Umro je Kralj fudbala

Tužan, pretužan dan za svetski fudbal. Legendarni Edson Arantes do Nasimento Pele, preminuo je posle duge i teške bolesti u Sao Paulu. Imao je 82 godine.

Odavno je dobio nadimak Kralj fudbala. Za mnoge je to ostao, i ostaće zauvek. Bio je čarobnjak s loptom, igrač kakvog svet do tada, a i decenijama posle, sve do pojave Dijega Maradone, nije video. Rođen u mestu Tres Korasoes (Tri srca) 23. oktobra 1940, kao sin igrača Fluminensea Dondinja. Ime je dobio po čuvenom američkom pronalazaču Tomasu Edisonu, ali mu je, po brazilskom načinu govora ostalo zauvek Edson.

Odrastajući u predgrađu Sao Paula, radio je kao konobar u lokalnoj čajdžinici. Fudbal je počeo da igra u lokalnom klubu Bauru i ostaće zapamćen kao jedan od samo tri kluba u kojem je Kralj igrao fudbal. Trenirao ga je takođe legendarni Brito, koji je i usmerio njegovu karijeru, prepoznavši biser od fudbalera.

POČETAK U SANTOSU

Brito ga je 1956. i odveo u Santos, i danas jednog od vekikana brazilskog fudbala. Čelnicima kluba je rekao samo:

– Ovaj dečak će da bude najveći fudbaler koga je svet video.

Poslušali su ga. Pele je za seniorski tim debitovao 7. septembra 1956, s nepunih 16 godina. I odmah je bio strelac u pobedi (7:1) nad Korintijansom.

Svet ga je upoznao 1958. na Mundijalu u Švedskoj. Tada i tamo je Brazil osvojio prvu svetsku titulu u istoriji. Kao najmlađi učesnik u finalu ikada, sa 17 godina i 249 dana, postigao je dva gola u finalnoj pobedi nad Švedskom (5:2). Istorija je tek počela.

Četiri godine kasnije, s nepune 22 godine, na Mundijal u Čileu je došao kao već najnbolji igrač sveta. Tamo je već u ranoj fazi doživeo povredu, ali je Brazilce do druge vezane titule prvaka sveta vodio maestralni Garinča.

Najteže trenutke karijere, Pele je doživeo u Engleskoj 1966. Pre i posle toga je maestralno prevodio Sanrtos do pet vezanih titula šampiona Brazila, od 1961. do 1965. Svet je već odlično znao ko je čovek u dresu s brojem 10. Baš zbog njega je taj broj stekao kultni značaj.

Znali su i bugarski fudbaleri koji nisu birali sredstva da ga zaustave. Epilog je bio ispadanje Brazila već u grupnoj fazi.

SVETSKA TRIPLA KRUNA

Vratio se četiri godine potom, usput 1968. osvojivši njegovu šestu i poslednju titulu sa Santosom. Te, 1970. u Meksiku ponovo je bio briljantan, ali sada sa novom generacinom saigrača (Đairzinjo, Žerson, Tostao…). Tamo je prigrlio njegovu treću titulu prvaka sveta. Proglašen je za najboljeg igrača šampionata. Labudova pesma…

Od reprezentacije Brazila se zvanično oprostio 18. jula 1971. prijateljskom utakmicom protiv Jugoslavije. Bilo je 2:2. Bila je to njegova 92. utakmica za Brazil, uz 77 golova.

Svih tih godina, igrao je za Santos. U dresu slavnog kluba iz Sao Paula odigrao je 636 utakmica i postigao 618 golova. S nepunih 35 godina, odlučio je da fudbalu uči Amerikance. U to vreme, sredinom sedamdesetih, fudbal je u SAD bio tek u povoju. Pele je postao član projekta poznatog kao Njujork Kosmos, a uz njega su tamo igrali Franc Bekenbauer, Johan Neskens, Đorđo Kinalja i – Vladislav Bogićević.

I tamo je pokazao čaroliju. Samo, pitanje je koliko su tamo razumeli njegovu fudbalsku virtuoznost.

Decenijama posle završetka karijere, bio je uvažen gost na svim najvećim fudbalskim događajima. Kako i ne bi bio, kao krunisani Kralj fudbala.

Sa zdravljem je imao problema još od kraja sedamdesetih, kada mu je odstranjen bubreg. Držao se dobro do pre dve godine, kada mu je otkriven rak debelog creva. Pojavljivao se povremeno u javnosti, ali mu se stanje pred kraj ove godine pogoršalo. Preminuo je u bolnici „Albert Ajnštajn“ u sao Paulu.

I, eto simbolike. Ono što je Ajnštajn bio za nauku i za čovečanstvo, to isto je bio i Pele. Za fudbal.

Za čovečanstvo.

Za nezaborav.