Nekada dečak kog su spasili ugovor na salveti i vera u nemoguće, danas – najbolji fudbaler sveta

Priča o Lionelu Mesiju je priča o jedinstvenom talentu koji je, uprkos zdravstvenim preprekama, redefinisao fudbal osvajanjem rekordnih osam Zlatnih lopti, postizanjem 91 gola u godini i krunisanjem karijere titulom prvaka sveta sa Argentinom 2022. godine.

Lionel Andres „Leo“ Mesi rođen je 24. juna 1987. u Rosariju, kao treće od četvoro dece u radničkoj porodici. Otac Horhe radio je u čeličani, a majka Selija Kučitini bila je honorarna čistačica. Strast prema lopti bila je očigledna od najranijih dana, dok je neprestano igrao fudbal sa starijom braćom i rođacima.

Sa samo četiri godine počeo je da trenira u lokalnom klubu Grandoli, gde ga je vodio otac, da bi sa šest prešao u Njuels Old Bojs, klub čiji je navijač ostao do danas. Tokom šest godina provedenih tamo, postigao je skoro 500 golova i bio je deo legendarne generacije poznate kao „Mašina ’87“, koja je bila gotovo nepobediva.

Ipak, sa deset godina, njegova budućnost u fudbalu dovedena je u pitanje. Doktori su dijagnostikovali nedostatak hormona rasta, stanje koje je zaustavilo njegov fizički razvoj i pretilo da uništi san o profesionalnoj karijeri. Lečenje je bilo izuzetno skupo, koštalo je skoro hiljadu dolara mesečno, a ni Njuels ni River Plejt nisu bili spremni da pokriju troškove.

Spas je stigao iz Evrope. Karles Rešak, tadašnji sportski direktor Barselone, čuo je za čudesnog dečaka iz Argentine. Nakon samo jedne probne utakmice, bio je toliko impresioniran da je, u nedostatku papira, prvi ugovor sa trinaestogodišnjim Mesijem potpisao na salveti, garantujući da će klub platiti celokupno lečenje. Ta salveta danas je deo fudbalske istorije.

Nova statua Lionela Mesija podelila navijače: Jedni se dive, drugi je ismevaju (VIDEO)

Putanja jedne legende

Prilagođavanje na život u Španiji bilo je teško. Tokom prve godine, Mesi je retko igrao zbog problema sa registracijom i borio se sa nostalgijom. Po prirodi povučen i tih, bio je toliko rezervisan da su saigrači isprva mislili da je nem. Situaciju je dodatno otežavao odlazak majke, koja se sa njegovom braćom i sestrom vratila u Rosario, ostavljajući ga samog u Barseloni sa ocem.

Jedan od njegovih trenera iz mlađih kategorija, Adrijan Korija, najbolje je opisao prvi utisak koji je ostavljao.

– Kada ga vidite, pomislili biste: ovaj klinac ne može da igra. On je patuljak, previše je krhak, premali. Ali odmah biste shvatili da je rođen drugačiji, da je fenomen – bile su Korijine reči.

Nakon što je završio terapiju hormonom rasta sa 14 godina i konačno dobio špansku licencu, njegova magija je eksplodirala. Postao je ključni igrač najbolje mlade generacije Barselone ikada, nazvane „Bejbi Drim Tim“, zajedno sa Sesk Fabregasom i Đerarom Pikeom. U prvoj punoj sezoni postigao je 36 golova na 30 utakmica.

Za prvi tim je debitovao sa 17 godina, a pod vođstvom Pepa Gvardiole postao je centralna figura tima koji je dominirao svetskim fudbalom. U sezoni 2008/09, Barselona je osvojila prvu „tripletu“ u istoriji španskog fudbala, a Mesi je osvojio prvu od četiri uzastopne Zlatne lopte.

Vrhunac individualne dominacije dostigao je 2012. godine, kada je postavio svetski rekord postigavši neverovatan 91 gol u jednoj kalendarskoj godini za klub i reprezentaciju, oborivši 40 godina star rekord Gerda Milera. Kasnije je sa Nejmarom i Luisom Suarezom činio legendarni trio „MSN“, koji je Barseloni 2015. doneo drugu „tripletu“.

Nakon više od dve decenije, 34 osvojena trofeja i 672 postignuta gola, Mesi je u leto 2021. u suzama napustio Barselonu. Finansijski problemi kluba i stroga pravila La Lige onemogućili su potpisivanje novog ugovora, označivši kraj jedne ere.

Šest Mundijala, dve legende – i jedna večna dilema: Mesi ili Ronaldo?

Kruna karijere: Konačno i sa Argentinom

Dok je na klupskom nivou osvojio sve, uspeh sa reprezentacijom Argentine dugo mu je izmicao. Bolni porazi u finalima Svetskog prvenstva 2014. i Kopa Amerika 2015. i 2016. godine doveli su do toga da je nakratko čak objavio povlačenje iz nacionalnog tima.

Preokret je nastupio 2021. godine, kada je kao kapiten predvodio Argentinu do titule na Kopa Amerika, prvog velikog trofeja za „Gaučose“ nakon 28 godina. Taj uspeh oslobodio je ogroman pritisak i postavio temelje za ono što će uslediti.

Na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine, Mesi je odigrao turnir života. Nakon šokantnog poraza od Saudijske Arabije na startu, preuzeo je ulogu apsolutnog lidera i nosio tim do finala, postavši prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u grupnoj fazi, osmini finala, četvrtfinalu, polufinalu i finalu. U spektakularnoj finalnoj utakmici protiv Francuske, postigao je dva gola i bio precizan u penal seriji, donevši Argentini prvu titulu prvaka sveta posle 36 godina.

Osvajanjem jedinog trofeja koji mu je nedostajao, po mišljenju mnogih, stavio je tačku na debatu o najvećem fudbaleru svih vremena. Ubrzo nakon toga, stigla je i rekordna osma Zlatna lopta, kao potvrda statusa fudbalskog božanstva.

Čovek iza mađioničara

Njegov stil igre, obeležen neverovatnom kontrolom lopte pri punoj brzini, doneo mu je nadimak „La Pulga“ (Buvac) još u detinjstvu. Nizak rast omogućio mu je niže težište, dajući mu agilnost koju viši igrači nisu mogli da isprate. Iako je na terenu delovao kao mađioničar, van njega je ostao poznat po skromnosti i povučenosti.

Uprkos slavi i bogatstvu, ostao je duboko vezan za porodicu i prijatelje iz Rosarija. Kroz svoju fondaciju, osnovanu 2007. godine, pomaže deci širom sveta u oblastima zdravstva i obrazovanja, delom inspirisan sopstvenim medicinskim problemima iz detinjstva.

Postoji jedan ritual koji ga prati tokom čitave karijere. Posle svakog postignutog gola, Mesi pogleda u nebo i podigne dva prsta. Taj gest je posveta njegovoj baki Seliji, koja ga je kao dečaka vodila na prve treninge i koja je preminula neposredno pre njegovog jedanaestog rođendana. To je dirljiv podsetnik na dečaka iz Rosarija koji nikada nije zaboravio odakle je došao.