnu ulogu, borbu za trofeje i status centralne figure projekta.

BOB MEKADU – NBA MVP KOJI JE POKORIO EVROPU

Jedan od prvih zaista velikih primera dogodio se 1986. godine, kada je Bob Mekadu stigao u Olimpiju iz Milana. Nije reč bila o običnom NBA veteranu: Mekadu je 1975. proglašen za najkorisnijeg igrača NBA lige, tri puta je bio najbolji strelac takmičenja, a sa Los Anđeles Lejkersima osvojio je dve šampionske titule.

Dolazak u Italiju nije predstavljao samo oproštajnu turneju velike zvezde. Mekadu je imao ključnu ulogu u osvajanju uzastopnih evropskih titula 1987. i 1988. godine, a na drugom od ta dva završna turnira proglašen je za MVP-ja Fajnal fora. Njegov uspeh pokazao je da nekadašnji NBA superstar u Evropi može da bude mnogo više od marketinške atrakcije.

DOMINIK VILKINS DONEO PANATINAIKOSU PRVU KRUNU

Gotovo deceniju kasnije usledio je transfer koji je izazvao još snažniji odjek. Dominik Vilkins, devetostruki učesnik NBA Ol-star meča i jedan od najboljih strelaca svoje generacije, potpisao je za Panatinaikos 1995. godine.

Već u prvoj sezoni predvodio je atinski klub do prve titule prvaka Evrope u njegovoj istoriji, koja je ujedno bila i prva evropska kruna nekog grčkog kluba. Vilkins je proglašen za MVP-ja Fajnal fora 1996, čime je njegov dolazak postao jedan od najuspešnijih transfera NBA zvezde u istoriji evropske košarke.

DŽOŠ ČILDRES I UGOVOR KOJI JE UZDRMAO NBA

Džoš Čildres nije imao status Vilkinsa ili Mekadua, ali je njegov odlazak u Olimpijakos 2008. godine bio možda još važniji za tržište. Imao je samo 25 godina, iza sebe četiri sezone u Atlanta Hoksima i prosek od 11,8 poena u sezoni pre selidbe u Grčku.

Kao ograničeno slobodan igrač prihvatio je trogodišnji ugovor koji je, prema tadašnjim izveštajima, vredeo približno 20 miliona dolara nakon oporezivanja. Dogovor je uključivao garantovani novac i mogućnost izlaska iz ugovora posle svake sezone.

Čildresov potez nije pokrenuo masovni odlazak mladih NBA igrača u Evropu, ali je predstavljao presedan. Pokazao je da bogati evropski klub u određenim okolnostima može da ponudi finansijski atraktivniji paket od onoga koji igrač može da dobije u NBA ligi.

MIROTIĆ SE VRATIO DOK JE BIO U NAJBOLJIM GODINAMA

Nikola Mirotić je 2019. doneo drugačiju vrstu prekretnice. Posle pet sezona u Čikagu, Nju Orleansu i Milvokiju, vratio se u Evropu sa samo 28 godina i potpisao za Barselonu.

Mirotić je prilikom predstavljanja otvoreno govorio da nije želeo da se vrati tek pred kraj karijere, već u najboljim igračkim godinama. Kao važne razloge naveo je želju da bude lider ekipe, ponovo igra najveća evropska takmičenja i pronađe veću stabilnost za porodicu. Zbog toga nije potrebno tvrditi da je odbio konkretnu ponudu Jute, jer taj detalj nije jednako čvrsto potvrđen kao njegova lična objašnjenja odluke.

Njegov povratak brzo je dobio sportsku potvrdu. Mirotić je bio MVP španske lige u svojoj prvoj sezoni, dok je za najkorisnijeg igrača Evrolige proglašen u sezoni 2021/22, kada je predvodio takmičenje po prosečnom indeksu korisnosti.

KEMBA VOKER – VELIKO IME, OGRANIČEN UČINAK

Dolazak Kembe Vokera u Monako 2023. imao je ogroman marketinški značaj. Četvorostruki NBA Ol-star stigao je u Evroligu posle karijere tokom koje je bio zaštitno lice Šarlota i član Bostona, Njujorka i Dalasa.

