Španović posle neuspeha u kvalifikacijama: Cele godine sam skakala sa rupturom Ahilove tetive

Radovali smo se kvalifikacijama u skoku udalj na Olimpijskim igrama u Parizu, jer smo imali dve takmičarke. Od Ivane Španović smo gotovo sigurno očekivali plasman u finale, pa da ponovi uspeh od pre osam godina kada se u Riju okitila bronzom.

ODBOJKA, ŽENE: Od 21 igraju Italija – Srbija, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu Srbije 3.80.

Ipak, ni Ivana, ni Milica Gardašević nisu uspele da obezbede plasman u finale. Najbolja naša atletičarka je posle bila na ivici suza.

NISAM STIGLA DA SE OPORAVIM

– Mislim, šta da kažem. Nisam neko ko traži opravdanja, nema ih. Pogotovo posle tolike karijere i svega što sam prošla. Posle onoga što sam postigla prošle godine u Budimpešti, jednostavno meni je želja bila da budem tu uprkos rupturi Ahilove tetive. Cele godine sam skakala sa rupturom, ove godine nisam stigla da se oporavim. Na kraju smo samo uspeli sa injekcijama, lekovima i terapijama da se dovedem u stanju i da mogu da se pojavim ovde – rekla je Španović srpskim novinarima u Parizu, pa dodala:

– Zahvalna sam timu što su me podržali u toj ludosti, jer sam imala želju da se pojavim, da nastupim na svojim poslednjim Olimpijsim igrama. Želela sam da ovde završim svoju karijeru. Zamišljala sam malo drugačije, ali opet sam pristupila drugačije, mogla sam da prođem i osvojim tu medalju, ali u krajnjem nekom zbiru, osećaj je i dalje prelep jer ovde pripadam i jednostavno u svakom slučaju sam sebi obećala da šta god da se desi da ću imati osmeh i radost za svoje.

Novinari su je upitali da li to znači kraj njene karijere.

– Teško mi je malo da pričam za dalje, nisam neko ko odustaje, bila je ludost da se pojavim ovde jer sam rekla i da se noga raspadne, da se raspadne, ja ću da se pojavim i pokušam. Ipak, za sada ne znam šta da kažem, ali ako sam mogla da zamislim svoj kraj, on bi bio ovde. Zbog svega ću pokušati još malo nešto da uradim kako bih se pozdravila sa svima kako treba.

MI ZNAMO ŠTA JE

Usledilo je pitanje šta joj je rekao trener Goran Obradović.

– Mi znamo šta je, ako ćemo iskreno, ja sam pre dve-tri nedelje uspela da istrčim takmičarski zalet, to pokušavam cele godine i ne uspevam od bolova. Telo nije moglo. Ali mi smo eto na želju i iskustvo, znanje ipak verovali da mogu i jednostavno baš zbog toga što nisam imala rutinu na treningu, znali smo rizik. Ne opravdavam se, nemam kome i ja sam ponosna što sam ovde i ne bih ništa promenila, jer jedino s čim se ne bih pomirila je činjenica da nisam pokušala apsolutno sve.

I da se plasirala u finale pitanje je koliko daleko bi mogla da dogura.

– Ne bi bilo teško, ovo je realno bilo prvo takmičenje u ovoj godini gde sam trčala pun zalet bez te neke zadrške. Sad pričam šta bi bilo kad bi bilo, ne znam šta bi bilo. Ovo je trenutno moja realnost s kojom sam u redu i bila bih još više OK da imam i sledeću priliku. S obzirom da nemam, žao mi je zbog propuštene prilike, zbog svojih mladih godina, ali…

TELO VRIŠTI ZA ODMOROM

Iako je najavila da će da se penzioniše posle Pariza, Ivana je spomenula i Igre u Los Anđelesu 2028. godine.

– Koliko puta smo rekli “ne” nečemu, pa nas je život uverio u nešto drugo. Ja bih stvarno volela, jedino za šta se Bogu molim je zdravlje i želja mi je, ne manjka mi želja, ali ja sam svoje telo izgurala van svojih mogućnosti, sve što sam izgurala je to zbog ljudi oko mene i psihičke snage koju sam stvorila u ovakvim trenucima, ali u ovom momentu ne mogu. Telo vrišti za odmorom, prvo moram da telo odmorim, pa ćemo videti – zaključila je Ivana Španović.