Sećanje: Milutin Šoškić, golman sveta

Otišla je još jedna fudbalska legenda Srbije i bivše Jugoslavije. U Beogradu je u 85. godini umro Milutin Šoškić, legendarni golman Partizana i reprezentacije Jugoslavije, olimpijski šampion 1960, vice-prvak Evrope iste godine, 4. na svetu 1962. Bio je kapiten najbolje generacije Partizana, one koja je 1966. igrala finale Kupa šampiona.

Najveće priznanje dobio je 1963. pozivom u tim sveta za meč sa Engleskom na „Vembliju“ povodom 100 godina Fudbalske federacije Engleske. Bio je u društvu Lava Jašina, Đalme Santosa, Karl-Hajnc Šnelingera, Svatopluika Pluskala, Jana Popluhara, Jozefa Masopusta, Rajmon Kope, Denisa Loua, Alfreda di Stefana, Eusebia, Henta, Uve Zelera, Ferenca Puškaša… Za Engleze su igrali Benks,Vilson, Bobi Mur, Grivs, Bobi Čarlton, sve budući prvaci sveta 1966.

NEZABORAVNO FINALE SA REALOM U BRISELU

U dresu Partizana između 1955.i 1966. odigrao je 177 utakmica. Za reprezentaciju je branio tačno 50 puta. Debitovao je 11.oktobra 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4). U drugom poluvremenu zamenio je Vladimira Bearu. Bio je deo našeg tima koji je 1960. prvo postao vice-šampion Evrope na finalnom turniru u Parizu, a nešto kasnije iz Rima se vratio kao olimpijski šampion.

Na međunarodnoj sceni pojavio se u prvom izdanju Kupa šampiona 1955. Partrizan je u prvom kolu eliminisao Sporting iz Lisabona a rival u drugom bio je Real Madrid. U Madridu je bilo 4:0 za Real, branio je Slavko Stojanović. U revanšu, 29.januara 1956, po velikom snegu koji je iznenadio igrače Reala bilo je 3:0 za Partizan. Branio je mladi Šoškić.

Bio je deo najbolje generacije u istoriji Partizana, one koja je početkom 60-tih godina pod vođstvom Stjepana Bobeka prva tri puta uzastopno bila prvak Jugoslavije. Posle 3 neuspela pokušaja u Kupu šampiona Partizan je u sezoni 1965/66. stigao do finala. Na putu do završne predstave eliminisao je prvake Francuske (Nant), SR Nemačke (Verder), Čehoslovačke (Sparta Prag) i Engleske (Mančester junajted). Kakva vremena… Real je u finalu bio bolji 2:1 iako je Partizan poveo golom Velibora Vasovića.

Kao i cela generacija posle tog finala u Briselu otišao je u Nemačku, u Keln. Česte povrede sprečile su ga da pokaže sve što zna i može. A znao je i mogao mnogo. Bio je racionalan, branio je ono što se braniti moglo, ponekad i više od toga. Nije primao „pacerske“ golove. Bio je kapiten, oličenje fer-pleja, veliki borac za pravdu zbog čega je često ispaštao, ali to je bio „Šole“ – čovek sa jakim karakterom i visokim moralnim principima.

„NEBESKI TIM“ SVE JAČI I JAČI

Bio je jedan od junaka moje sportske mladosti. Kad sam kao učenik u Zaječaru sakupljao sličice fudbalera nisam mogao pretpostaviti da ću upoznati „Šoleta“. Sa Durkovićem i Jusufijem činio je užu odbranu reprezentacije koja je 37 puta igrala zajedno. Bili su uigrani, razumeli se pogledom, sarađivali besprekorno. Na Mundijalu u Čileu 1962. Jugoslavija je bila 4. a njih trojica standardni na svih 5 utakmica.

Po završetku karijere bio je trener. Radio je u Partizanu, Kikindi, OFK Beogradu, u SAD. Bora Milutinović ga je pozvao u svoj štab kad je bio selektor SAD, a „Šole“ je pomogao afirmaciji nekoliko američkih golmana.

Neću reći da smo bili prijatelji, ali smo se poznavali. Bio je to profesionalni odnos novinara i igrača. Uvek je bio korektan, razumeo je naš posao i izlazio nam u susret. Poslednjih godina viđali smo se, na žalost, uglavnom nekim tužnim povodima, na komemoracijama ili sahranama. Ispratio je mnoge od saigrača iz Partizana i reprezentacije. Sa „Duretom“ i „Julkom“ ponovo je zajedno, ispred njih Vaske, Gale, Vladica Kovačević, Šeki…Taj „nebeski tim“ sve je jači a nama koji smo zapamtili onaj zemaljski ostaje lepo sećanje na asove naše mladosti kad smo se zaljubljivali u fudbal i zbog igrača kakav je bio Milutin Šoškić-nezaboravni Šole.

Kažu da legende ne umiru. Ako je tako „Šole“ će živeti dok budu živeli oni koji su ga gledali i poznavali.

PROČITAJTE JOŠ:

STAVLJEN POTPIS Napadač predstavljen u Saudijskoj Arabiji

POTVRĐENO PISANJE MAXBET SPORTA Džin iz Malija stigao u Beograd