Na terenu, međutim, Voker nije mogao da ponovi najbolje NBA dane. U Evroligi je odigrao 26 utakmica, samo jednu počeo kao starter i prosečno beležio 4,4 poena, 1,4 skoka i 1,1 asistenciju za nešto više od 11 minuta. Njegov slučaj bio je važan podsetnik da veliko ime samo po sebi ne garantuje dominantan učinak u evropskoj košarci.

DŽABARI PARKER – JOŠ VEĆI USPEH

Džabari Parker imao je uspešniju adaptaciju. Nekadašnji drugi pik NBA drafta stigao je u Barselonu 2023, a klub ga je već tokom prve sezone opisao kao jednog od ključnih igrača ekipe. U Barseloni je proveo dve sezone, pre sporazumnog raskida ugovora u junu 2025. godine.

GASOL I RUBIO – POVRATAK TAMO GDE JE SVE POČELO

Posebnu kategoriju predstavljaju igrači koji su se vratili u svoje nekadašnje klubove. Dvostruki NBA šampion Pau Gasol ponovo je obukao dres Barselone 2021, dve decenije nakon odlaska u Ameriku. Sa katalonskim klubom stigao je do finala Evrolige i osvojio prvenstvo Španije, nakon čega je završio karijeru.

Sličnu emotivnu težinu imao je povratak Rikija Rubija početkom 2024. godine. Španski plejmejker vratio se u Barselonu nakon 12 godina u NBA ligi i pauze koju je napravio zbog problema sa mentalnim zdravljem. Klub mu je omogućio da sam odredi trenutak povratka na teren, a prvi evroligaški nastup u drugom mandatu zabeležio je protiv Monaka.

VALANČIJUNAS SE VRAĆA U LITVANIJU, FURNIJE POKORIO EVROPU

Najveći prelazak leta 2026. ostvario je Jonas Valančijunas. Litvanski centar je posle 14 NBA sezona potpisao dvogodišnji ugovor sa Žalgirisom, koji važi do kraja sezone 2027/28. Tokom NBA karijere prosečno je beležio 12,8 poena i devet skokova, a poslednju sezonu proveo je kao rezerva Nikole Jokića u Denveru.

Ipak, njegov transfer nije klasičan povratak u matični klub: Valančijunas je profesionalnu karijeru počeo u Ritasu, velikom rivalu Žalgirisa. Preciznije je govoriti o povratku u litvansku košarku i dolasku u najveći klub njegove zemlje.

TU JE I EVAN FURNIJE

Najubedljiviji savremeni dokaz da veliko NBA ime može potpuno da promeni evropski tim pružio je Evan Furnije. Francuz je 2024. potpisao dvogodišnji ugovor sa Olimpijakosom, nakon 12 sezona u NBA ligi. Već posle prve godine produžio je saradnju, pošto je u Evroligi prosečno postizao 16,1 poen.

Vrhunac je stigao 2026. Olimpijakos je savladao Real Madrid sa 92:85 i osvojio četvrtu evropsku titulu, dok je Furnije sa 20 poena u finalu proglašen za MVP-ja Fajnal fora. Tako je njegov transfer iz zvučnog pojačanja prerastao u potez koji je klubu iz Pireja direktno doneo evropsku krunu.

EVROPA VIŠE NIJE SAMO POSLEDNJA STANICA

Ovi transferi nisu dokaz da Evroliga može redovno da preotima najveće NBA superzvezde. Finansijska razlika i dalje je ogromna, a većina velikih imena dolazi tek kada im se uloga u NBA ligi smanji.

Ipak, evropski klubovi danas mogu da ponude nešto što ima ozbiljnu vrednost: centralnu ulogu, borbu za najvažnije trofeje, kultni status među navijačima i priliku da igrač ponovo postane lice čitavog projekta. Mekadu, Vilkins, Mirotić i Furnije pokazali su da takav izbor može da promeni ne samo jednu karijeru već i istoriju kluba.