Život je spoj uspona i padova. Nekad mu je svet bio pod nogama, a sada je daleko od vrha.
Bio je fantastičan fudbaler. Rasni strelac. Strah i trepet za golmane. Briljirao je u Seriji A igrajući za Inter, Parmu i Fjorentinu. Brazilac – Adrijano.
Prošli su dani slave. Sada možete da ga vidite po favelama, u kojima je i odrastao. Snimljen je na jednoj tamošnjoj pijaci, u vidno alkoholisanom stanju. Kad mu se obratio jedan vozač automobila sa „Imperatore“, kako su ga nekad zvali, Adrijano se nasmejao, prišao mu i poljubio mu ruku.
Alkohol je postao porok koji ne može da kontroliše. Svojevremeno je Adrijano objasnio da je počeo da pije posle smrti oca.
– Bio je to 7. avgust 2004. godine. Vratio sam se u Evropu sa Interom, dobio sam poziv od kuće. Rekli su mi da mi je otac preminuo, dobio je srčani udar. Ne želim previše da pričam o tome, ali samo ću vam reći da moja ljubav prema fudbalu posle tog dana više nije bila ista. Voleo je tu igru, voleo sam je i ja. Bilo je tako prosto, bila je to moja sudbina. Kada sam igrao fudbal, igrao sam za svoju porodicu. Kada sam postizao golove, postizao sam ih za njih. Kada je moj otac preminuo, više ništa nije bilo isto – rekao je Adrijano.
Potom je dodao:
– Daleko od porodice, preko okeana, jednostavno nisam mogao sa tim da se izborim. Upao sam u veliku depresiju. Počeo sam da pijem, nisam želeo da treniram. Nije to imalo nikakve veze sa Interom, samo sam želeo da odem kući što je pre moguće. Da budem iskren, iako sam postigao toliko golova u poslednjih nekoliko godina, iako su me navijači voleli i dalje, moj užitak je nestao. Bio je to moj otac, znate? Nisam mogao samo da stisnem prekidač i da se sve vrati u normalu i da se osćeam kao ranije.
a boli te k adrijano 🙂 sta ti fali