Da nije bilo vizije, diplomatije i upornosti Borislava „Bore“ Stankovića, svet možda nikada ne bi gledao originalni „Drim tim“ na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Dugogodišnji generalni sekretar FIBA bio je čovek koji je otvorio vrata NBA profesionalcima i zauvek promenio svetsku košarku. Povod za podsećanje na njegovo nasleđe bila je objava ABA lige povodom 101. godišnjice njegovog rođenja, ali priča o Bori Stankoviću mnogo je veća od jednog datuma u kalendaru.
Dan kad je košarka zauvek promenjena
Danas zvuči gotovo neverovatno, ali do kraja osamdesetih godina najbolji košarkaši planete nisu smeli da igraju na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima.
Majkl Džordan, Medžik Džonson, Leri Bird, Skoti Pipen i ostale NBA zvezde mogli su da dominiraju najjačom ligom sveta, ali ne i da predstavljaju svoju zemlju na najvećim reprezentativnim takmičenjima.
Razlog je bilo tadašnje pravilo FIBA koje je dozvoljavalo nastup isključivo amaterima.
Na papiru, ideja je zvučala plemenito. U praksi je predstavljala paradoks.
Dok su američki NBA igrači bili isključeni jer su otvoreno zarađivali od košarke, mnoge reprezentacije iz Istočne Evrope nastupale su sa igračima koji su formalno bili zaposleni kao vojnici, policajci ili radnici u državnim firmama, ali su praktično bili profesionalni sportisti.
Takva pravila godinama su stvarala veštačku podelu između dve košarkaške stvarnosti.
Borislav Stanković smatrao je da to nema nikakvog smisla.
Njegova filozofija bila je jednostavna.
– Samo ako igrate protiv najboljih, možete i sami da postanete bolji.
Upravo ta ideja postaće temelj najveće reforme u istoriji međunarodne košarke.
Vizija koja je promenila FIBA
Kada je 1976. godine postao generalni sekretar FIBA, Stanković nije želeo samo da vodi organizaciju.
Želeo je da promeni način na koji svet doživljava košarku.
Njegov cilj bio je jedinstven košarkaški sistem, bez granica između NBA i FIBA, Istoka i Zapada, profesionalaca i amatera.
Bila je to izuzetno hrabra ideja za vreme Hladnog rata.
Mnogi u FIBA plašili su se da bi dolazak NBA igrača potpuno uništio ravnotežu u međunarodnoj košarci i pretvorio velika takmičenja u američku demonstraciju sile.
Drugi su tvrdoglavo branili koncept amaterizma, iako je bilo jasno da on odavno postoji samo na papiru.
Stanković nije odustajao.
Godinama je obilazio saveze, razgovarao sa čelnicima FIBA i pokušavao da objasni da najbolji sport na svetu mora da okuplja i najbolje igrače na svetu.
Prvi veliki pokušaj došao je na Kongresu FIBA 1986. godine.
Predlog da profesionalci dobiju pravo nastupa nije prošao.
Za mnoge bi to bio kraj priče.
Za Boru Stankovića bio je tek početak.
Saveznik po meri vizije
Borislav Stanković je vrlo brzo shvatio da promenu ne može da izvede sam.
Ako je želeo da najbolji košarkaši sveta konačno zaigraju na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima, bio mu je potreban partner sa druge strane Atlantika.
Pronašao ga je u Dejvidu Šternu.
Kada su se krajem 1985. godine prvi put sastali u Njujorku, tadašnji komesar NBA lige nije očekivao mnogo. Odnosi između FIBA i NBA godinama su bili gotovo nepostojeći, a Stanković je došao sa idejom koja je u tom trenutku mnogima zvučala kao naučna fantastika.
Nije tražio uslugu za Evropu, niti privilegiju za FIBA.
Tražio je nešto mnogo jednostavnije.
Najbolji igrači trebalo je da imaju pravo da igraju na najvećim takmičenjima.
Kasnije je Šternov dugogodišnji saradnik Ras Granik otkrio kako je izgledao taj prvi razgovor.
– U suštini je rekao da nema smisla imati međunarodno takmičenje ako ono ne uključuje najbolje igrače na svetu. Želeo je da ujedini svet košarke, ali je znao da to ne može da uradi sam.
Štern je odmah prepoznao potencijal te ideje.
Njegov cilj bio je da NBA postane globalni proizvod, dok je Stanković želeo jedinstvenu svetsku košarku. Njihove vizije savršeno su se poklopile.
Pre nego što će otvoriti vrata NBA profesionalcima, odlučili su da naprave prvi korak.
Tako je 1987. godine pokrenut McDonald’s Open, turnir na kojem su se NBA ekipe sastajale sa najboljim evropskim klubovima.
To nije bio spektakl samo zbog rezultata.
Bio je to dokaz da saradnja između NBA i FIBA funkcioniše.
Istovremeno, Stanković je nastavio diplomatsku bitku unutar FIBA, pokušavajući da ubedi nacionalne saveze da budućnost košarke više ne može da počiva na podeli između profesionalaca i amatera.
Nije to bilo samo zlato: Zašto se Atina ’95 i danas prepričava?
Minhen 1989: Glasanje koje je promenilo istoriju
Prelomni trenutak dogodio se 8. aprila 1989. godine na Kongresu FIBA u Minhenu.
Na dnevnom redu našao se predlog koji je Stanković pripremao godinama.
Suština je bila jednostavna – iz naziva i statuta FIBA trebalo je ukloniti reč „Amateur“, čime bi profesionalni igrači prvi put dobili pravo nastupa na najvećim reprezentativnim takmičenjima.
Za mnoge delegate to nije bila samo administrativna promena.
Bio je to kraj jedne epohe.
Posle višegodišnjih rasprava usledilo je glasanje.
Rezultat je glasio 56 prema 13.
Predlog je usvojen.
Time je praktično srušena poslednja prepreka koja je NBA zvezdama branila nastup za reprezentacije.
– Ovo vidimo kao naš trijumfalni ulazak u 21. vek – rekao je tada Stanković.
Ipak, ni posle istorijske odluke nije bilo sigurno da će najveće američke zvezde zaista zaigrati na Olimpijskim igrama.
Mnogi su sumnjali da će NBA klubovi dozvoliti svojim najskupljim igračima da tokom leta rizikuju povrede.
Prelomni trenutak dogodio se kad je Medžik Džonson javno poručio da želi da obuče dres reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država.
Posle toga više nije bilo nazad.
Kada je nastao Drim tim
Tri godine kasnije svet je dobio možda najslavniju reprezentaciju u istoriji sporta.
Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine zajedno su igrali Majkl Džordan, Medžik Džonson, Leri Bird, Čarls Barkli, Karl Meloun, Džon Stokton, Dejvid Robinson, Patrik Juing, Skoti Pipen, Kris Malin, Klajd Dreksler i Kristijan Letner.
Amerikanci nisu samo osvojili zlato.
Promenili su način na koji svet gleda košarku.
Pobeđivali su protivnike prosečnom razlikom od gotovo 44 poena, i delovali toliko samostalno, da selektor Čak Dejli tokom čitavog turnira gotovo da nije imao potrebu da traži tajm-aute.
Za mnoge je to bio najdominantniji tim koji je ikada izašao na teren.
Za Borislava Stankovića bio je to dokaz da je višegodišnja borba imala smisla.
Drim tim nije samo doneo spektakl.
Doneo je novu eru košarke.
Deca širom sveta počela su da sanjaju NBA, evropska košarka dobila je ogroman podsticaj za razvoj, a granica između američke i međunarodne igre zauvek je nestala.
Mnogo više od čoveka koji je stvorio Drim tim
Iako će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je otvorio vrata NBA profesionalcima, to nije jedina promena koju je Borislav Stanković doneo svetskoj košarci.
Tokom 26 godina na čelu FIBA radio je na modernizaciji gotovo svakog segmenta igre.
Za vreme njegovog mandata uvedena je linija za tri poena, menjana su pravila kako bi košarka postala brža i atraktivnija, a FIBA je sve više radila na približavanju evropske i američke škole košarke.
Istovremeno je bio jedan od najvažnijih ljudi u procesu globalizacije ovog sporta, u periodu kada je košarka iz godine u godinu osvajala nova tržišta i dobijala milione novih navijača.
Za svoj doprinos primljen je 1991. godine u Košarkašku kuću slavnih u Springfildu, dok je među prvim članovima FIBA Kuće slavnih postao 2007. godine.
Od veterinara do jednog od najuticajnijih ljudi svetskog sporta
Malo ko danas zna da čovek koji je promenio tok istorije košarke uopšte nije planirao takvu karijeru.
Borislav Stanković rođen je 9. jula 1925. godine u Bihaću, a još kao mladić preselio se u Beograd, gde je završio Veterinarski fakultet.
Punih deset godina radio je kao veterinarski inspektor za kontrolu mesa, uporedo gradeći košarkašku karijeru.
Bio je jedan od osnivača Crvene zvezde 1945. godine i sa crveno-belima osvojio prve titule prvaka Jugoslavije, da bi kasnije igrao i za Železničar i Partizan.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio je na prvom Svetskom prvenstvu 1950. godine u Buenos Ajresu, odigravši ukupno 36 utakmica u državnom dresu.
Ni posle završetka igračke karijere nije napustio parket.
Kao trener predvodio je OKK Beograd do više titula prvaka Jugoslavije i bio jedan od ljudi koji su oblikovali generaciju predvođenu Radivojem Koraćem. Kasnije je sa italijanskim Kantuom ispisao istoriju postavši prvi strani trener koji je osvojio prvenstvo Italije.
Administrativna karijera bila je, međutim, ono što ga je učinilo besmrtnim.
Bio je generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije, zatim zamenik generalnog sekretara FIBA, da bi 1976. godine preuzeo najvažniju funkciju u svetskoj košarci i na njoj ostao do 2002.
U tom periodu stekao je reputaciju čoveka koji je podjednako uvažavan u Evropi, Americi i Aziji. Govorio je više jezika, odlično je poznavao različite košarkaške sisteme i bio jedan od retkih sportskih funkcionera koji je uspevao da pronađe zajednički jezik i sa NBA čelnicima i sa predstavnicima nacionalnih saveza iz celog sveta.
Upravo ta sposobnost da spaja ljude različitih interesa često se navodi kao jedan od glavnih razloga zbog kojih je uspeo da sprovede reforme za koje su mnogi tvrdili da su nemoguće.
Nasleđe koje traje
Borislav Stanković preminuo je u Beogradu 20. marta 2020. godine, ali njegov uticaj na košarku nije prestao.
Naprotiv.
Svaki put kada Nikola Jokić, Luka Dončić, Janis Adetokumbo ili neka druga NBA zvezda obuče dres svoje reprezentacije, na terenu se vidi deo vizije čoveka koji je pre više od tri decenije verovao da najbolji igrači moraju da igraju protiv najboljih.
Danas je gotovo nezamislivo da Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo prođu bez najvećih košarkaških imena planete. Upravo zato lako zaboravljamo da je nekada postojalo pravilo koje je to zabranjivalo.
Borislav Bora Stanković bio je među retkima koji su imali hrabrosti da takvo pravilo promene.
Možda se njegovo ime ne pominje često kao imena Majkla Džordana, Medžika Džonsona ili Lerija Birda, ali bez njegove vizije svet verovatno nikada ne bi upoznao originalni Drim tim, a međunarodna košarka teško da bi izgledala onako kako je poznajemo danas.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.